Sudija naredila objavljivanje imena 170 osoba pomenutih u slučaju Džefrija Epstajna

Federalni sudija u Njujorku naredio je da se imena desetina navodnih žrtava i saradnika Džefrija Epstajna objave 2024. godine, navodi se u dokumentima, prenosi CNN.

Nalog, koji je u ponedeljak izdala sudija Loreta A. Preska, je poslednji podnesak u rešenom slučaju Virdžinije Roberts Đufre, Amerikanke koja je tvrdila da ju je Epštajn seksualno zlostavljao dok je bila maloletna i da je Žislejn Maksvel, Epstajnova bivša devojka i dugogodišnja saučesnica, pomagala u zlostavljanju.

Preporučujemo

Epstajn je 2019. godine optužen po saveznim optužbama za upravljanje lacnem trgovine ljudima u kojoj je navodno seksualno zlostavljao desetine maloletnih devojčica.

Multimilioner je izvršio samoubistvo u zatvoru dok je čekao suđenje. Tužioci u Njujorku podigli su optužnicu protiv Maksvela za seksualnu trgovinu ljudima sa više žrtava. Osuđen je 2021.

Dok je tužba za klevetu iz 2015. koju je pokrenula Đufre rešena 2017. i stavljena pod zaštitni nalog, njeni delovi su od tada otpečaćeni jer su Đufre, Maksvel i brojne treće strane raspravljali šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo da bude pušteno u javnost.

U avgustu 2019, američki Apelacioni sud za drugi okrug otpečatio je stotine stranica dokumenata dan pre nego što je Epšstajn umro u zatvoru, presudivši da je sudija okružnog suda nepropisno zapečatio stotine podnesaka. Taj sudija je od tada umro.

Apelacioni sud je zatim vratio predmet Okružnom sudu kako bi pojedinačno pregledao ostatak dokumenata i utvrdio šta bi moglo biti otpečaćeno.

Sudija Preska, koja je od tada preuzela slučaj, presudila je da se više dokumenata otpečati u julu 2020, uključujući iskaz Maksvelove iz 2016. u vezi sa tužbom, kao i mejlove i izjave drugih.

Mnoge od navodnih žrtava dale su javne intervjue i mediji su ih već identifikovali, dok se druge "nisu protivile" otvaranju dokumenata, navodi se u Preskinom nalogu od ponedeljka.

Preska daje osobama čija imena do sada nisu bila javno poznata rok od 14 dana da ulože žalbu pre nego što se strane posavetuju i objave dokumente.

Što se tiče Epstajnovih saradnika, nejasno je koliko ih je, ili će biti, pod istragom zbog navodnih prekršaja.

Neke od žrtava će ostati neimenovane, zbog osetljive prirode zločina i seksualnog zlostavljanja maloletnika, navodi se u naredbi.

U naredbi se kaže i da će Epstajnovim saradnicima, od kojih je jedan igrao ulogu u njegovim zločinima seksualne trgovine, a drugi čije se ime pojavilo na krivičnom suđenju, takođe otpečatiti dokumente "u potpunosti".

Neki od dokumenata koji će biti objavljeni uključuju informacije o onima koji su umrli, uključujući jednu osobu koja je umrla 2018. godine, ali je bila široko povezana sa Epstajnom i predstavljena na fotografijama u Epstajnovoj rezidenciji na ostrvu Mali Sent Džejms na Američkim Devičanskim ostrvima, kaže se u naredbi. Oni takođe uključuju ljude povezane sa Maksvelom.

Nakon Epstajnove smrti, kancelarija američkog tužioca na Menhetnu nagovestila je da će se fokusirati na optužbu za zaveru protiv Epstajna, kojom je optužen da radi sa zaposlenima i saradnicima na vođenju ogromnog lanca trgovine seksom koji uključuje desetine devojaka. Epstajn se izjasnio krivim po dve optužbe za prostituciju na Floridi 2008. godine i odslužio je 13 meseci zatvora.

Tačka zavere bi mogla da omogući tužiocima da optuže bilo koga drugog uključenog u šemu.

(Telegraf.rs)