Šta će se desiti ukoliko vulkan zaista eruptira na Islandu?

Svi na Islandu strahuju od potencijalne vulkanske erupcije, a svi se pitaju šta bi moglo da se dogodi ukoliko zaista do nje dođe.

Ukoliko se to dogodi, prvo i najvidljivije, došlo bi do štete na lokalnoj infrastrukutiri, kao i do oslobađanja toksičnih isparenja.

Preporučujemo

Podzemne reke magme, koje se trenutno nalaze u velikoj meri ispod grada Grindavik, u dužini oko 15 kilometara jure ka površini, a prostiru se od Islanda do dela Atlantskog okeana.

Uticaj erupcije na ostatak zemlje zavisiće u najvećoj meri od toga gde će magma izaći na površinu.

- Grindavik je veoma blizu delova koji mogu eruptirati, ali će uticaj vulkanske aktivnosti biti u najvećoj meri određen u zavisnosti od tačke pucanja. Sve zavisi od toga gde će magma prodreti na površinu, ali ova situacija ne izgleda baš najbolje - istakao je doktor Bil MekGajr, stručnjak za vulkane.

Ako vulkan eruptira na moru, ili eruptira na kopnu, a zatim se ulije u more, onda postoji rizik od eksplozivnog oblaka pepela, jer u tom slučaju vrela stena dolazi u kontakt sa vodom.

Većina potresa je zabeležena oko grada Grindavik iz kojeg su evakuisane hiljade stanovnika. Stručnjaci za seizmiološku aktivnost su istakli da su potresi slabiji poslednjih dana, ali da su i dalje velike šanse da će doći do erupcije.

Iako su zemljotresi bili slabiji, pukotine su nastavile da se pojavljuju i tlo se deformisalo. Islandski meteorološki zavod navodi da se magma nalazi na tački od oko 800 metara od izbijanja na površinu Zemlje.

Stručnjaci navode, piše BBC, da će erupcija biti mnogo manja nego što se ranije mislilo.

Podsećamo, erupcija vulkana Ejeafjatlajokutl 2010. odnosila se na seriju pojačane vulkanske aktivnosti tokom 2010. godine. Bila je to prva erupcija tog vulkana koji se nalazi na jugu Islanda, posle gotovo 200 godina.

Seizmička aktivnost započela je već krajem 2009. godine i kulminirala je u veliku vulkansku erupciju 20. marta 2010. Druga erupcija započela je 14. april 2010. i dovela je do najvećeg poremećaja vazdušnog saobraćaja u istoriji Evrope uzrokovanog prirodnom katastrofom. Milioni putnika ostali su zaglavljeni na aerodromima od 15. aprila.

(Telegraf.rs)