Te noći silovali su mene, moju ćerkicu, celu našu ulicu: Jezive ispovesti Ukrajinki o zločinima ruskih vojnika

UPOZORENJE: Ekstremno uznemirujući sadržaj

Natalija nikada neće zaboraviti šta se dogodilo te noći, kada su ruski vojnici upali u njen dom, prikovali je za krevet i naizmenično je silovali preteći joj pištoljem pred njenom prestravljenom šestogodišnjom ćerkicom.

Seća se da je nakon toga vrištala na njih, borila se s njima da ostave njenu ćerku koja je jecala, grabila im lica pre nego što su je pretukli pištoljem i ona je pala na tlo. Natalija nije mogla da zaustavi dok su teturali prema njenoj prestrašenoj devojčici i podvrgavali je istom užasnom zlostavljanju, piše Daily Mail.

Preporučujemo

U drugoj kući trideset minuta dalje niz ulicu, Marija se seća zvuka ruskih vojnika koji su joj razbijali vrata i nerazgovetno govorili dok su joj vikali da se skine. Trojica muškaraca naizmenično su je silovala.

Vojnici su je ostavili samu, a dok je ležala i tresla se na krevetu, čula je vrisku i plač svojih komšija. Marija, čije je ime, kao i Natalijino, promenjeno, saznala je da su do kraja noći silovali sve žene i devojke koje žive u toj ulici u Kijevskoj oblasti.

Još jednu ženu silovali su ruski vojnici dok su njenog sina tinejdžera prisiljavali da gleda, dok je majku nekoliko sati silovao oficir nakon što ju je odvukao u napuštenu učionicu u Harkovu.

Nisu retki užasi koje su ove Ukrajinke proživele. Umesto toga, oni su deo obrasca sistemskog seksualnog nasilja koje su počinili ruski vojnici od rata u Ukrajini, navodi Daily Mail.

Često su žrtve suicidalne i boje se reći ikome o zlostavljanju koje su pretrpele zbog stigme i srama koji okružuju silovanje. To znači da se prave razmere ratnog seksualnog nasilja u Ukrajini možda nikada neće saznati.

"Seksualno nasilje koriste kao vrstu oružja, žele psihički i fizički da unište ljude", kaže Ana Orel, koordinatorka projekta Assisto Porodične fondacije Andrejev gde pomaže žrtvama silovanja u Ukrajini.

"Njihov cilj je uništenje, ponižavanje i zastrašivanje žena i njihovih porodica", kaže Orel, koja radi u ssradnji s organizacijom Women for Women International.

"Siluju žrtve jer to ostavlja trag na svaki aspekt njihovih života. Neke žene kojima smo pomogli rekle su da se osećaju kao da polako umiru", navodi Orel.

Uobičajena je taktika u ratu da ruski vojnici siluju žene pred njihovim muževima i decom kako bi traumatizovali čitave porodice, rekli su za MailOnline ukrajinski radnici na slučajevima, advokati i istraživači.

"Žene su mi pričale kako su ruski vojnici njihovoj deci govorili: 'Treba da se sećate nas Rusa, ko smo mi, i ovo treba da pamtite ceo život', dok su pred njima silovali njihove majke“, kaže Orel.

Ruski vojnici su silovali jednu majku u njenoj kući i naterali njenog sina tinejdžera da gleda, nakon čega je dečak postao suicidan.

"Majka je patila od teškog stida, a njen sin je pokušao da izvrši samoubistvo pre nego što su došli našem timu psihologa za pomoć“, kaže Orel.

Razlog zašto ruski vojnici siluju žene pred njihovim porodicama je da unesu što više straha i traume kako bi to prošlo kroz generacije.

"Oni žele da ih se žene boje, žele da ih se deca plaše. To je generacijski, oni žele da buduće generacije imaju ovu traumu", navodi Orel.

"Muževi i muškarci u porodici često mogu da osećaju ogroman osećaj krivice jer nisu mogli da zaštite svoje žene i partnerke“, kaže Ana Mikitenko, advokat u međunarodnoj advokatskoj firmi za ljudska prava Global Rights Compliance koja pomaže ukrajinskim tužiocima u istragama ratnih zločina.

U mnogim slučajevima, ruski vojnici bi ubili supružnike, ili bi pretili da će to učiniti, ukoliko pokušaju da odbrane svoje supruge.

Ukoliko bi žena pokušala da pruži otpor, ni ona ne bi preživela.

"Nismo pronašli žrtvu silovanja koja je rekla 'ne' ruskom vojniku, jer su sve mrtve", navodi Orel.

Anastasija nije pružila otpor kada ju je nekoliko pijanih vojnika odvuklo u napuštenu kuću, gde je pod bio prekriven razbijenim staklom i fotografijama para koje su ubili.

Znala je da ne može da kaže ne ili da vrišti što je očajnički želela, jer da jeste, nikada se ne bi mogla vratiti devojčici koja se skrivala u podrumu njihove kuće niz ulicu.

Priseća se kako je buljila u policu za knjige u prostoriji, dok su je vojnici naizmenično silovali.

"Zamišljala je da to nije ona, da ne siluju nju. Razumela je da ne sme da im pruži otpor, jer mora ćerki da se vrati", navodi Orel.

Anastasiju su vojnici uhvatili nakon što je napustila svoj dom da bi pronašla neku hranu. Njen suprug je krenuo ranije i nije se vratio.

Nakon višečasovnog iživljavanja ruski vojnici su zaspali i Anastasija je uspela da pobegne.

"Uzela je dete i iz sela su, preko polja, po mraku bežale dok nisu pronašle ukrajinske vojnike", kaže Orel.

(Telegraf.rs)