Da li je ISIS i dalje pretnja Evropi?

Strahovi od potencijalnih terorističkih napada u Evropi bili su široko rasprostranjeni tokom praznika. Ali da li su ovi strahovi bili opravdani?

Nakon godina provedenih u senci, teroristička grupa Islamska država (ISIS) ponovo je bila u centru pažnje.

Preporučujemo

Mnoge evropske zemlje podigle su nivo bezbednosti na viši nivo tokom praznika zbog straha od terorističkih napada i nasilja povezanih sa sukobima Izraela i Hamasa.

ISIS je prošle nedelje preuzeo odgovornost za smrtonosne bombaške napade u Iranu u kojima su poginule 84 osobe.

Zato se mnogi pitaju da li se nekada moćna grupa vraća?

Šta ISIS želi da dokaže?

Na svom vrhuncu tokom 2014. i 2015. godine, ISIS je uspostavila kalifat, kontrolišući velike delove Iraka i Sirije i pokrenuvši smrtonosne terorističke napade širom sveta.

Od tada je njihovo prisustvo bilo u većoj mesi smanjeno.

Ipak, grupa je i dalje ostala kao pretnja, posebno na Bliskom istoku, u Avganistanu i delovima Afrike.

"IS se prilagodio i evoluirao od vrhunca svoje moći u Iraku i Siriji, iskoristili su priliku, napadali su strateški i tako su izazivali promene", rekla je za Euronews Kejt Simerman, kandidat za doktorske studije na Institutu za ratne studije.

IS Horasan je ogranak Islamske države koji deluje u Pakistanu i Avganistanu. Formiran je 2015. godine kada je frakcija pakistanskih talibana nezadovoljna vođstvom obećala odanost ISIS. Poznati su po svojoj brutalnosti, napadu na civile, verske manjine i policiju.

Direktor katedre za ekestremizam sa Univerziteta Džordž Vašington Lorenco Vidino rekao je da se ISIS nikada nije raspao, ali da se situacija za njih nakon rata u Izraelu dosta promenila.

"ISIS nikada nije nestao, ali su posle 7. oktobra postali reevantniji kao izvor. Napad palestinske militantne grupe Hamas, bio je pravi blagoslov za Islamsku državu. Istorijski gledano, u prethodne tri do četiri decenije imali smo neke pristalice džihadizma kao ideologije u Evropi. Ali oni rastu i menjaju pravac kada se desi neki veliki geopolitički događaj poput rata Izraela i Hamasa", rekao je on.

On dodaje da su takvi događaji često povezani sa više osoba koje prihvataju džihadističku ideologiju, a dešava se i da se promene mesta na kojima se izvode napadi.

"Mnogi analitičari strahuju da bi događaji u Gazi mogli da dovedu do naleta džihadizma u evropi. Ako se to desi, nema sumnje da bi ISIS želeo da ima veliku ulogu u tome. Ta grupa mora da pokaže da je i dalje relevantna i da svi neuspesi koje su doživeli prethodnih godina ne znače da su nestali", rekao je Vidino.

Stručnjak objašnjava da oni svoju relevantnost žele da dokažu kroz brojne napade.

"Rade ono što rade teroristi, to je priroda njihovog posla", objašnjava Vidino.

Da li je Evropa u opasnosti?

Iako je ISIS dana senka onoga što su nekada bili i dalje su "relativno poznat brend".

"Moglo bi se reći da dok se centralna grupa, glavno rukovodstvo bori, njihovi ogranci širom sveta rade dobro i izvode napade. Ime "ISIS" i dalje privlači ljude", rekao je Vidino.

Sada postoji zabrinutost da će njihova propaganda, posebno ona vezana za rat u Izraelu biti efikasnija u privlačenju regruta u Evropi.

"Postoji konsenzus unutar obaveštajnih službi da će ove grupe širom Evrope pokušati da mobilišu ljude da izvrše napade. Bilo da to znači mobilisanje operativaca koji su operativno povezani sa njima ili traženje ljudi na Internetu putem propagande, korišćenjem takozvanih vukova samotnjaka ili radikalizacijom ljudi na Internetu", rekao je on.

Ipak, zabrinutost Evrope oko terorizma zasnovana je na stvarnom riziku od povratka napada IS.

Nemačka policija je 31. decembra uhapsila tri osobe za koje se sumnjalo da su planirale napad na katedralu u novogodišnjoj noći u Kelnu.

Navodni napadači su planirali da automobilom napadnu zgradu, saopštila je gradska policija.

Utvrđeno je da osumnjičeni imaju veze sa nekim ko je navodno povezan sa ISIS-om , a ko je bio u pritvoru od 24. decembra.

"Skoro svaka grupa, od ISIS-a do Al-Kaide, upućivala je pretnje Evropi na osnovu sukoba u Gazi. Nema sumnje da IS ima i sposobnost i nameru da izvrši napade u Evropi", dodao je Vidino.

(Telegraf.rs)