Izrael najavio da će preuzeti kontrolu bezbednosti u Pojasu Gaze: Evo šta to znači i kako bi moglo da izgleda

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ove nedelje je izjavio da će njegova zemlja zadržati neograničenu "ukupnu bezbednosnu odgovornost" u Gazi nakon što ukloni Hamas sa vlasti kao odgovor na smrtonosni napad islamske militantne grupe 7. oktobra. On nije precizirao šta to tačno znači, navodi AP.

Iskustvo sugeriše da će Palestinci i veliki deo međunarodne zajednice bilo kakvu izraelsku bezbednosnu ulogu videti kao oblik vojne okupacije. Ovo bi moglo da zakomplikuje sve planove da se odgovornost za upravljanje prepusti Palestinskim vlastima ili prijateljskim arapskim državama, i rizikuje da Izrael zaglibi u rat iscrpljivanja.

Preporučujemo

Čak i ako Izrael uspe da okonča 16-godišnju vladavinu Hamasa u Gazi i demontira veći deo njegove militantne infrastrukture, prisustvo izraelskih snaga će verovatno podstaći pobunu, kao što je to bilo od 1967. do 2005. U tom periodu su se dogodile dve palestinske pobune i uspon Hamasa.

Beni Ganc, iz tročlanog ratnog kabineta Izraela, priznao je u sredu da još ne postoji dugoročni plan za Gazu. Rekao je da bi svaki plan morao da se pozabavi bezbednosnim potrebama Izraela.

"Možemo da smislimo bilo koji mehanizam za koji smatramo da je prikladan, ali Hamas neće biti deo toga", rekao je on novinarima.

"Moramo da zamenimo Hamasov režim i obezbedimo bezbednosnu superiornost za nas."

AP je analizirao kako bi mogla izgledati dugotrajna izraelska bezbednosna uloga i protivljenje koje bi ona neizbežno izazvala.

Model Zapadne obale

Privremeni mirovni sporazumi sredinom 1990-ih, poznati kao Sporazumi iz Osla, uspostavili su Palestinsku administraciju kao autonomnu vladu na Zapadnoj obali i Gazi koja je trebalo da vodi put ka nezavisnoj palestinskoj državi uz Izrael.

Nekoliko mirovnih inicijativa niza američkih predsednika je propalo. Palestinske vlasti su izgubile kontrolu nad Gazom, koju je Hamas preuzeo 2007. godine.

Zbog toga su palestinske vlasti bile zadužene za otprilike 40 odsto Zapadne obale koju je okupirao Izrael. Njena ovlašćenja su uglavnom administrativna, iako ima policijske snage. Izrael ima opštu bezbednosnu kontrolu.

Palestinski predsednik Mahmud Abas je veoma nepopularan, velikim delom zato što njegove snage sarađuju s Izraelom po pitanju bezbednosti. Mnogi Palestinci vide palestinske vlasti kao podizvođača beskrajne okupacije.

Izrael drži desetine hiljada vojnika raspoređenih širom Zapadne obale, koji obezbeđuju više od 500.000 jevrejskih doseljenika.

Američki državni sekretar Antoni Blinken sugerisao je da bi se palestinske vlasti mogle vratiti u Gazu nakon rata. To bi moglo dodatno ugroziti Abasov legitimitet među Palestincima, osim ako nije povezano sa konkretnim koracima ka palestinskoj državnosti.

Arapski lideri, čak i oni koji su blisko povezani sa Izraelom, verovatno će se suočiti sa sličnom reakcijom ako se umešaju da mu pomognu da kontroliše Gazu.

Model Gaze

Šta je sa prisustvom iznad horizonta, s umerenim Palestincima koji održavaju bezbednost unutar Gaze i s Izraelom koji interveniše samo kada smatra da je apsolutno neophodno?

I to je pokušano.

Godine 2005, nakon druge i daleko nasilnije intifade, Izrael je povukao vojnike i više od 8.000 doseljenika iz Gaze. Palestinska administracija je upravljala teritorijom, ali je Izrael nastavio da kontroliše vazdušni prostor, obalu i sve granične prelaze osim jednog.

Hamas je pobedio na palestinskim izborima sledeće godine, što je dovelo do međunarodnog bojkota i teške finansijske krize. Višemesečni nemiri su uzavreli u junu 2007, kada je Hamas proterao snage lojalne Abasu tokom nedelju dana uličnih borbi.

Izrael i Egipat uveli su blokadu Gaze, ozbiljno ograničavajući trgovinu i putovanja u, kako je Izrael saopštio, pokušaju da se obuzda Hamas.

Izrael, kao i većina zapadnih zemalja, Hamas smatra terorističkom organizacijom. Hamas nikada nije priznao postojanje Izraela i posvećen je njegovom uništenju kroz oružanu borbu.

Ali tokom 16 godina u kojima su se dogodila četiri rata, Hamas i Izrael su ušli u različita neobjavljena primirja u kojima je Izrael ublažio blokadu u zamenu da Hamas zaustavi raketne napade i obuzda radikalnije oružane grupe.

Za Izrael, aranžman je bio daleko od idealnog, ali je bio poželjniji od drugih opcija i kupio je višegodišnje periode relativnog mira.

Libanski model

Godine 1978, a zatim ponovo 1982, Izrael je napao južni Liban u borbi protiv palestinskih militanata.

To je dovelo do 18-godišnje okupacije sprovedene preko lokalnog saveznika vojske Južnog Libana, koja je dobila oružje i obuku od Izraela.

Godine 1982. osnovana je libanska militantna grupa Hezbolah uz iransku podršku sa ciljem da potisne izraelske snage iz zemlje. Izvela je napade i na libanske i na izraelske trupe, što je na kraju dovelo do povlačenja Izraela 2000.

Libanska vojska je brzo propala, stvarajući vakuum koji je popunio Hezbolah. Grupa se 2006. godine borila protiv Izraela do pat pozicije tokom jednomesečnog rata.

Danas je Hezbolah najmoćnija sila u Libanu. Sa oko 150.000 raketa i projektila, Izrael smatra Hezolah velikom pretnjom.

Postoji još jedan način?

Izrael je poslao pomešane poruke o razvoju planova za Gazu.

Lideri kažu da ne žele da ponovo okupiraju Pojas Gaze. Oni takođe navode da je trupama potrebna sloboda da deluju unutar Pojasa dugo nakon što se teške borbe stišaju.

"Po pitanju dužine operacije – nema ograničenja", rekao je Ganc u sredu.

To bi moglo značiti ostavljanje trupa stacioniranih unutar teritorije ili duž granice.

Neki zvaničnici su razgovarali o tampon zoni kako bi Palestinci bili podalje od granice. Drugi, uključujući SAD, pozvali su na povratak Palestinske uprave.

U drugom preokretu, Ganc je predložio da svaki budući aranžman za Gazu zavisi od smirivanja severnog fronta Izraela sa Hezbolahom i Zapadnom obalom, gde se trupe redovno bore protiv palestinskih militanata.

"Kada oblast Gaze bude bezbedna, a severna oblast će biti bezbedna, region Judeje i Samarije će se smiriti – mi ćemo se smiriti i razmotriti alternativni mehanizam za Gazu", rekao je Ganc, koristeći biblijski termin za Zapadnu obalu.

"Ne znam šta će biti."

(Telegraf.rs)