Si Đinping sprovodi "seču" ministara u Kini: Šta su zgrešili?

Ko visoko leti, nisko pada. U martu ove godine su njih dvojica polagali zakletvu kao novi članovi Državnog saveta, što je zapravo kineska Vlada. Ćin Gang i Li Šangfu su maltene stajali jedan do drugog na crvenom tepihu.

Do tih visina su stigli pod patronatom šefa države Sija Đinpinga – bez njegovog blagoslova, niko ne postaje ministar.

Preporučujemo

Ali do danas su obojica ražalovani, posle svega par meseci na dužnosti.

Kineska državna televizija je krajem juna prikazala poslednji javni nastup tadašnjeg kineskog šefa diplomatije Ćina. Otprilike meseca dana kasnije na toj dužnosti ga je zamenio njegov prethodnik Van Ji. Ćin se i dalje ne pojavljuje u javnosti.

Krajem avgusta je Li na forumu za saradnju između Kine i Afrike održao poslednji govor na dužnosti ministra odbrane. Nakon tog nastupa i on se gubi iz javnosti.

"Seča" ministara

Prošle sedmice, na sednici Stalnog odbora Narodnog kongresa, stigla je i zvanična potvrda da su ova dvojica smenjeni.

Ali to nije bilo sve: na istoj sednici je blagoslovljena promena još dvojica ministara, onaj zadužen za finansije kao i onaj za nauku i tehnologiju.

"To je postupak bez presedana", kaže Bjern Alperman, profesor sa Univerziteta u Vircburgu koji godinama istražuje politički sistem Kine.

"Još uvek ne možemo reći da li je to bilo sve, ili će možda uslediti još neke smene", kaže on za DW.

Zagonetan je pre svega nestanaka ministara spoljnih poslova i odbrane.

"Radilo se o ključnim ljudima koji su podržavali Sija Đinpinga, na čelu najvažnijih resora, ljudi koji su zapravo tek u martu preuzeli funkcije", kaže Alperman.

Znak slabosti? Demonstracija moći?

Situacija bi moglo da se interpretira dvojako, dodaje ovaj stručnjak: „Na jednoj strani kao demonstracija moći, kao znak da niko ne može zaustaviti Sija, pa čak ni najbliži saradnici. Ali na drugoj strani to se može protumačiti i kao znak slabosti, kao znak da je krahirala njegova kadrovska strategija.“

Nil Tomas iz političkog instituta „Društvo za Aziju“ u Vašingtonu slično gleda na razvoj u Pekingu, ali dodaje da svemu tome ipak ne treba pridavati previše pažnje.

Za aktuelnu situaciju kaže da je ona neugodna za Sija, ali da to nije ništa što bi moglo ozbiljnije ugroziti njegovu poziciju.

"On je drugim ljudima u rukovodstvu pokazivao da mu je lojalnost jako važna, odnosno da je spreman da kazni ljude, pa i one koje je sam izabrao", kaže Tomas.

„To i drugim ljudima sugeriše da je jako važno biti u njegovoj milosti, jer se u suprotnom mogu očekivati nevolje.“ Smene bi Siju mogle pomoći da disciplinuje druge bitne ljude u Komunističkoj partiji, smatra Tomas.

Gde su Li i Ćin?

U Kini se i ranije dešavalo da osobe iz javnog života jednostavno nestanu na neko vreme, a da potom zvanično budu optuženi za korupciju. Postoje brojne špekulacije o tome gde se trenutno nalaze bivši ministri Ćin i Li.

Što se tiče Ćina, i napisi u američkim medijima sugerišu da je u vreme dok je bio ambasador u SAD imao vanbračnu aferu iz koje ima dete. Prema pisanju Vol strit žurnala, u Kini se vodi partijska istraga o tome koliko ovo može da ugrozi nacionalnu bezbednost Kine.

Kod Lija je razlog nestanka navodno korupcija.

"Li Šangfu je, kako se pretpostavlja, bio umešan u veći korupcionaški skandal povezan s nabavkom atomskih raketa Narodnooslobodilačke armije", kaže Tomas.

"To bi, ako je istina, Sija naravno jako razljutilo, jer je on zaista pokušao da smanji korupciju u redovima vojske, te se fokusirao na poboljšanje kineskih nuklearnih sposobnosti s ciljem zastrašivanja“, dodaje ovaj stručnjak.

Ali, nema garancija da će se ikad saznati istina. Šef partije i države Si Đinping je prethodnih godina postao najmoćniji lider Kine još od osnivača republike Maa Cedunga. U današnjoj Kini su politička zbivanja sve češće zakulisna i nedokučiva za javnost.

Pitanje je i šta će biti sa smenjenim ministrima.

"Verovatno za početak nekoliko meseci ništa nećemo čuti o njima. Onda će jednoga dana biti objavljeno da su isključeni iz Komunističke partije i predani pravosudnim vlastima", kaže Bjern Alperman.

(Telegraf.rs)