Nemački kancelar na udaru: Nestali laptopovi sa mejlovima koji bi mogli da kompromituju Olafa Šolca?

Nemački mediji javljaju da su iz sefa nestali laptopovi koji sadrže mejlove koji bi mogli da kompromituju nemačkog kancelara Olafa Šolca, a u vezi sa optužbama da je "muljao" sa porezima dok je bio gradonačelnik Hamburga, afera poznata kao Cum-ex.

Naime, konzervativne stranke u Nemačkoj zahtevale su početkom ove godine da bude sprovedena istraga protiv kancelara zbog skandala sa porezom koji se odigrao od 2011. do 2018. godine. Šolc je svojevremeno bio gradonačelnik Hamburga, i u tom gradu je regionalna banka bila umešana u prevaru vrednu 43 miliona evra. Poreske vlasti su 2016. odlučile da ne sprovedu planirano refundiranje usled pogrešno usmerenih sredstava za porez na kapitalnu dobit. Tada se spekulisalo da "Šolc uticao na njihovu odluku", ali nikakvi dokazi nisu izneti.

Preporučujemo

Nemačka vlada prethodno je sprečila ispitivanje Šolca u Bundestagu, ali je u aprilu ove godine Hrišćansko demokratska unija zahtevala da on bude ponovo ispitan.

Kako piše Focus, nakon meseci "natezanja", Ministarstvo pravde severne Rajne-Vestfalije je početkom oktobra dostavilo kompjutere u kojima su mejlovi koji su zaplenjeni tokom istrage u Hamburgu. Navodno su sada ti kompjuteri nestali.

Focus piše da su u pitaju dva laptopa u kojima je bilo na stotine hiljada mejlova, a bili su čuvani u sefu istražnog komiteta.

Kako pišu Stern i  Westfälische Allgemeine Zeitung, glavni inspektor Stefen Janike, kojeg je SDP (partija čiji je Šolc lider) postavio na čelo komisije, umešan je u nestanak "osetljivih dokaza iz sefa".

Među dokazima su navodno bili i mejlovi Šolcove sekretarie Dženet Švamberger, Petra Čenčera, koji je bio zamenik gradonačelnika Hamburga, kao i drugih visokih zvaničnika.

Članovi istražne komisije su se nadali da će dokazi iz kompjutera "pružiti novi uvid u to da li je i kakve je Šolc imao veze sa prevarom".

"Ne znamo gde su kompjuteri, kao ni da li su na bezbednoj lokaciji", rekao je Ričard Silmeker iz Hrišćansko-demokratske unije, koji predsedava istražnim komitetom.

Inače, "Cum-ex" je naziv za najveću poresku prevaru u istoriji Nemačke, za koju je osumnjičeno 1.500 ljudi i oko 130 banaka. Radilo se o tome da se od države tražio povraćaj poreza na kapital koji uopšte nije bio plaćen. To je funkcionisalo zahvaljujući jednom triku uz pomoć deonica. Jednom godišnje preduzeća notirana na berzi objavljuju visinu dividendi koje isplaćuju svojim deoničarima. Na te dividende mora biti plaćen porez koji pod određenim uslovima može da bude i vraćen.

Uz pomoć banaka, paketi deonica s pravom na dividendu (cum) i bez prava na dividendu (ex) prebacivani su tamo-amo u danima oko termina za isplatu dividendi, tako da poreske vlasti nisu više mogle da utvrde ko je na dan isplate dividendi stvarno bio vlasnik deonica, pisao je svojevremeno DW. Umesto toga, stvarao se utisak da pravo na to ima više njih. Svi oni su od banaka dobijali potvrde da su platili porez, a s tim potvrdama su mogli da zatraže povraćaj poreza.

Poreska uprava je tako više puta "vraćala" porez koji nikada nije ni primila. Tek 2012. zakonodavac je promenom zakona sprečio takve mutne poslove. Prema procenama, državni budžet je do tada kroz Cum-Ex oštećen za više od deset milijardi evra. Pokrenut je krivični postupak, a Bundestag je 2016. formirao prvi Istražni odbor.

U skandal je bila umešana i privatna hamburška banka M.M. Varburg. Poreska provera i istraga počele su 2016, pa je banka u prvoj tranši morala da vrati 47 miliona evra koje je dobila kao neopravdan povraćaj poreza.

Šef uprave i suvlasnik te privatne banke Kristijan Olearius nije propustio ništa u pokušajima da spreči vraćanje tog novca, pisao je DW. Navodno je nastojao da utiče na političare i vlasti, te se navodno obratio i Olafu Šolcu koji je tada bio prvi gradonačelnik Hamburga.

Olaf Šolc je i pred Istražnim odborom Hamburškog senata, kao i pred Odborom za finansije Bundestaga tvrdio da on nije uticao.

(Telegraf.rs)