Zabranili proteste, pozivaju ljude da ne ističu simbole: Ova država odbija da se oglašava o ratu u Izraelu

Otkako je počeo rat u Izraelu, Singapur je odlučno zauzeo stav da se ne meša. Oni su time još jednom potvrdili da je geslo njihove spoljne politike "biti prijatelj sa svima".

Na posebnoj parlamentarnoj sednici ranije ovog meseca, zamenik premijera Lorens Vong objasnio je da "dugogodišnja podrška Singapura o rešavanju sukoba između dve države ostaje nepromenjena".

"Singapur dosledno zauzima principijelan stav u skladu sa međunarodnim pravom i podrškom globalnom miru i bezbednosti", naglasio je Vong.

Zemlja je oštro osudila Hamasov napad 7. oktobra na južni Izrael, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, a oko 200 zarobljeno.

Međutim, takođe je osudio broj poginulih u Gazi, a ministarstvo spoljnih poslova je u petak reklo da je "duboko zabrinuto zbog situacije u opkoljenoj enklavi".

Krajem oktobra, Singapur je bio među 120 zemalja koje su glasale za rezoluciju o zaštiti civila i poštovanju zakonskih i humanitarnih obaveza tokom hitne sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

"Pristup koji ima Singapur je zasnovan na vernom poštovanju međunarodnog prava, posebno nezavisnosti i suvereniteta nacionalnih država", rekao je politički analitičar i vanredni profesor prava sa Univerziteta Singapur za menadžment Judžin Tan.

Tan je za Al Džaziru rekao da "nema kontradiktornosti u njihovim izjavama jer zauzimaju stav jer sa osećaju i sa Izraelcima i sa Palestincima.

"Ono što je debata u parlamentu pokazala jeste da ljudi u Singapuru mogu da imaju veoma čvrste stavove o tragediji koja se odvija na Bliskom istoku, a ipak da dođu do konsenzusa o tome kako Singapur treba da odgovori. Ukratko, Singapur čvrsto veruje da Izraelci i Palestinci imaju pravo na život u miru, sigurnosti i dostojanstvu", dodao je Tan.

Retko kad rizikuju

Međutim, za razliku od mnogih država, u Singapuru nije bilo javnih protesta ni u korist Palestinaca ni Izraela.Singapur, sa pretežno etnički kineskom populacijom, ali i sa značajnom etničkom malajsko-muslimanskom manjinom, kao i etničkim Indijcima, dugo je davao prioritet očuvanju društvene kohezije i verske harmonije.

" Taj grad-država je osnovan 9. avgusta 1965. godine, nakon što se odvojio od Malezije, oni su posvećeni pravu na samoopredeljenje u skladu sa međunarodnim pravom", objasnio je Tan.

Imajući u vidu koliko je ovaj sukob osetljiv, vlada Singapura, koja dozvoljava proteste samo građana i to samo u takozvanom "Kutku govornika" u centru grada, tvrdi da su neophodne snažne preventivne mere za upravljanje situacijom, navodeći da bi protesti mogli da ugroze javni red i mir.

Vlasti su odbile pet zahteva za korišćenje "Kutka govornika" za događaje vezane za rat u Izraelu, iako su tokom prethodnog sukoba u 2014. godini to dozvolili.

Takođe su zabranili javno isticanje stranih nacionalnih amblema koji se odnose na sukob i saopštili građanima da budu oprezni u prikupljanju pomoći.

"Smatram da je trenutna situacija mnogo osetljivija i emotivnija nego 2014. godine i da uključuje terorističke akte Hamasa. To je pitanje koje bi moglo da dovede do podele društva i zato je još osetkljivije", objasnio je Tan.

Aktivistkinja Azira podnela je zahtev za organizovanej protesta, ali je odmah odbijena.

"Oko 740 ljudi je bilo zainteresovano za skup. Razočarana sam što je prijava odbijena, ali nisam iznenađena jer je Singapur nije sklon rizikovanju. Razumem želju da se izbegne potencijalni sukob", rekla je ona.

Ona je zatim objasnila da aktivizam u Singapuru teži ka nekim suptilnijim temama.

Lokalna novinarka i aktivistkinja Kirsten Han izrazila je slične stavove u svom tekstu We The Citizens, tvrdeći da bi ograničavanje slobode izražavanja i okupljanja uticalo na sposobnost građana u Singapuru da učestvuju u nijansiranim i važnim razgovorima.

"Potrebno nam je veće angažovanje u civilnom sektoru, dobro organizovane diskusije, treba da naučimo kako da se organizujemo i rešoimo probleme u društvu", napisala je ona.

Humanitarna pomoć

U nedostatku javnih protesta, članovi civilnog sektora i verske zajednice su posvetile svoje napore za prikupljanje humanitarne pomoći.

Od 14. novembra, oko 6 miliona singapurskih dolara (4,5 miliona dolara) je donirano preko neprofitne fondacije Rahmatan Lil Alamin.

"Kada je u pitanju sukob Izraela i Hamasa, Singapur ima ključne prioritete po pitanju nacionalne bezbednosti, koji su direktno povezani sa stabilnim odnosima sa svojim najbližim susedima", kaže Arvind Rajantran, saradnik istraživač Programa za nacionalnu bezbednost u Singapuru.

Njeni susedi Malezija i Indonezija su većinski malajsko-muslimanski. U obema su organizovani veliki sukupovi podrške Palestini, dodaje profesor.

"Na 10. sastanku lidera Singapura i Malezije održanom 30. oktobra, premijer Singapura Li Hsien Lung i malezijski premijer Anvar Ibrahim složili da njihovi različiti diplomatski stavovi o izraelsko-palestinskom sukobu ne bi trebalo da utiču na bilateralne odnose", podsetio je Rajantran.

Čini se da je odnos koji Singapur ima ka spoljnoj politici, a koji podrazumeva dobre odnose sa svima, doveo do toga da oni imaju dobre odnose i sa Izraelom i sa Palestinom.

Tokom uspostavljanja države Singapur, Izrael im je pomogao da formiraju svoje oružane snage, a ove dve države i danas sarađuju u mnogoim oblastima.

U svom govoru u parlamentu, Vong je rekao da se regionalni internet saobraćaj na hardline sajtovima utrostručio od početka rata Izrael-Gaza.

Budući da je mala država, Singapur ima nema mnogo izbora osim da nastavi svoju politiku nemešanja.

Zauzimanje izraelske strane dovelo bi do rizika od izbijanja sukoba sa muslimanskim stanovništvom, dok bi podrška Palestini bila protumačena kao Izdaja Izraela.

Singapur ima bliske diplomatske veze sa Izraelom od sticanja njegove nezavisnosti 1965. godine, dok Indonezija, Malezija i Brunej u kojima je muslimansko stanovništvo u većini,  nemaju zvanične diplomatske odnose sa Tel Avivom.

(Telegraf.rs)