Ovo su najvredniji evropski političari za 2024. godinu: Sve oči biće uprte u jednog čoveka, na listi i 4 žene

Magazin Politiko objavio je listu najuticajnijih političara u Evropi za koje veruje da će oblikovati 2024. godinu.

Osim najmoćnije osobe na starom kontinentu, lista je podeljena u tri kategorije - sanjari, ometači i oni za koje se veruje da najviše rade.

Prema izboru magazina, najuticajnija osoba u Evropi naredne godine biće poljski premijer Donald Tusk, od koga se naredne godine mnogo očekuje.

Donald Tusk - "Vetar promene"

Dve decenije dva čoveka vode bitku za dušu Poljske. U plavom uglu, boreći se za demokratsku i evropsku viziju države Donald Tusk, a sa druge strane u crvenom uglu lider stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski.

Tuskovo formiranje vlasti se slavilo i u Briselu, gde je omiljen još od perioda kada je bio predsednik Evropskog saveta, a kako se ocenjuje, njegov povratak na vlast u Varšavi mogao bi imati uticaj širom Evrope. On je u Briselu među "voljenijim" političarima, a simpatije EU stekao je tokom svog mandata kao predsednika Evropske Komisije od 2014. do 2019. godine.

Pod vođstvom njegovog glavnog protivnika Kačinjskog, poljska vlada je dugo bila u sukobu sa institucijama EU, a nazadovali su i po pitanju vladavine prava.

Uveo je niz reformi za koje je Sud pravde Evropske unije presudio da su ugrozile nezavisnost pravosuđa, žestoko je kritikovao institucije EU i glasao protiv ključnih zakona. Sa druge strane, Tusk je tokom predizborne kampanje obećao da će poništiti sudske reforme svojih prethodnika, a mnogi smatraju da će na taj način poboljšati odnose između Varšave i EU.

Njegovo imenovanje za premijera pozdravljeno je i u Ukrajini. Iako je Poljska od početka rata podržavala Ukrajinu u ratu protiv Rusije, odnosi ove dve zemlje su narušeni poslednjih meseci. Međutim, veruje se da će se ova situacija promeniti 2024. godine, posebno jer je Tusk pozvao na nepokolebljivu podršku Kijevu.

Ono što je sigurno je da Tusk neće uspeti da promeni Poljsku preko noći. Njegova stranka nije osvojila apsolutnu većinu, tako da je Vladu morao da formira uz pomoć koalicionih stranaka. U međuvremenu, osam godina na vlasti dalo je Kačinjskom dovoljno vremena da se utvrdi u brojne institucije. Vlada ostavlja iza sebe saveznike koji će morati da budu izbačeni iz ključnih uloga. Tusk će takođe morati da se bori sa saveznikom iz PiS-a Andžejem Dudom, predsednikom sa ovlašćenjem veta koji je bivšem premijeru Mateušu Moravjeckom prvom dao priliku da formira vladu. Sa sledećim predsedničkim izborima koji će se održati tek 2025. godine, očekujte da će bitka Tuska protiv Kačinjskog nastaviti da se proteže u nekoliko rundi.

Da li će Tusk opravdati ovu laksavu titulu, ostaje nam da vidimo.

Đorđa Meloni - "Kameleon"

U kategorji onih koji su, po oceni Politika, najvredniji, na prvom mestu našla se italijanska premijerka Đorđa Meloni. Njen uspon na mestu premijerke Italije prošle godine izazvao je oprečna mišljenja. Brisel se pripremao da u njihove najviše redove dolazi član profašističke partije, a Kijev se plašio da će njenim dolaskom podrška Italije njihovim naporima u ratu sa Rusijom biti oslabljena.

Međutim, godinu dana kasnije, Meloni je liderka koja je prkosila očekivanjima, a uspela je da oko sebe izgradi i značajan klub obožavalaca.

Ona je na početku mandata započela sprovođenje ustavnih reformi, kojima su značajno pojačana premijerska ovlašćenja. Tokom mandata uspela je da zabrani rejvove, nastavila je svoju antimigracionu politiku, zabranila lokalnim vlastima da istopolne parove registruju kao roditelje, kriminalizovala je surogat majčinstvo, a uvela je i niz olakšica koje bi trebalo da poboljšaju položaj ugroženih žena.

Međutim, činjenica je da je Meloni u proteklih godinu dana prošla kroz velike promene. Od osobe koja se zalagala za ukidanje evra kao zvanične valute u Italiji, došla je do toga da ima dobre odnose sa EU. Ona je do sada više puta blisko sarađivala sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, kao i sa holandskim premijerom Markom Ruteom.

Najveća iznenađenja napravila je u spoljnoj politici. Pre izbora na funkciju mnogi su je okarakterisali kao pristalicu ruskog predsednika Vladimira Putina. Ona je u intervjuu 2022. godine rekla da je Italiji potreban "sekularni odnos sa Rusijom". Međutim, nakon što je rat počeo, ona je osudila rat, a ove godine je čak i posetila Kijev.

Tokom Samita G7 u Japanu, mnoge je prijatno iznenadila svojom izjavom da želi bolji odnos sa SAD, a dva meseca kasnije posetila je i Belu kuću.

Iako su joj mnoge stvari išle u korist, Meloni se ranije ove godine našla u centru skandala kada je preko telefona rekla da su evropski lideri umorni od rata u Ukrajini.

Sledeće godine održaće se izbori za Evropski parlament, a ovi izbori biće vrlo važni za Meloni koja je predsednik evropskih konzervativaca i reformista na nivou EU.

Ursula fon der Lajen - "Kraljica"

Drugo mesto na listi najvrednijih političara za 2024. godinu zauzela je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona 65- godišnjakinja je prva Nemica na ovoj funkciji još otkako je Valter Hamlštajn 1965. godine podneo ostavku.

Ona je moć i ugled stekla na osnovu svoje kompetentnosti i moći da se nosi sa svim krizama koje su potresle EU. S obzirom na to da će sledeće godine biti glasanja, veruje se da će fon der Lajen uspeti da se dokopa još jednog petogodišnjeg mandata. Neki joj predviđaju da bi mogla da postane i novi generalni sekretar NATO, a za ovu funkciju najviše navija američki predsednik Džo Bajden.

Predsednica Komisije koja skače i voli ponije, koja skoro da živi u svojoj kancelariji na 13. spratu, izazvala je poseban gnev nakon što je skrenula sa agende tokom neplaniranog putovanja u Izrael u oktobru, posle užasnih napada Hamasa. Takođe je pomogla u sklapanju nesrećnog sporazuma o migraciji sa Tunisom u julu. Takođe, njena najava u septembru da će biti pokrenuta istraga o subvencijama Pekinga za električna vozila zatekla je neke zemlje EU vrlo nespremne.

Početak sledeće godine doneće joj novi izazov. Najviši evropski sud treba da donese odluku o tužbi kojom se traži pristup tekstualnim porukama koje razmenjuju fon der Lajen i izvršni direktor kompanije Pfizer Albert Burla pre nego što je EU potpisao najveći ugovor o vakcini protiv korona virusa sa tom kompanijom. Ipak, s obzirom na to kakvo je njeno prethodno iskustvo sa nestajanjem poruka, verovatno će se i ova stvar završiti dobro po nju.

Emanuel Makron - "Oslobođen okova"

Francuski predsednik Emanuel Makron prošao je "zakonodavni pakao". Nastojeći da modernizuje Francusku i podstakne njenu ekonomiju, Makron se sukobio sa Nemačkom oko nuklearne energije i državne potrošnje, preživeo je proteste nakon nepopularne reforme rada i penzija. Njegov sledeći prioritet je usvajanje kontroverznog zakona o imigraciji.

Predlog zakona ima za cilj da legalizuje boravak radnika bez dokumenata u sektorima sa nedostatkom radne snage. Ideja je da se stvore pasoše "talenata" za poželjna zanimanja kao što je sektor zdravstva. Usvajanje zakona će biti veliki izazov jer ni levica ni desnica nisu uključeni, iako bi ubistvo učitelja od strane migranta u oktobru moglo da olakša posao uključivanja desničara.

Čak i ako Makron neće morati da dobije podršku birača da bi obezbedio još jedan mandat, ostatak njegovog mandata neće proći glatko. Pošto je mnogo pričao o reformi francuskih institucija, on sada smatra da mu nedostaje ključni sastojak koji bi pomogao da taj san postane stvarnost, a to je apsolutna većina u Narodnoj skupštini, donjem domu francuskog parlamenta.

Kao rezultat toga, Makron efektivno upravlja Francuskom dekretom, često mora da donosi zakone, a da ih ne iznese na glasanje. I svaki put kada to učini, rizikuje da izglasa nepoverenje svom premijeru, a njegovi politički neprijatelji su opasno blizu da uspeju u tome.

Andrej Jermak - "Zeleni kardinal Kijeva"

Na listi radoholičara našao se i šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ovaj političar je u bliskim krugovima poznat i kao "Zeleni kardinal Kijeva". To je zato što je Jermak šef kancelarije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, čije prezime se odnosi na istočnoslovensku reč za „zeleno“ — a takođe i zato što ima naviku da prisustvuje foto-operacijama u vojno-inspirisanoj haki odeći koju je popularizovao njegov šef.

U 2024. godini ukrajinski predsednik bi mogao da se suoči sa kampanjom za međuizbore. Zbog sukoba na Bliskom istoku, Ukrajina ne dobija toliko podrške i pomoći od saveznika kao što je to bilo ranije.

Andrej Jermak je glavni pokretač nastojanja Kijeva da se angažuje sa zemljama u razvoju u pokušaju da ih odvoji od toplog (i naftom bogatog) zagrljaja ruskog predsednika Vladimira Putina.

S obzirom na to da Zelenski ima ograničena putovanja u inostranstvo, Jermak je u ime svog šefa odlazio na poslovna putovanja širom sveta, sastajao se sa najvišim stranim zvaničnicima, vodio pregovore i sklapao dogovore.

Redžep Tajip Erdogan - "Medijator"

Turksi predsednik Redžep Tajip Erdogan dugo je pokušavao da sebe predstavi kao moćnog evropskog i svetskog lidera. Otkako je uspeo da 2016. godine "preživi" pokušaj državnog udara, Erdogan se nametnuo kao mogući posrednik u ratu Ukrajine i Rusije, kao i u sukobu Izraela i Hamasa.

On je jedan od retkih lidera koji održava dobre odnose i sa Kremljom i sa Kijevom. Od početka sukoba u Ukrajini predlagao je da postane posrednik u uspostavljanju primirja.

Ovaj 69- godišnji lider koji već dve decenije dominira na političkoj seni u Turskoj pomogao je da se napravi sporazum o žitu, kojim je Ukajini omogućeno da nastavi da izvozi hranu iz svojih ratom pogođenih luka.

Sličnu stvar učinio je i nakon što je teroristička organizacija Hamas 7. oktobra napala Izrael. On je izraelskog predsednika Isaka Hercoga, palestinskog lidera Mahmuda Abasa, kao i lidere iz Egipta, Libana i Katara pozvao na deeskalaciju sukoba.

Međutim, ubrzo je stao na stranu Palestine, a zatim je Zapad optužio da stoji iza humanitarne katastrofe u Gazi.

U isto vreme Erdogan se okrenuo i ka evropskom putu Turske pokušavajući da iskoristi članstvo Švedske u NATO kako bi pomerio sa mrtve tačke kandidaturu njegove zemlje za EU. Za sada, pridruživanje Turske EU, ili čak razgovor o pridruživanju, nije na stolu. Međutim, zvaničnici EU ipak razmatraju kako da unaprede saradnju sa Erdoganom.

Maroš Šefčovič - "Gospodin koji rešava probleme"

Postoji li posao u Berlaimontu koji Maroš Šefčovič trenutno ne radi? U svom trećem mandatu kao evropski komesar, 57-godišnji Slovak je sakupio toliko radnih mesta da nije mogao da ih sve stavi na jednu vizit kartu. Ko je šef Zelenog dogovora EU? Šefčovič. Glavni čovek Brisela za pregovore o Bregzitu sa Ujedinjenim Kraljevstvom? Šefčovič. Ko je zadužen za međuinstitucionalne odnose i predviđanje? Šefčovič. Odnosi sa Andorom, Islandom, Monakom, Norveškom, Lihtenštajnom, San Marinom i Švajcarskom? Pogađajte, Šefčovič. A ko je napisao prekretnicu pod naslovom "Vožnja EU napred: direktni razgovori sa Marošem Šefčovičem"?Bio je to Šefčovič.

Zanat je pekao dok je bio slovački ambasador u Izraelu i stalni predstavnik u EU. Nakon toga je 2009. godine prešao u Evropsku Komisiju. Time je Šefčovič postao među najdužim članovima Kolegijuma komesara EU. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen poverila mu je neke od svojih najzahtevnijih resora, a Šefčovič je uspeo da te "limune iscedi i napravi ukusnu limunadu".

Nakon što se završio Bregzit , obučeni advokat je sigurno stekao reputaciju "gospodina koji rešava probleme".

Marin Le Pen- "Rebrenderka"

Mnogi politički analitičari Marin Le Pen vide kao potencijalnu buduću predsednicu Francuske. Sve što liderka krajnje desnice treba da uradi je da leti ispod radara u narednih nekoliko godina, da se potrudi da ne uprlja ruke i sačeka dok predsednik Emanuel Makron progura svoje nepopularne reforme, i da nastavi da rebrendira sebe i svoju stranku.

U nedavnom istraživanju javnog mnjenja, 42 odsto ispitanika reklo je da je već glasalo za listu ili kandidata za nacionalni skup, u odnosu na 30 odsto u 2017. A u zlokobnim vestima za Evropsku uniju, najnoviji podaci francuskog javnog mnjenja za izbore za Evropski parlament navode njenu stranku na prvom mestu, znatno ispred Makronove renesanse. Iako Nacionalni skup više ne traži Frekit, mnogi u Briselu strahuju je da će Le Pen, ukoliko dođe na vlast, potkopati podršku bloka Ukrajini, s obzirom na njene dugogodišnje veze sa Rusijom.

Pa kako je Le Pen uspela da se rebrendira u kredibilnog stanara predsedničke palate? Ona je svakako imala koristi od Makronovog pada popularnosti, tokom šestomesečnih protesta, štrajkova i opšteg haosa. Za svo to vreme, Le Penova je sedela u Narodnoj skupštini i tiho radila na izgradnji svog kredibiliteta, a uspela je i da otime ključna mesta u većnici.

Le Penova je takođe imala koristi od uspona na njenom desnom krilu Erika Zemura, zapaljivog ekstremno desničarskog tvrdolinijaša koji je više puta osuđivan za podsticanje govora mržnje, i zbog kojeg Le Pen deluje blago kada se njih dvoje uporede.

U međuvremenu, Le Pen se obraća francuskoj jevrejskoj zajednici i nastavlja da ulepšava narodni imidž „"Majke mačke", a nedavno je dobila i diplomu o uzgoju mačaka. Ne šalimo se, stvarno je poseduje.

Kristin Lagard- "Menadžerka očekivanja"

Još jedna dama na ovoj laskavoj listi je Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, koja je ovu instituciju vešto vodila kroz sve krize u poslednjih nekoliko godina uključujući pandemiju korona virusa i rat u Ukrajini.

Međutim, iako je ostvarila brojne rezultate, rizikuje da je svet upamti kao šeficu ECB koja je dozvolila da inflacija u Evropi izmakne kontroli zbog čega su se milioni građana mučili da sastave kraj s krajem.

S obzirom da je ECB povećala kamatne stope neviđenom brzinom tokom prošle godine, što je dovelo do povećanja troškova servisiranja duga, Lagardin glavni izazov u ​​2024. godini biće čuvanje valutne EU kroz ponovno uvođenje Pakta za stabilnost i rast EU.

EU je ranije suspendovala primenu pravila, koja su osmišljena da osiguraju da vlade ne akumuliraju previše dugova, tokom pandemije, ali bi trebalo da se ponovo primenjuju od sledeće godine.

Zbog toga se čini da Kristin čeka težak posao da održi evropsku ekonomiju i ona to vrlo dobro zna.

(Telegraf.rs)