Šest godina nakon torte sa Trampom na Floridi, Si se vraća u SAD: Šta će tražiti od Bajdena, a šta će dobiti
Kada je Si Đinping poslednji put zakoračio u SAD, bivši američki predsednik Donald Tramp dočekao je kineskog lidera u svom domu u Mar-a-Lago.
U sjaju svetlosti sveća, dvojica lidera su se zbližila oko "najlepšeg parčeta čokoladne torte" i popularne kineske narodne pesme koju su pevali Trampovi unuci.
Spominjući "veliku hemiju" između njih, Tramp je pohvalio Sija nakon njihovog prvog ličnog sastanka i predvideo da će "mnogi veoma potencijalno loši problemi nestati".
Više od šest godina kasnije nakon njihovog susreta na Floridi, SAD se spremaju da ponovo dočekaju kineskog lidera - ovog puta u mnogo manjem intimnom događaju, a CNN piše da lidera dve najveće svetske ekonomije više izgledaju kao "nepoverljivi par na ivici razvoda".
Si, koji bi trebalo da prisustvuje samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u San Francisku i da se na marginama sastane sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, doći će u Ameriku koja je znatno učvrstila svoje stavove protiv njega. Biti strog prema Kini postao je retka tačka konvergencije u sve polarizovanijoj politici zemlje domaćina.
I ova osećanja su obostrana. U Pekingu, oni zvaničnici koji su dugo sumnjali u američke namere i negodovali zbog njenog uticaja, sada osećaju da SAD nameravaju da obuzdaju i potisnu Kinu.
Mnogo šta se dogodilo između dve Sijeve posete - globalna pandemija, rat u Evropi i trgovinski rat - svaki je nanosio sve dublje udarce odnosu Kine i SAD, koji su postali najlošiji u proteklim decenijama.
Šta Bajden želi?
Bela kuća je jasno stavila do znanja da su odnosi SAD i Kine daleko od dana kada se sastanak završava dugačkom listom najava i sporazuma.
Umesto toga, Bajden dolazi u San Francisko fokusiran na upravljanje sve žešćom ekonomskom konkurencijom zemalja i održavanje otvorenih linija komunikacije kako bi sprečio nesporazume koji bi mogli dovesti do direktnog sukoba između dve sile.
Očekuje se da će Bajden braniti proširenje izvozne kontrole SAD-a na poluprovodničke čipove. Istovremeno, on će uveriti Sija da ne pokušava da vodi ekonomski rat sa Pekingom usred stalnih znakova da se kineska ekonomija bori da se oporavi od ekonomskih poremećaja pandemije.
Bajdenova administracija je signalizirala da želi da ponovo otvori komunikaciju između dve vojske koja je uglavnom prestala nakon što je tadašnja predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila Tajvan u avgustu 2022. godine, što je bila prva poseta predsednika američkog Predstavničkog doma tom samoupravnom ostrvu od poslanika Njuta Gingrič 1997. Peking smatra Tajvan, ostrvo sa samoupravom od 23 miliona ljudi, delom kineske teritorije i obećava da će se ujediniti sa njim, silom ako bude potrebno.
U međuvremenu, američka administracija je nagovestila da će tvrditi da ne traži promenu statusa kvo na Tajvanu. Vašington priznaje Peking kao vladu Kine i nema diplomatske odnose sa Tajvanom. Ali Kina je shvatila američki kontakt sa Tajvanom kao ohrabrenje da se decenijama stara de fakto nezavisnost ostrva učini trajnom. Zabrinutost oko ovog pitanja je sve veća dok se Tajvan priprema za održavanje predsedničkih izbora u januaru.
Takođe se očekuje da će Bajden dati do znanja Siju da želi da Kina iskoristi svoj rastući uticaj nad Iranom kako bi jasno stavio do znanja da Teheran ili njegovi zastupnici ne bi trebalo da preduzmu mere koje bi mogle da dovedu do širenja rata između Izraela i Hamasa.
Bajdenova administracija veruje da Kinezi, veliki kupac iranske nafte, imaju značajan uticaj na Iran, koji je glavni podržavalac Hamasa.
Kako je ostalo manje od godinu dana do američkih predsedničkih izbora 2024. godine, zvaničnici su rekli da će Bajden staviti do znanja da se neće tolerisati kinesko mešanje u glasanje.
Šta Si želi?
Si želi uveravanje od Bajdena. Si želi da čuje od Bajdena da neće podržati nezavisnost Tajvana, neće započeti novi hladni rat i da neće potisnuti ekonomski rast Kine.
"Dobar domaćin treba da izbegne stvaranje bilo kakvih novih nevolja ili prepreka", rekao je Sie Feng, kineski ambasador, na forumu u Hongkongu prošle nedelje.
Zahtevi Pekinga su jasno upućeni prošlog novembra kada su se Si i Bajden sastali na Baliju u Indoneziji tokom samita G20. Odnosi, međutim, jedva da su se stabilizovali kada su SAD u februaru oborile kineski špijunski balon, spustivši diplomatske odnose na još jedan nizak nivo.
Prošle godine, Si je rekao Bajdenu da je pitanje Tajvana "u srži ključnih interesa Kine, stena političkog temelja u odnosima Kine i SAD i prva crvena linija koja se ne sme preći u odnosima".
Ovog puta Si će tražiti oštro protivljenje Vašingtona nezavisnosti Tajvana.
Si je na Baliju rekao da bi interakcije SAD i Kine trebalo da budu definisane dijalogom i saradnjom kojom svi dobijaju, a ne konfrontacijom i konkurencijom. To je bila replika na mantru Bajdenove administracije da se dve nacije treba energično takmičiti, a da ne traže sukob.
Si će, ovog puta, verovatno tražiti garancije od Bajdena da SAD neće gomilati nove sankcije i tarife na kinesku robu.
Si, za koga se očekuje da će se obratiti američkim poslovnim liderima dok je u San Francisku, takođe će nastojati da ojača poverenje da je Kina bezbedno mesto za ulaganje jer su Pekingu potrebna strana ulaganja da bi pomogao oživljavanju svoje ekonomije.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.