Ubijenu ženu bacili svinjama, zastrašivali mrtvim psima i delfinima... Šok detalji najvećeg suđenja mafiji

Suđenje italijanskoj mafiji Ndrangeta, osim što je donelo osude od ukupno 2.200 godina robije optuženima, obelodanilo je i stvari o kojima se ranije samo šaputalo. Među njima su i načini na koje je mafija zastrašivala ljude, ali i kako se obračunalava sa neposlušnima.

Automobil Marije Čindamo pronađen je odmah ispred kapija polja koje je posedovala u Mankuzu u Italiji. Ovde se nadala da će izgraditi malu farmu, piše "Daily Mail".

Preporučujemo

Motor je radio, vrata sa vozačeve strane bila su otvorena. Kosa i krv otkriveni su na asfaltu pored automobila, ali njoj u maju 2016. nije bilo ni traga.

Marijin nestanak dogodio se tačno godinu dana nakon što je njen muž sebi oduzeo život. Ta koincidencija navela je neke da pretpostave da je u pitanju ubistvo iz osvete njegove porodice koja ju je smatrala odgovornom za njegovu smrt pošto se usudila da zatraži razvod.

Mrtvom udovicom nahranili gladne svinje

Ali taj datum je bio samo trik mafijaša da bi odvratili pažnju istražitelja. Udovica (42) je ubijena jer je odbila da proda zemlju komšiji povezanom sa mafijom.

Tek sada znamo kako je Čindamo dočekala svoj kraj i, čak i po mafijaškim standardima, njeno ubistvo je bilo mučno u stomaku. Nakon što je ubijena, njenim telom su nahranjene svinje koje su prethodno namerno izgladnjivane. Njene preostale kosti su potom smrvljene pod gusenicama buldožera.

Detalji Marijinog jezivog ubistva bili su samo jedno od mnogih šokantnih otkrića koja su se čula na najvećem suđenju mafiji u Italiji u poslednjih 30 godina. Suđenje sa 337 optuženih, od kojih je 207 oglašeno krivim, i toliko krivičnih dela da je trojici sudija trebalo skoro dva sata da pročitaju presude. Ukupne kazne, izrečene prošle nedelje, iznose 2.200 godina.

U istragu je učestvovalo oko 2.500 policajaca, uključujući čak 24.000 snimaka prisluškivanja, a suđenje se odvijalo u preuređenom kol centru jer nijedna sudnica nije mogla da primi 600 advokata, 900 svedoka i različite zatvorske ćelije za sve optužene.

Suđenje je uključivalo Ndrangetu (kalabrijska mafija na vrhu italijanske "čizme", sada među najmoćnijim mafijama na svetu) i uglavnom se ticalo kriminalnih aktivnosti u i oko grada Vibo Valentia na zapadnoj obali.,

Kosti koje svinje nisu uspele da pojedu smrvljene su buldožerom Foto: Shutterstock

Tela koja još nisu pronađena

U središtu slučaja bilo je pet ubistava: mučenje i ubistvo iz osvete dvojice mafijaša u leto 1996; ubistvo gej gangstera 2002. godine; i još jedno dvostruko ubistvo 2002. Tri od tih pet tela nikada nisu pronađena.

Ali zbog neviđenog broja prevratnika (zasnovan na krvnom srodstvu, obično je izuzetno retko da kalabrijski gangster postane doušnik), uključujući nećaka Luiđija Mankuza, glavnog šefa pod nadimkom "Vrhovni", otkriveni su detalji o tim i drugim stravičnim ubistvima.

Svako ko je odbio da proda svoju zemlju mafijašima je ubijen, kao i Marija Čindamo. Još jedan čovek je tri dana mučen makazama za kopita. Drugi je "iseckan traktorskom frezom". Prema doušniku, mladi biolog po imenu Mateo Vinči bio je žrtva auto-bombe: eksplozija mu je slomila obe noge i, pošto nije mogao da izađe iz automobila, živ je izgoreo.

Ali, kao i ta ubistva, suđenje je otkrilo izuzetan opseg drugih mafijaških prevara.

Jeziva zastrašivanja

"Radimo pomalo od svega", rekao jedan doušnik, "ubistava, kamatarenja, reketiranja, nameštanja glasova, droge, prevare s osiguranjem..."

Kada su ljudi odbijali da plate novac za zaštitu, zastrašivanje je bilo brutalno: jedan preduzetnik koji je odbijao da plati 2.000 evra svakog meseca pronašao je mrtvog delfina bačenog ispred njegove građevinske kompanije.

Još jedan biznismen otkrio je mrtvo štene koje visi na vratima njegove modne radnje. Noge su mu bile slomljene.

Drugi su pronašli odsečene kozje glave ili su im zapalili automobile.

Suđenje je otkrilo kako su pipci Ndrangete sezali u skoro svaki kutak života Kalabrije.

Nakon suđenja, zamenik tužioca Vinčenco Kapomola rekao je da je Ndrangeta bila "tako duboko ukorenjena, tako rasprostranjena, toliko uznemirujuća da mislim da nije bilo nijednog aspekta života i ekonomskog i društvenog tkiva pokrajine koji nije bio uslovljen zastrašujućom moći ove zločinačke organizacije."

Otkrića zapanjila i Italijane

Čak su i Italijani, izmoreni decenijama priča o mafiji, smatrali da su ova nova otkrića zapanjujuća.

Ispostavilo se da pristup svim vrstama poslova – čak i u javnom sektoru – kontrolišu kriminalni karteli: ako ste hteli da radite kao čistač u bolnici ili u ugostiteljskom odeljenju škole, morali ste da idete na noge lokalnom prevarantu.

Drugi doušnik je opisao kako su kriminalci pazili na bolničke mrtvačnice. Njihov posao je bio da se postaraju da ožalošćeni rođaci daju posao pravom pogrebnom zavodu: postojale su tri opcije, od kojih su svaku kontrolisale različite mafijaške porodice, a one su naizmenično naplaćivale svoje usluge.

Zločinački klanovi su čak postali vlasnici grobnih mesta i grobnica na Viboovom groblju. Mafijaši bi tada mogli da prodaju te prostore ožalošćenim porodicama po previsokim cenama.

To groblje je služilo i za skrivanje oružja. Jednom prilikom domar groblja je saznao da je u jednoj od grobnica sakriven pištolj "glok" i ukrao ga. Nakon toga je imao polomljena kolena.

Zloupotreba ambulantnih vozila

Svaka arterija građanskog života bila je u službi zločinaca. Ambulantna kola su korišćena kao lični taksiji za premeštanje begunaca iz jednog grada u drugi. Ponekad su bili i prenosila drogu.

Voda koja je tekla u seoskim česmama preusmerena je na plantaže kanabisa. Većina ljudi je bila previše uplašena da bi prijavila šta se dešava: svako ko prijavi mafiju obično nestane gotovo istog trenutka.

Kriminalni klanovi su takođe kontrolisali gradnju. Preplavljeni novcem od dominacije evropskom trgovinom kokainom, klanovi Ndranghete su prali svoje prljave pare kroz posao pod nazivom "Vibo beton". Građevinske firme na teritorijama kojima su upravljali mafijaši bile su prinuđene da koriste ovu kompaniju za bilo kakvu izgradnju.

Mafija je kontrolisala delove izbegličkih centara, velike delove dragocenih nasada narandži u regionu i imali su poslušnike u ogromnoj luci Đoja Tauro. U ranim zimskim jutrima mogle su se videti gomile imigranata iz Podsahare koji čekaju da ih pokupe gangsteri koji bi ih odveli u gajeve pomorandži da beru i pakuju voće za nekoliko evra dnevno.

Ndrangeta je osnovala modne marke, izgradila hotele i zapošljavala vrhunske advokate i računovođe. Čak je i lokalni fudbalski tim polako preuzet: jedan gangster je posedovao 20 odsto udela u FK Vibonese i iskoristio je tu polugu da postavi svog nećaka, zvanog "Kaserole", da vodi unosan, ali ilegalan bar na stadionu.

Ndrangeta zloupotrebljavala i sanitete hitne pomoći Foto: Shutterstock

Godišnji promet od 56 milijardi evra i neverovatni tuneli

Ali uprkos tome što Ndrangeta ima procenjeni godišnji promet od 56 milijardi evra, njeni operativci obično žive osnovnim životima u udaljenim selima u kojima su odrasli, ponekad izbegavajući pravdu godinama kroz mreže podzemnih tunela i bunkera.

Novinar "Daily Mail"-a je iz prve ruke opisao sa tim bizarnim jazbinama. Kao novinar i pisac koji je dugo pisao o italijanskom kriminalu, prvi put je došao u Kalabriju pre 20 godina da istraži mrežu podzemnih tunela u gradu 100 kilometara južno od Vibo Valencije zvanom Plati.

Policija je pokušavala da locira razne begunce i postavila je skrovište tri kilometra dalje na vrhu planine.

Preko vojnih teleskopa su primetili da žene mafijaša često posećuju prazna imanja. Kada su izvršili prepad na ta imanja, karabinjeri su primetili da svaki ima identične male, bele pločice na zidovima.

Doneli su pneumatsku bušilicu i otkrili hidraulične otvore koji vode do stotina metara podzemnih tunela koje su muškarci koristili da se kreću po gradu.

"Nikada neću zaboraviti tu posetu Platiju: čim smo se približili, karabinjeri u mojoj pratnji izvadili su pištolje iz futrola i u pripravnosti ih odložili između butina. Gradski putokaz imao je toliko rupa od metaka da je bio jedva čitljiv."

"Kada smo hodali glavnom ulicom, sve radnje su spustile svoje metalne kapke. Muškarci na motorima kružili su oko nas šištajući 'rogonja' i 'kopilad'. Video sam automobil koji je vozio dečak koji nije mogao da ima više od deset godina, sa očima jedva iznad volana."

Činilo se da je suđenje na mnogo načina potvrdilo sve stereotipe o gangsterima: imali su nadimke iz stripova – "Strangelove", "Leg o' Lamb", "Štap" i razne druge – i svađali su se oko manjih uvreda (krađa automobila i stoke) i velikih profita.

Potpuna infiltracija

Ali pravo otkriće suđenja bilo je da mafijaši nisu bili samo nasilnici s oružjem, već su se infiltrirali svuda.

"Snaga mafije zavisi od njenih odnosa sa spoljnim svetom", rekao je Federiko Vareze, profesor kriminologije na Univerzitetu u Oksfordu i autor knjige "Život mafije", "i ovo suđenje je jasan prikaz toga: ono je otkrio široku saradnju između belih kriminalaca (političara, karabinjera, finansijera) i mafije."

Na primer, Đankarlo Piteli, osuđen na 11 godina na ovom suđenju, bivši je senator italijanskog parlamenta. Kao advokat Luiđija Mankuza, osuđen je za "zločinačku zaveru tipa mafije" jer je više puta dojavljivao mafijaškim klanovima o predstojećim istragama.

Jedan od Pitelijevih doušnika bio je Đorđo Naseli, potpukovnik karabinjera. Osuđen je na dve i po godine zato što je političaru više puta odavao istražne tajne.

Među ostalima ove nedelje osuđen je i pripadnik italijanske tajne službe koji je nekada bio član istražne jedinice za borbu protiv mafije, DIA.

Ispostavilo se da je devijantna masonska loža delovala kao "rajsferšlus" koji povezuje politički i kriminalni svet: mafija bi koristila svoju ljudsku snagu da izabere određene političare i ti izabrani zvaničnici bi zatim dodelili mafijaškim preduzećima niz javnih ugovora i zatvarali oči na njihove prevare.

Mafija se infiltrirala u sve pore društva Foto: Shutterstock

Život pod oružanom pratnjom

Čovek koji je vodio istragu o tunelima koje je novinar "Daily Mail"-a onomad posetio, Nikola Grateri, je isti čovek koji je vodio istragu koja je rezultirala najnovijim osudama. On živi sa naoružanom pratnjom skoro 30 godina i retko viđa svoju porodicu i svoje voljene gajeve narandži.

"Godinama sam mu pričao o Ndrangeti, stalno i često, i on uvek ističe isto: da je razlog zašto mafija postoji zato što jednostavno nema dovoljno političke volje da se s njom izbori."

"Jednom mi je rekao: 'Mogao bih da rastavim Ndrangetu kao igru za tri ili četiri dana. Mogao bih da ga potpuno demontiram. Ali bi me morali podržati političari i zakoni koji su proporcionalni stvarnosti.'"

"Previše ljudi u Italiji se bori protiv mafije samo rečima, govore ne čineći ništa. Radim u okolnostima u kojima uhapsim istu osobu desetak puta u toku godine."

Njegov drugi izazov je da se Ndrangeta razlikuje od drugih mafijaških organizacija. Pre nego što je strogo hijerarhijska, ona je zapravo, prema Federiku Varezeu, "konfederacija prilično nezavisnih kriminalnih grupa. Svi dele iste rituale i integrisani su u istu strukturu, ali svaki je veoma autonoman na svojoj teritoriji."

Jedinstvena šansa, ali...

Suđenje je najavljeno kao šansa jednom u generaciji da se razbije vlast mafije u ovom delu Italije, ali realnost je sasvim drugačija. Postoji oko 150 odvojenih klanova, tako da čak i ako se jedan ili dva razbiju, ukupna organizacija je jedva pogođena.

"Ljudi imaju potpuno nerealne nade šta ovakvo suđenje može da postigne", kaže Zora Hauzer, ekspert za Ndrangetu.

"Ovo definitivno nije udarac u telo."

"Suđenje je dalo odlične rezultate protiv određenih porodica, ali delovanje protiv nekoliko klanova u jednoj provinciji Kalabrije je kap u moru kada je organizacija prisutna u više od 40 zemalja."

I Vareze i Hauzer veruju da je prevencija važna kao i represija.

"Hapšenja i suđenja su sjajni, ali organizacija se samo reformiše. Sve dok se ne reformiše ekonomska struktura kalabrijskog društva, s autoritativnim institucijama, efikasnom građanskom pravdom, antimonopolskim zakonima, otvorenom konkurencijom i slično, ništa se neće promeniti", kaže Vareze.

Da li će se išta promeniti?

I većina Kalabrijaca sumnja da će se stvari ikada promeniti.

Ovde postoji zadušni fatalizam koji jednostavno prihvata da stvari stoje tako. Kalabrija je, kažu, oduvek imala odmetnike i razbojnike. Ndrangeta – ozloglašena 1973. jer stoji iza kidnapovanja Džona Pola Getija III – nastala je pre otprilike 150 godina, delom kao oružani odgovor na pokušaje severa da nametne italijansko jedinstvo. Taj otpor mutirao je u organizovani kriminal.

To je tragedija jer, pored toga što je poznata po svojoj mafiji, Kalabrija ostaje jedan od najvelikodušnijih i najlepših delova Italije.

"Proveo sam dve godine prateći kalabrijski fudbalski tim, Kozencu, za knjigu koju sam pisao o 'ultrasima' (italijanskim žestokim fudbalskim navijačima) i nikada mi nije bilo dozvoljeno da platim obrok ili piće jer sam smatran njihovim gostom. Svi ti fudbalski navijači bili su duboko ponosni na svoju problematičnu zemlju, koja je nekada bila deo 'Magna Grecia' (ime koje su Rimljani dali obalnim oblastima južne Italije na kojima se govori grčki) i smatrana je daleko civilizovanijom od varvara na severu."

"Ali kada sam jednom od svojih najbližih prijatelja pitao da li će situacija sa mafijom ikada biti bolja, on je odmahnuo glavom i podigao dlanove: 'Ako hoćeš da šutneš sve kamenje, pobedio si", rekao je, recitujući drevnu poslovicu.

To je bio njegov način da kaže da je za samoodržanje ponekad najbolje ne dizati galamu.

(Telegraf.rs)