Otkriveno gde idu milijarde dolara koje SAD daju Ukrajini: Većina nije posmatrala stvari na ovakav način

Većina novca koji Vašington odvaja za vojnu pomoć Ukrajini troši se u Sjedinjenim Američkim Državama, tvrdi "Washington Post".

Sredstva koja zakonodavci odobravaju za naoružavanje Ukrajine ne idu direktno toj zemlji, već se koriste u državi za pravljenje novog oružja ili za zamenu oružja koje se šalje u Kijev iz američkih zaliha.

Od 68 milijardi dolara vojne pomoći i pomoći koju je Kongres odobrio otkako je Rusija napala Ukrajinu, skoro 90 odsto ide Amerikancima, pokazala je jedna analiza.

Ali to ne biste znali iz postupaka nekih američkih zakonodavaca, navodi taj list.

Kada se senator iz Ohaja Dž.D. Vens pridružio protestnoj liniji "United Auto Workers" u oktobru u fabrici džipova u Toledu, rekao je da želi da "pokaže određenu podršku radnicima UAV" u svojoj državi. Ipak, on nije pokazao istu solidarnost sa radnicima UAV u Limi, Ohajo, koji proizvode tenkove Abrams i borbena vozila Strajker za Ukrajinu zahvaljujući vojnoj pomoći koju je odobrio Kongres. Vens se protivi pomoći Ukrajini, kao i republikanski predstavnik Džim Džordan, čiji okrug Haus obuhvata Limu.

Glasači iz Ohaja su možda očekivali da će njihovi izabrani lideri gurati (nevoljno) Bajdenovu administraciju da Ukrajini da više tenkova i vozila proizvedenih u Limi – ili da zahtevaju da ih više bude uključeno u paket pomoći Ukrajini koji će Kongres uskoro preuzeti. Umesto toga, Vens i Džordan se bore da zaustave da Ukrajina dobije više tenkova i borbenih vozila sindikalne proizvodnje iz jedine američke fabrike.

Nisu samo oni u pitanju, dodaje "Washingont post". Ukupno 31 senator i član Predstavničkog doma čije države ili okruzi imaju koristi od finansiranja Ukrajine glasao je da se protivi toj pomoći ili da se ona ograniči. Među njima su neki od najistaknutijih glasova protiv Ukrajine u Kongresu, kao što su republikanski senator Džoš Houli, Tomi Tubervil i Majk Braun, kao i republikanski predstavnik Met Gec, Bil Posi, Ana Polina Luna i Lens Geden.

Poklonili HIMARS Ukrajini, pa sebi napravili modernije verzije Foto: Wikimedia/U.S. Army photo

Vojna pomoć SAD za vojnu industriju SAD

U vreme kada se obe glavne stranke u SAD takmiče da osvoje glasove radničke klase i ojačaju američku proizvodnu bazu, vojna pomoć SAD Ukrajini čini upravo to — ona obezbeđuje veliku novčanu infuziju u fabrike širom zemlje koja direktno koristi američkim radnicima. Takođe stvara radna mesta i mogućnosti za lokalne dobavljače, prodavnice, restorane i druga preduzeća koja opskrbljuju fabrike koje proizvode oružje.

Do sada niko nije precizno odredio kuda idu ova sredstva američke vojne pomoći. Novinar "Washintgon Post"-a i njegov kolega iz Američkog preduzetničkog instituta Klara Keus, Noa Berk, katalogizirali su sisteme oružja koji se proizvode u SAD za Ukrajinu — prateći države i kongresne okruge u kojima se proizvode i kako su senatori i članovi Predstavničkog doma glasali o finansiranju.

Identifikovali su 117 proizvodnih linija u najmanje 31 državi i 71 gradu u kojima američki radnici proizvode glavne sisteme naoružanja za Ukrajinu. Na primer, pomoć koju je Kongres već odobrio ide na, između mnogih drugih mesta:

Simi Veli, Kalifornija; Fulerton, Kalifornija; Andover, Masačusets; Forest i Jork, Pensilvanija - oni prave sisteme bespilotnih letelica "Switchblade", radarske sisteme i taktička vozila.

Dalje... U Jorku, Pensilvanija, i Anistonu u Alabami, prave se pešadijska borbena vozila "Bredli". U Ajkenu u Severnoj Karolini, Englinu u Oklahomi, Sterling Hajtsu u Mičigenu, Endikotu u državi Njujork, Jorku u Pensilvaniji i Mineapolisu prave se haubice.

Peorija u Ilinoisu, Klirvoter, Palm Bej i Najsvil na Floridi, Kemden u Akranzasu, Lankaster i Grend Preri u Teksasu, Raketnom centru u Zapadnoj Virdžiniji i Trentnonu u Nju Džersiju prave se HIMARS lanseri.

Aniston i Hantsvil u Alabami i Kamden u Arkanzasu zaduženi su za delove za raketu Hidra-70.

Farmingtonu Novom Meksiku, Orlando, Tuson u Teksasu prave protivtenkovske projektile "džavelin".

Ogromnu korist od svega ovoga ima američka vojska Foto: Pixabay.com/Ilustracija

Mnogo malih proizvođača

Mnogi drugi sistemi naoružanja se prave za Ukrajinu u fabrikama širom SAD. Na ovoj listi nisu uračunati dobavljači koji ovim izvođačima obezbeđuju delove kao što su plastični delovi i kompjuterski čipovi, ili proizvode manje artikle za Ukrajinu, kao što su oprema za hladno vreme i noćno osmatranje, medicinski materijal, rezervne delove i milione komada municije. Kao što je rekao jedan ukrajinski zvaničnik: "Svaka država u SAD doprinosi ovom naporu."

Drugim rečima, kao što se dešava sa stranom vojnom pomoći, američka pomoć Ukrajini ne samo da otvara američka radna mesta, već i obnavlja opasno atrofiranu odbrambenu industrijsku bazu SAD.

Vens je u oktobru rekao da je "stanje američke odbrambene industrijske baze nacionalni skandal" i da je njegova popravka "među našim najhitnijim prioritetima." Pomoć Ukrajini čini upravo to.

Ponovo pokrenuta proizvodnja "stingera" DV MvD/Keeris Hennie

"Reanimacija" stingera

Na primer, Sjedinjene Države nisu napravile nijednu novu protivvazdušnu raketu "stinger" od 2005. Teroristi protiv kojih su se borile SAD poslednjih decenija nisu imali mlazne lovce, pa je proizvodnja posustala. Sada, zahvaljujući pomoći Ukrajini, Pentagon je prošle godine potpisao ugovor vredan 624,6 miliona dolara za pravljenje "stingera" u Tusonu, kako bi zamenio oko 1.400 poslatih Ukrajini. Bez snabdevanja Ukrajine ta proizvodna linija bi verovatno ostala neaktivna.

Ili uzmite za primer 600 miliona dolara koji se koriste za izgradnju dva sistema naoružanja za Ukrajinu u Sent Čarlsu. Jedan od njih je "Joint Direct Attack Munition-Ektended Range" (JDAM ER), oružje koje se lansira preko GPS-a i koje pretvara glupe bombe u precizno navođene "klizne" bombe sa dometom do 60 kilometara (trostruki domet originalnog oružja). Druga je bomba malog prečnika GLSDB, sistem naoružanja koji je nedavno razvijen za Ukrajinu koji se može lansirati iz raketnih sistema visoke pokretljivosti (HIMARS) i može da putuje 150 kilometara, što je gotovo duplo veći domet.

Da ne pomažu Ukrajini, Sjedinjene Države ne bi proizvodile nijedno od ovih oružja. Finansiranje koje je Kongres obezbedio za proizvodnju oba sistema ubrizgava mnogo miliona dolara u ekonomiju Misurija i zaokuplja proizvodne linije za ove napredne tehnologije. Ti sistemi će sada biti dostupni za SAD i Tajvan ako izbije sukob sa Kinom, kao i za Izrael.

Pored Ukrajine i dešavanja u Izraelu pojačala su proizvodnju Foto: Israel Ministry of Defence

Drastično povećanje proizvodnje

Među najšokantnijim primerima propadanja odbrambene industrijske baze SAD je borba da se proizvede relativno jednostavna municija: artiljerijske granate od 155 mm. Ove granate bi bile veoma tražene u bilo kom sukobu protiv kojeg se bore Sjedinjene Države. Ukrajina ispaljuje 6.000 do 8.000 takvih granata dnevno, a Izrael ih naručuje na desetine hiljada. Ali pre ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu prošle godine, SAD su proizvodile manje od 15.000 granata mesečno. Dakle, Pentagon je izdvojio 1,5 milijardi dolara za povećanje proizvodnje za 500 procenata i ka cifri od 100.000 komada mesečno.

S oslabljenim proizvodnim kapacitetom odbrane, uključujući nedostatak mašina i alatki, dostizanje te stope će trajati dve godine. Čak i tada, američka proizvodnja u 2025. verovatno neće biti jednaka onoj u Rusiji 2024.

Ali, da nije bilo pomoći Ukrajini, ta povećanja proizvodnje u SAD ne bi se desila.

Pomoć Ukrajini ne samo da primorava Pentagon da brzo poveća sposobnost Sjedinjenih Država da proizvode oružje; takođe modernizuje američku vojsku. Kako je nedavno istakao penzionisani general-major Džon G. Ferari, koji sada radi na Američkom institutu za preduzetništvo, SAD Ukrajini daju sisteme naoružanja koji su često stari decenijama, a zatim zamenjuju svoje zalihe naprednijim verzijama.

"Zbog postojećih budžetskih pritisaka na vojsku, ona ne bi mogla sama da priušti ovu potrebnu modernizaciju opreme", napisao je Ferari u tekstu.

"Prebacivanjem oružja i opreme u Ukrajinu, vojska bi zauzvrat dobila modernije oružje."

Saveznici poklanjaju Ukrajini starije avione, pa od SAD kupuju F-35 Foto: Tanjug/AP

Velika zarada od saveznika

Napori koje predvode SAD da se naoruža Ukrajina ponovo oživljava kapacitete za proizvodnju odbrane i na druge načine. Sjedinjene Države takođe stvaraju podsticaje za saveznike iz NATO-a da poklone svoje stare sisteme naoružanja proizvedene u SAD i iz sovjetske ere Ukrajini, odobravajući prodaju novijih, modernih sistema proizvedenih u SAD da bi ih zamenili.

Na primer, Poljska je poslala 250 starijih sovjetskih i nemačkih tenkova u Ukrajinu i potpisala ugovor vredan 4,75 milijardi dolara u aprilu 2022. za kupovinu 250 zamenskih tenkova M1A2 Abrams koji će se proizvoditi u fabrici u Limi, Ohajo.

Poljska je potom sklopila ugovor od 1,4 milijarde dolara za dodatne tenkove. Takođe je poslala svoje jurišne helikoptere Mi-24 sovjetske proizvodnje u Ukrajinu, a potom potpisala ugovor vredan 12 milijardi dolara za kupovinu 96 helikoptera tipa Apač koji će biti izgrađeni u Mesi u Arizoni.

Napori za naoružavanje i opremanje Ukrajine takođe su dramatično povećali prodaju borbenih aviona F-35 američke proizvodnje. Ovo koristi radnicima u proizvodnim pogonima u Palmdejlu, Kalifornija; Ist Hartfordu, Konektikat; Midltaunu, Ajova; i Fort Vortu, kao i u drugim gradovima SAD koji proizvode delove za mlazne avione.

Finska, koja je završila ugovor vredan 9,4 milijarde dolara za kupovinu 64 aviona F-35, saopštila je da će joj novi avioni omogućiti da pokloni svoje stare lovce F/A-18 Hornet Ukrajini.

Norveška, koja je poklonila stare lovce F-16 Ukrajini, kupuje 52 F-35 i troši 293 miliona dolara da ih naoruža sa 580 "StormBreaker" bombi malog prečnika napravljenih u Tusonu. Danska i Holandija doniraju Ukrajini 61 F-16 i zamenjuju ih dodatnim F-35.

Sve u svemu, ova analiza je pokazala da postoji najmanje 13 proizvodnih linija u 10 država i 11 američkih gradova koji proizvode novo oružje proizvedeno u Americi za saveznike iz NATO-a kako bi zamenili opremu koju su poslali Ukrajini.

Kao što je zaključio Mark Kansijen iz Centra za strateške i međunarodne studije, "veliki deo novca kojim se direktno podržava Ukrajina ne troši se u inostranstvu, već u Sjedinjenim Državama". Zbog toga je pogrešno nazivati 68 milijardi dolara koje je on izračunao da su SAD potrošile na naoružavanje Ukrajine terminom "pomoć".

(Telegraf.rs)