"Trčala je od kuće do kuće, Gazu sada zove kutijom": Otac ispričao kako je Emili preživela u rukama Hamasa

Emili Hend je morala da trči od kuće do kuće, Hamas ju je naterao da se seli dok su izraelske snage napadale Gazu, rekao je njen otac Tomas Hend za CNN. "To je zastrašujuće. Vukli su ju, gurali", rekao je on.

Emili je oteta 7. oktobra i odvedena u Gazu, mesto koje sada naziva "kutijom".

Preporučujemo

"Izlazi polako, malo po malo. Saznaćemo kroz što je stvarno prošla tek kad se potpuno otvori. Želim da znam toliko informacija... ali moram joj dopustiti da, kada bude spremne, izađe s njima", rekao je otac.

Emili, koja je u zatočeništvu napunila 9 godina, držana je sa svojom prijateljicom Hilom Rotem-Šošani i Hilinom majkom Rajom pre nego što su puštene prošle subote. Raja je pazila na Hilu i Emili kao da su joj obe ćerke, rekao je Hend.

Emili je spavala u Hilinoj kući kada su Hamasovi teroristi upali u kibuc Beri. Hend je satima bio zarobljen u svojoj kući, ne mogavši da dođe do ćerke, dok je trajao masakr – oko 130 stanovnika je ubijeno, a drugi su zarobljeni.

Otprilike dva dana kasnije, čelnici kibuca su mu rekli da su videli Emilino telo.

Foto: Tanjug/AP

"Samo su rekli: "Pronašli smo Emili. Ona je mrtva". I rekao sam, "Da!’ Rekao sam, Da! i nasmejao se jer je to najbolja vest od svih mogućnosti koje sam znao... Dakle, smrt je bila blagoslov, apsolutni blagoslov", rekao je tada.

Ali gotovo mesec dana kasnije izraelska vojska mu je rekla da je "vrlo verovatno" da je Emili živa i da je talac Hamasa. Osam nedelja nakon što je poslednji put video svoju ćerku,

Hend je obavešten da je Emili na spisku druge grupe talaca koji će biti oslobođeni prema privremenom primirju između Izraela i Hamasa.

"Odjednom su se vrata otvorila i ona je samo potrčala. Bilo je prekrasno, baš kako sam zamišljao. Verovatno sam je prejako stisnuo. Tek kad se odmakla, mogao sam da vidim da joj je lice isklesano, poput moga, dok je pre bilo bucmasto, devojačko, dečje lice", rekao je Hend.

Kao i ostali taoci, Emili je izgubila na telesnoj težini, a Hend je rekao da je nikad nije video tako bledu. I bio je potresen kad mu se obratila.

"Najšokantniji, najuznemirujući deo susreta s njom je to što je samo šaputala, niste mogli da je čujete. Morao sam da stavim uho na njene usne. Govorili su joj da ne stvara nikakvu buku", dodao je otac.

Kada joj je u kombiju, na putu kući, dao mobilni, "ona je prvo pustila Bijonsinu pesmu i nasmejala se.  To su bili prvi znaci da nije nestalo ono dečje u njoj. Strahovao je da će se Emili ljutiti na njega jer nije došao da je spasi. Taj ga je strah proganjao otkad je čuo da je živa, rekao je za CNN.

Kada ju je pitao šta misli koliko je dugo nije bilo, odgovorila je "godinu dana".

"To mi je bilo poput udarca u stomak", dodao je on.

Taoci su imali dovoljno hrane da prežive i puno vode za piće, rekao je Hend.

"Uvek su imali doručak, ponekad ručak, ponekad nešto uveče", rekao je on.

Emili je bila toliko gladna da je naučila da voli da jede običan hleb sa maslinovim uljem.

Rekla je "niko nas nije udario" i Hend zamišlja da je samo snaga glasova bila dovoljna da je kontroliše. Deca nisu mogla da prave buku i bilo im je dozvoljeno samo da crtaju i igraju se sa kartama.

Emili se vratila vidno mršavija, ali polako dolazi k sebi.

"Sinoć je plakala, nije pustila da je utešim. Valjda je zaboravila kako je to. Zato sam čekao da bude spremna. Ona je snažna devojčica", rekao je on.

Emili i Hila sada paze jedna na drugu. Proslavili su Hilin 13. rođendan uz tortu u bolnici u ponedeljak, a torta je doneta i za Emili, za 9. rođendan koji je propustila u Gazi.

"Moramo da vratimo Raju za Hilu, nazad za Emili, nazad za pravdu. Nemoj da zaboraviš sada na nas. Dovedite ih kući, dovedite ih kući", preklinjao je svet.

(Telegraf.rs)