Nemačka šalje trupe u Litvaniju, sprema se za slučaj da Putin odluči da napadne teritoriju NATO

Berlin nenaviknutom brzinom šalje novu oklopnu tenkovsku brigadu u litvanskoj oblasti, za koju stratezi smatraju da je u opasnosti od ruskog napada, javlja "Politico".

Ruska invazija na Ukrajinu podstiče Nemačku da uradi nešto bez presedana — da trajno bazira hiljade vojnika na samo oko 100 kilometara od granice sa Rusijom i na liniji vatre ako Kremlj ikada izvrši napad na teritoriju NATO.

Preporučujemo

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus boravio je u ponedeljak u Viljnusu da bi potpisao sporazum sa svojim litvanskim kolegom Arvidasom Anušauskasom kojim se utvrđuju uslovi pod kojima će 4.800 nemačkih vojnika plus 200 civila biti stacionirani u toj baltičkoj zemlji.

"Sa ovom brigadom spremnom za rat, mi preuzimamo lidersku odgovornost ovde u Alijansi i na istočnom krilu NATO", rekao je Pistorijus i dodao:

"Brzina projekta jasno pokazuje da je Nemačka razumela novu bezbednosnu realnost".

Rat u Ukrajini je preokrenuo vojno razmišljanje u Berlinu – pritiskajući generale i političare da se kreću nenaviknutom brzinom.

U znak eskalacije zahteva prema Bundesveru, jedna od jedinica koje čine novu brigadu je Panzerbataljon 203 iz Avgustdorfa u Severnoj Rajni-Vestfaliji, ali ta oklopna jedinica je predala sve svoje tenkove "Leopard 2" Ukrajini i čeka nove zamene.

Pistorijus je rekao da je narudžba za zamenu tenkova za 203. u toku — i kada budu napravljeni, biće isporučeni direktno u Litvaniju.

Ali bez adekvatnog dugoročnog plana finansiranja i bez njihovih glavnih borbenih sistema "Leopard 2", litvanska brigada "neće biti ni spremna za odbranu", upozorio je Roderih Kisefeter, političar opozicionih Hrišćanskih demokrata i penzionisani pukovnik Bundesvera sa 27 godina radnog staža.

"Zaključak je da je ili popuna 'Leoparda 2' ubrzana" pre razmeštanja, rekla je Ajlin Matle, saradnica u Nemačkom savetu za spoljne odnose, ili bi Panzerbataljon 203 mogao biti poslat u Litvaniju "bez njihovog glavnog borbenog sistema".

Takođe postoji zabrinutost oko toga kako se raspoređivanje uklapa sa napetim javnim finansijama Nemačke.

Pistorious je rekao da jedinica poput one koja se šalje u Litvaniju – pod nazivom Panzerbrigada 42 – košta između 25 miliona i 30 miliona evra mesečno za održavanje u Nemačkoj. Prvi elementi biće raspoređeni sledeće godine, a puna brigada bi trebalo da bude na mestu do 2027. godine.

Litvanija će izgraditi fizičku infrastrukturu za baze, trošeći oko 0,3 odsto svog BDP-a tokom narednih godina, rekao je novinarima Laurinas Kasčiunas, šef komiteta za nacionalnu bezbednost i odbranu litvanskog parlamenta.

Za sada, Bundesver se može barem delimično osloniti na jednokratni specijalni fond od 100 milijardi evra za dopunu redovnog budžeta za odbranu. Ipak, Kisefeter je rekao da je zabrinut da će novac "isušiti" ranije nego što se očekivalo zbog inflacije koja je pojela fond.

"Moraćemo da razjasnimo od 2027. godine, kada je specijalni fond potrošen, kako će se postići cilj od 2 odsto (cilj potrošnje NATO-a)", rekao je Pistorijus.

"Održivost je odlučujući faktor ako želimo da ostanemo sposobni za odvraćanje i odbranu za nekoliko godina, što moramo biti", dodao je.

Vatrena moć

Ali šta god da brine oprema i novac, Berlin je posvećen raspoređivanju, koje nemačka vlada naziva "projekat svetionika", signalizirajući svoju spremnost da zaštiti saveznike u NATO i transformaciji Bundesvera u snage "spremne za rat".

"Istočni bok se sada pomerio na istok i dužnost Nemačke je da ga zaštiti", rekao je Pistorijus.

Trenutno raspoređivanje Nemačke u Litvaniji je jedna od osam rotacionih borbenih grupa za napredno prisustvo koje je uspostavio NATO u zemljama duž svoje istočne granice; Nemačka je vodeća država u Litvaniji, sa Belgijom, Češkom, Luksemburgom, Holandijom, Norveškom i SAD koji takođe daju vojnike.

Nova jedinica će biti bazirana na dve lokacije — Rukla u blizini drugog litvanskog grada Kaunasa i Rudninkai u blizini glavnog grada Vilnjusa.

Te baze dovele su nemačke jedinice veoma blizu jaza Suvalki — uske tačke koja povezuje rusku eksklavu Kalinjingrad i njenog bliskog saveznika Belorusiju, za koju zapadni vojni planeri upozoravaju da bi verovatno bila jedna od prvih meta Rusije da Vladimir Putin odluči da eskalira rat u Ukrajini u sukob sa NATO.

"Treba očekivati ne samo dobre, već i najgore scenarije. Zato moramo biti spremni… Rusija ostaje glavna pretnja nama i NATO", rekao je litvanski ministar Anušauskas.

(Telegraf.rs)