Ako SAD okrenu leđa Ukrajini, ceo teret pomoći bi pao na Evropu: Može li ona to da podnese?

Dok republikanci u američkom Kongresu blokiraju nove pakete pomoći, Ukrajina traži podršku od svojih drugih saveznika. Međutim, njeni drugi saveznici, većinom evropski, možda nemaju dovoljno da ponude. Ukoliko SAD ne mogu da obećaju da će nastaviti da pružaju podršku, finansiranje Ukrajine možda će biti preveliki teret za druge partnere ratom razorene države.

U utorak se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao sa američkim senatorima kako bi zatražio dalju američku pomoć, govoreći kako bi osnažena Rusija iskoristila prednost poražene Ukrajine i oslabljene Evrope.

Preporučujemo

Američki predsednik Džo Bajden dao je sličan scenario, upozorivši da ukoliko Rusija preuzme Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin će "nastaviti dalje", potencijalno napadajući druge nacije.

Foto: Tanjug/AP

I stručnjaci su takođe upozorili da će Rusija iskoristiti prednost bilo kakvog prekida američke pomoći Ukrajini dok se ulazi u novu godinu.

"Ukoliko Zapad prekine pomoć Ukrajini, Rusija će pobediti", rekao je Džordž Baroš, ruski analitičar u Institutu za proučavanje rata.

Ove procene, koje do sada nisu bile ubedljive, daju prilično sumornu sliku o tome šta bi se moglo očekivati za Ukrajinu i druge zemlje ako američki političari ostanu polarizovani po pitanju slanja dalje pomoći. I dok Ukrajina ima druge na koje može da se osloni, uključujući NATO i evropske saveznike, nije jasno koliko ovi saveznici mogu da daju.

Slično kao SAD, i druge zemlje kao što su Velika Britanija, Nemačka i Francuska suočavaju se sa iscrpljenim zalihama i ograničenim resursima.

"Ako SAD uskoro ne pruže pomoć, kolaps lako naoružanih, ukrajinskih oružanih snaga, kojima ponestaje municije, mogao bi "dovesti do pokolja, silovanja, pljačke i osvete tragičnih i istorijskih razmera", rekao je Dan Rajs , predsednik Američkog univerziteta u Kijevu i dugogodišnji zagovornik slanja oružja, uključujući razne kontroverzne kasetne municije u Ukrajinu.

Nejasno je kako bi se tačno stvari mogle odigrati ili do kakvih zverstava bi moglo doći u procesu, ali takvi ratni zločini su prijavljeni u ovom sukobu.

Republikanci u Kongresu su blokirali poslednji paket pomoći, procenjen na oko 111 milijardi dolara i koji uključuje pomoć Ukrajini i Izraelu, i odbijaju da ga odobre ukoliko ne uključi striktnu imigracionu politiku i granice.

Politizovani pritisak naterao je Belu kuću da popusti, a Bajden je prošle nedelje priznao da je bio spreman da "napravi značajne kompromise na granici". Ali to nije bilo dovoljno.

Sada su ostali dani do praznične pauze Kongresa, što znači da sat otkucava za sklapanje i usvajanje dogovora.

Zvaničnici i eksperti tvrde da je nova količina američke pomoći apsolutno kritična za Ukrajinu da održi sadašnju odbranu dok Rusija napada na frontu.

Baros je rekao da je trenutni zastoj na bojnom polju veoma nestabilan, a odluka doneta na Zapadu da se obnovi ili ne obnovi podrška Ukrajini mogla bi lako da preokrene situaciju.

Rat je do sada bio iscrpljujući. Obe strane troše ljudstvo i municiju zapanjujućom brzinom, iscrpljujući vojske jedne druge u zamenu za ograničenu teritorijalnu dobit.

Ukrajina sagoreva globalne zalihe municije, opterećujući SAD i njihove saveznike. Rusija, ograničena međunarodnim sankcijama i statusom parije, suočila se sa sličnim problemima. Putin je, takođe, u velikoj meri oklevao da mobiliše zemlju za punopravni rat.

Sada se čini da se to menja.

"Situacija sa vojnim snabdevanjem u Rusiji se stalno poboljšava", napisao je prošle nedelje na blogu RUSI Džastin Bronk, profesor na Kraljevskoj norveškoj vazduhoplovnoj akademiji i viši naučni saradnik za vazduhoplovstvo i tehnologiju.

"Proizvodnja artiljerijske municije se skoro udvostručila, a nedavno je dopunjena sa preko milion granata i stotinama haubica iz Severne Koreje", napisao je on.

Severna Koreja je ranije ove godine sklopila dogovor sa Rusijom kako bi podržala njene ratne napore u Ukrajini, kako se izveštava, u zamenu za hranu, naftne derivate i napredne vojne tehnologije.

Neki od saveznika Ukrajine takođe su dali prednost proizvodnji municije. Američka vojska je u potpunosti preradila svoje rezultate od početka rata i nada se da će značajno povećati svoju proizvodnju artiljerije od 155 mm sa sadašnje stope od 30.000 mesečno, što je već značajno povećanje od početka rata, na 100.000 do kraja 2025.

To povećanje koristi i SAD i njihovim partnerima, pod pretpostavkom da su SAD u stanju da ih podrže.

Foto: Tanjug/AP

I drugi saveznici u NATO-u su povećali proizvodnju municije u svetlu rata u Ukrajini, ali postoji zabrinutost. Ranije ove godine, šef vojnog komiteta NATO-a podigao je alarm u vezi sa iscrpljenim zalihama oružja, upozoravajući da je ostalo još malo toga da se ponudi Ukrajini.

"Dno bureta je sada vidljivo", rekao je u oktobru admiral Rob Bauer iz Holandije, predsednik Vojnog komiteta NATO-a i najviši vojni zvaničnik NATO-a.

"Ukrajini poklanjamo sisteme naoružanja, što je odlično, i municiju, ali ne iz punih skladišta. Počeli smo da poklanjamo iz polupunih magacina u Evropi, koji su takođe pri kraju", rekao je on.

Čak i dok evropski saveznici Ukrajine žure da joj daju ono što joj je potrebno, to će zakomplikovati stvari ako SAD, koje čine lavovski deo pomoći koju Ukrajina dobija, ne nastave da šalju pomoć.

Prema Kiel Institute for World Economy Ukraine Support Tracker, SAD su bile najveći pojedinačni donator vojne pomoći Ukrajini od početka rata, dajući oko 43,86 milijardi evra, ili 47,33 milijarde dolara po poslednjoj stopi konverzije, od kraja januara 2022. do oktobra 2023. Sledeći najveći pojedinačni donator vojne pomoći, Nemačka, potrošila je 18,48 milijardi dolara. Velika Britanija je poslala 7,09 milijardi evra.

Evropska unija kao veća grupacija, međutim, snažno podržava Ukrajinu. Od svih obaveza vezanih za teško naoružanje od kraja januara 2022. do oktobra 2023. godine, na SAD otpada 43%, dok na zemlje i institucije EU otpada 47%. Ti doprinosi su, međutim, bili sasvim dovoljni da osiguraju nastavak zastoja.

Foto: Tanjug/AP

To znači da bi, ako bi SAD zatvorile slavinu, to moglo imati katastrofalne posledice po ratne napore Ukrajine, prepolovivši vojnu pomoć.

Ostaje da se vidi da li Kongres može da usvoji novu pomoć u pet do 12, ali neizvesnost i dalje izaziva zabrinutost.

"Bez te zapadne pomoći, sposobnost Ukrajine da nastavi borbu je duboko dovedena u pitanje", rekao je Dejvid Silbi, vanredni profesor istorije na Univerzitetu Kornel, specijalizovan za vojnu istoriju, odbrambenu politiku i analizu bojnog polja.

"Oni jednostavno nemaju resurse da naprave ogromnu količinu municije koja je potrebna za nastavak borbe. Zelenski govori za svoj život i život svoje zemlje", rekao je on.

(Telegraf.rs)