Pitanje od milijardu dolara u slučaju Donalda Trampa sve muči: Ima li odgovora?

Donald Tramp naziva Mar-a-Lago "Mona Lizom" imovine, ali koliko ona zapravo vredi? To je pitanje svih pitanja na suđenju za građansku prevaru koja ugrožava njegov porodični biznis.

U pitanju je magična brojka oko koje niko ne može da se složi. Poreske procene su 18 miliona dolara, a jedan svedok u sudnici je rekao da bi Mar-a-Lago mogao da se proda za milijardu dolara, piše BBC.

Preporučujemo

Tokom desetonedeljnog suđenja u Njujorku, tužilaštvo i odbrana su osporavali vrednost Trampovog privatnog kluba na Floridi – kao i granicu između legitimnih procena vrednosti nekretnina i prevare.

Tramp, njegova dva odrasla sina i Trampova organizacija optuženi su da su povećali vrednost imovine - koja takođe uključuje nekretnine kao što su Trampova kula i razna golf odmarališta - u iznosu od 2 milijarde dolara kako bi mogli da dobiju povoljnije kamate za kredite .

Ove povoljnije kamatne stope uštedele su Trampovim preduzećima više od 150 miliona dolara tokom decenije, prema rečima državnog tužioca Njujorka Leticije Džejms. Ona traži da mu se zabrani poslovanje u državi.

Suđenje se sada bliži kraju, ali pre nego što je uopšte počelo, sudija Artur Engoron, demokrata, presudio je da finansijska dokumentacija u osnovi ovih navoda "jasno sadrži lažne procene koje su optuženi koristili u poslovanju".

"To je fantazija, ne pravi svet", zaključio je, optužujući ih za prevaru.

Tramp je već uložio žalbu na tu pretpretresnu odluku po jednoj tački. Sada sudija, pošto u ovom suđenju nema porote, mora da odluči o još šest tačaka za prevaru, od kojih su sve potrebne dokaze o nameri.

Očekuje se da će se Tramp danas pojaviti na klupi za svedoke, ali je u objavi na društvenim mrežama u nedelju uveče objavio da nema više šta da kaže u slučaju koji opisuje kao politički motivisan.

Još jednom, činilo se da ga je najviše vređala tvrdnja da je "naduvao vrednost" Mar-a-Laga.

"Tvrdili su da Mar-a-Lago vredi samo 18.000.000 dolara, kada je vredeo 50 do 100 puta više od toga".

Dragulj koji niko neće da kupi

Realnost vrednosti Mar-a-Laga nije jednoznačna. Istorijsko imanje u Palm Biču ima ograničenja za rad što znači da se može koristiti samo kao privatni klub.

Zemljište se ne može podeliti, a to zahteva značajne troškove očuvanja imanja, koje je izgrađeno 1927. za Mardžori Meriveder Post.

O ovom se saznalo 1990-ih kada je Tramp rekao da je Mar-a-Lago preskup da bi bio sačuvan kao privatna rezidencija, nazivajući ga "belim slonom kojeg je skoro nemoguće prodati“.

Promena u privatni klub značila je da može da koristi velike članarine da plaća održavanje.

Rozalind Klark, agent za nekretnine u Palm Biču od 1980-ih i bivša predsednica odbora za nekretnine u Palm Biču, rekla je za BBC da se problem sa vrednovanjem Mar-a-Laga svodio na ova ograničenja.

Klark je objasnila da je vrednost zasnovana na profitu kluba, a ne na vrednosti zemlje. Ona je rekla da ne postoje ograničenja "vrednost imovine bi bila znatno veća".

Tramp se tereti da je u periodu od 2011. do 2021. cenio Mar-a-Lago kao da ne postoje nikakva ograničenja oko ovog imanja.

Koliko po Trampu Mar-a-Lago vredi?

U prethodnom postupku, sudija Engoron je primetio da je procenitelj okruga Palm Bič procenio tržišnu vrednost Mar-a-Laga na između 18 miliona i 27,6 miliona dolara za poreske svrhe.

Nasuprot tome, Tramp je procenio Mar-a-Lago na između 426,5 miliona dolara i 612 miliona dolara tokom iste decenije, što je "precenjena vrednost od najmanje 2.300% u poređenju sa procenom procenitelja", napisao je sudija.

Stručnjaci za nekretnine ističu da je vrednost poreskog procenjivača obično niža od one za koju bi imovina mogla da se proda, tako da to nije isto poređenje.

Tužilac u Njujoku navodi da je Trampov biznis došao do većih brojeva po ceni po hektaru "uporedivih" nekretnina – ali to su bile za zemlje bez ograničenja.

U predmetu državnog tužioca se tvrdi da je reč o prevari, da je Trampova organizacija znala za ograničenja Mar-a-Laga i ignorisala ih da bi smislila vrednosti kao da je to čisto privatna rezidencija.

Kuća za vladare

Među svim ovim brojevima je srž tužbe. Iako uključuje brojne Trampove nekretnine, Mar-a-Lago je mesto gde se Tramp bori sa bogatima i moćnima.

To je njegov dom, mesto gde je bivši predsednik provodio vreme kada nije bio u Beloj kući.

Sumnja se da je upravo u jednom od mermernih kupatila u Mar-a-Lagu Tramp krio poverljiva dokumenta.

Kada čuje za niske procene vrednosti Mar-a-Laga, Tramp kao da se "nakostreši", zbog čega često to pominje pred novinarima, ali i na društvenim mrežama.

Trampov pravni tim pozvao je kao svedoka luksuznog brokera za nekretnine na Floridi Lorensa Moensa, koji je na sudu rekao da Mar-a-Lago vredi više od milijardu dolara.

Mons je rekao da će najbogatiji od bogatih stati u red da kupe imovinu, od "Elona Maska do Bila Gejtsa" i "kraljeva, careva, šefova država". A da ograničenja ne postoje, možda bi bio u pravu.

Klark, agent iz Palm Biča, opisala je Mar-a-Lago kao imanje od 17,5 jutara sa "značajnom istorijskom obeleženom strukturom, parcelom na obali okeana i mogućnošću izgradnje sedam parcijalnih parcela na veoma traženoj lokaciji“.

Bez ograničenja koje poseduje, kaže ona, "takva imovina trebalo bi da donese prodajnu cenu u rasponu od 500 miliona dolara, iako bi poreklo i lokacija mogli da povećaju iznos, u zavisnosti od broja zainteresovanih“.

Šta je problem?

Kada je Tramp ranije bio na klupi za svedoke, rekao je sudu da nije pravno obavezan ograničenjima Mar-a-Laga. Takođe je rekao da bi procene bile veće da su uzeli u obzir Trampov brend.

Njegovi advokati su takođe tvrdili da nije bitno kolika je bila vrednost imovine, jer banke sami istražuju i ne oslanjaju se isključivo na finansijske izveštaje pri donošenju odluka o kreditu.

Poslednji veštak odbrane, veštak računovodstva i profesor Univerziteta Njujork Eli Bartov, rekao je sudu da je bilo grešaka u finansijskim dokumentima, ali oni nisu krili prevaru niti pokazali nameru.

On je rekao da su ove "izjave o finansijskom stanju" samo "početna tačka" koju banke i zajmodavci koriste za procene, a "procene su subjektivne".

Ta tema se preliva u uobičajeni argument koji je izneo Tramp: banke nije briga jer su zaradile novac. "Nijedna banka nije povređena. Nijedna banka nije povređena", rekao je on na početku suđenja.

Ali tužilaštvo ne mora da dokazuje da je bilo žrtava, već mora da dokaže da je bilo namerne prevare. Kada je tužba prvi put podneta, državni tužilac Njujorka je rekao da "ne postoje dva seta zakona za ljude u ovoj naciji: bivši predsednici moraju da se pridržavaju istih standarda kao i obični Amerikanci".

Nakon ovonedeljnog završnog svedočenja i duge pauze pre završnih reči u januaru, sudija Engoron će doneti svoju odluku o preostalim optužbama za prevaru, kao i o svim kaznama.

Jedan od problema za Trampa, prema Mičelu Epneru, advokatu koji vodi komercijalne parnice, jeste to što je "sudija već otkrio da su svi najvažniji dokumenti u ovom slučaju lažni".

U najgorem slučaju za Trampa i njegove kolege optužene bi im bilo zabranjeno da posluju u Njujorku i kažnjeni sa najmanje 250 miliona dolara.

Trampova organizacija bi mogla biti primorana da preda kontrolu sudskom upravniku, ili bi na kraju morala da proda neke od svojih najpoznatijih znamenitosti - potencijalno čak i Mar-a-Lago.

(Telegraf.rs)