Lidija sa ćerkama prinuđena da beži od ruskog napada: "Nisam sigurna u budućnost"

Još nije svanulo kada je jutarnji voz krenuo iz stanice u centralnoj Ukrajini. U njemu su uglavnom bili humanitarni radnici.

U jednom trenutku vrata vagona su se otvorila, a na njima se pojavilo dete. Devojčica je ispružila ruke, a onda joj je majka pomogla da siđe, dok u ruci drži bebu u nosiljci.

Preporučujemo

Ovo su verovatno ukrajinske izbeglice.

Vlasti u Ukrajini su prošle nedelje naredile prinudnu evakuaciju dece iz 31 mesta koje se nalazi blizu linije fronta.

U vozu su osim humanitarnih radnika nekoliko porodica iz Donjecka koji idu ka zapadu na sigurno.

U vagonu na jednoj klupi sede tri tinejdžerke, sa praznim pogledom od šoka. Glasno mjaukanje čuje se iz korpe pored njihovih nogu.

"Poslednji put kada je granata pogodila njihovu kuću, to je bio deseti put da je pogođena", pričanjihova majka.

Lidija kaže da se porodica preselila u stan u istom selu, ali da je školovanje dece zbog čestih restrikcija struje bilo nemoguće.

Njen muž ostao je u selu sa roditeljima, jer su oni odbili da odu.

"Ovde smo i putujemo na slepo. Nisam sigurna u budućnost", kaže Lidija.

Foto: Tanjug/AP/Jae C. Hong

Evakuacija porodica iz ugroženih gradova

Dok porodica čeka autobus koji će ih odvesti do njihovog smeštaja, humanitarni radnici im daju kafu, a državni zvaničnici novac.

Pored besplatnog prevoza, ukrajina svim prisilno evakuisanim punoletnim građanima daje po 50 evra, dok deci daju 80.

One će takođe dobiti i mesto gde mogu da žive, a od punoletnih građana se očekuje da rade.

Iako niko ne pominje, svi znaju da postoji velika šansa da više neće videti svoju kuću. upravo to je jedan od glavnih razloga zbog kog neki, iako im preti opasnost ne žele da odu.

Na ljudima poput Pavla Djačenka je da ih ubede suprotno. On je član specijalne jedinice policije "beli anđeli", koji su odgovorni za dovođenje humanitarne pomoći i evakuaciju ljudi iz najopasnijih delova u Ukrajini.

"Sve mora da se uradi veoma brzo. Opasnost uvek postoji, Rusi ne prestaju da granatiraju", kaže on za BBC.

Evakuacija porodica nije ni malo lak posao, posebno zbog dece. Neko stalno mora da razgovara sa njima, da ih odvraća od opasnosti na putu ili bilo čega što može da ih uplaši.

Foto: Save the Children

Iako je od početka rata u Ukrajini iz zemlje pobeglo nekoliko miliona ljdui, procenjuje se da u zemlji ima oko pet miliona interno raseljenih lica.

mnoge zajednice u Ukrajini širom raširenih ruku prihvataju ova lica.

U jednoj napuštenoj školi mala Varvara živi sa majkom Irinom i bakom Svetlanom.

One su pobegle iz jednog sela u Donjeckoj oblasti kada je granatiranje počelo. Prinuđene su da sa drugim stanarima dele kupatilo i kuhinju.

"Zaista mi se sviđa ovde", kažu Irina i Svetlana, ali im u tom trenutku kreću suze niz oči.

"Želimo da idemo kući, želimo da se sve ovo završi", kažu one.

Dok plaču sve vreme ih gleda Varvara, koja izgled akao da se navikla na suze.

Iako mnoga ukrajinska deca sada žive daleko od linije fronta, činjenica je da ovaj sukob u velikoj meri utiče na njihov život.

(Telegraf.rs)