Olaf Šolc je najnepopularniji nemački kancelar ikada, pokazalo istraživanje

Socijaldemokratska partija Nemačke i njen najvažniji političar Olaf Šolc i dalje gube ugled kod stanovništva, piše Dojče vele i navodi da odgovor zašto se to dešava pružaju najnoviji rezultati istraživanja "Nemački trend".

Kako se navodi nemačkim socijaldemokratama, verovatno neće biti do slavlja kada se okupe na kongresu svoje stranke u Berlinu od 8. do 10. decembra, jer prema najnovijoj anketi "Nemački trend" (Deutschlandtrend), koja se redovno sprovodi za nemački javni servis ARD, stranka kancelara Olafa Šolca SPD trenutno može da računa samo na 14 odsto glasova birača, što je dva odsto manje nego u novembru i najniža je vrednost od juna 2021.

Preporučujemo

Partneri u vladi, Zeleni, trenutno imaju 15 odsto, a liberali (FDP) bi bili ispod cenzusa i ne bi ni ušli u Bundestag sa četiri odsto. Što se tiče opozicije, demohrišćanske stranke CDU i CSU bi trenutno dobile 32 procenta, što je najveća vrednost od marta 2021, a sledi Alternativa za Nemačku (AfD) sa 21 odsto, dok Levica ne bi bila zastupljena u Bundestagu jer bi osvojila samo tri odsto.

Radom savezne nemačke vlade trenutno je zadovoljno samo 17 odsto birača, što je novi minimum, a na meti kritike je posebno kancelar - samo 20 odsto ispitanih trenutno je zadovoljno radom Olafa Šolca, što je najniža vrednost za saveznog kancelara od kada se radi anketa "Nemački trend", odnosno od 1997. Kako se navodi, iako skoro svaki drugi ispitanik (48 procenata) smatra da se Olaf Šolc ponaša razborito, međutim, samo četvrtina ga trenutno vidi kao dobrog kriznog menadžera (23 odsto), samo 12 odsto potvrđuje njegovu sposobnost da ubedljivo komunicira, a samo 27 odsto trenutno smatra da je on dorastao poslu kancelara.

Dodaje se da SPD, Zeleni i FDP već dve godine čine saveznu vladu, da su prošli kroz nekoliko kriza, ali nijedna nije bila tako duboka kao trenutna budžetska kriza. Sredinom novembra, Savezni ustavni sud je delimično poništio vladinu finansijsku politiku. SPD, Zeleni i FDP preraspodelili su preko 60 milijardi evra neiskorišćenih kreditnih ovlašćenja od pandemije korone - za zaštitu klime.

Sada postoji ogromna rupa u budžetu za 2024. o kojem je odavno trebalo da se odluči. Štednja, ili podizanje novih kredita i ponovna suspenzija kočnice dugova? Oko toga u koaliciji apsolutno nema saglasnosti. U ovoj situaciji od kancelara se očekuje da izvede vladu iz krize. Skoro polovina birača (47 odsto) računa na uštede u troškovima, projektima i investicijama, dok 35 odsto računa na ponovno proglašenje vanrednog stanja, a time i na suspenziju kočnice dugova. Svega osam odsto građana zalaže se za više poreza i dažbina.

Pristalice SPD-a (59 odsto) i Zelenih (55 odsto) posebno se zalažu za suspenziju kočnice dugova, glasači CDU/CSU (58 odsto) i AfD (69 odsto) podržavaju jasne mere štednje. Anketari su pitali građane i gde tačno uštedeti ako se ne dižu novi krediti: 64 odsto građana smatra da treba smanjiti davanja za nezaposlene građane, a protiv toga je 31 odsto.

Većina pristalica CDU/CSU podržava isključivo smanjenje izdataka za nezaposlene građane, dok pristalice AfD-a podržavaju i smanjenje pomoći Ukrajini i sredstava za klimatsku transformaciju privrede, ali ne i za osnovnu zaštitu dece. Samo 10 odsto nemačkih građana trenutno je uvereno da međunarodna zajednica može da se nosi s posledicama klimatskih promena, dok 86 odsto u to ne veruje.

Ispitanici nisu skeptični samo zbog učestalosti ekstremnih vremenskih prilika - Nemci sumnjaju i u doprinos drugih naroda, a većina nemačkih građana ima utisak da Nemačka već čini mnogo u borbi protiv klimatskih promena i da bi ostale zemlje sada trebalo da urade više (62 odsto).

(Telegraf.rs/Tanjug)