Dok svi strepe od Trećeg svetskog rata, jedna stvar duboko je uzdrmala Zapad: Istorija se ponavlja

Izlivi antisemitizma često su bili predznaci da je društvo u velikoj nevolji i da su ekstremizam i nasilje neizbežni. Samim tim, talas globalne mržnje usmeren protiv Jevreja, pojačan odgovorom Izraela na stravična Hamasova teroristička ubistva izraelskih civila 7. oktobra, ne treba posmatrati samo kao reakciju na Bliski istok koji je ponovo upao u rat... To je takođe odraz destruktivnih sila koje razdiru američka i zapadnoevropska društva, gde su stabilnost i demokratija već pod pritiskom.

Napadi Hamasa, pogrom nad Jevrejima u kom je ubijeno 1.400, uglavnom civila, pokrenuli su niz događaja zbog kojih se Jevreji širom sveta osećaju ugroženo. I sada, kada je izraelska vlada odlučna u tome da istrebi teroriste Hamasa, deluje da bi njihove dalje akcije u Gazi mogle dodatno da iscrpe simpatije javnosti prema Izraelu u inostranstvu i, u nekim slučajevima, doprinesu atmosferi koja rizikuje da se jevrejski narod dodatno nađe na meti.

Preporučujemo

Mnoge jevrejske škole obustavile su nastavu, a sinagoge su zaključane. Na društvenim mrežama šire se statusi puni mržnje prema Jevrejima, ostavljajući zajednicu koja nikada ne može da izbegne svoju istorijsku traumu da se ponovo pita gde i kada može biti bezbedna, piše CNN.

Rastuća mržnja je opipljiva. Ideja da bi Amerikanci Jevreji, koji studiraju na Univerzitetu Kornel, mogli toliko da se plaše za svoje živote u kampusu, da su odlučili da ne jedu zajedno u 2023. godini, izgleda gotovo nemoguće. Ipak, upravo se to dogodilo nakon što su na internetu upućene brojne pretnje smrću.

Tenzije su porasle nakon što je profesor Kornela rekao da je u početku bio "ushićen" zbog napada Hamasa na jednom propalestinskom događaju, jer je grupa promenila odnos snaga. On se kasnije izvinio zbog izbora reči.

Policija je u ponedeljak pojačala patrole, a guvernerka Njujorka, demokrata Keti Hočul otputovala je u kampus da se zavetuje da "nećemo tolerisati pretnje, mržnju ili antisemitizam". Ali osećaj straha prožima Kornel, rekla je Moli Goldstin, kopredsednica Kornel centra za jevrejski život.

Policija obezbeđuje Kornel

"Jevrejski studenti u kampusu trenutno su neverovatno uplašeni za svoje živote. Nikada ne bih očekivala da će se ovo dogoditi na mom univerzitetskom kampusu“, rekla je ona za CNN.

Zastrašujuće onlajn pretnje u Kornelu, koje su samo deo talasa antisemitizma pojačanog posledicama rata, navele su mnoge Jevreje da se pitaju da li njihova bezbednost može biti zagarantovana u Sjedinjenim Državama, a kamoli u Izraelu gde su napadi razbili iluziju bezbednosti za jevrejski narod. Propalestinski protesti na nekim univerzitetima prešli su granicu u antisemitizam i naveli republikance i neke demokrate da upozore da su kampusi u "zagrljaju krajnje levog radikalizma".

Zabeleženi su i brojni drugi incidenti. Na Beverli Hilsu, dom čoveka koji je preživeo holokaust bio je išaran antisemitskim grafitima sa natpisom "F— Jevreji". Takođe, bilo je više slučajeva antisemitizma u Evropi, koju su američki zvaničnici u prethodnim godinama često kritikovali zbog toga što su uradili premalo da bi se suzbili, iako je pošast metastazirala u Americi.

U jednoj od najšokantnijih scena dogodila se u Dagestanu, pretežno muslimanskom regionu u Rusiji, gomila ljudi upala je u nedelju na aerodrom, kada je sleteo let iz Izraela, uzvikujući: "U Dagestanu nema mesta za ubice dece". Ovo su scene sa jezivim odjekom 1940-ih godina...

Skoro vek nakon uspona nacizma i početka Holokausta, u kojem je ubijeno najmanje šest miliona evropskih Jevreja, njihovi potomci ponovo su ugroženi zbog toga ko su, zbog njihove istorije i vere.

Nacije koje su često uzvikivale "nikad više" tokom dana sećanja na holokausta, sada moraju da uguše antisemitizam u svojoj državi, baš kao što su morale da se ograde od antimuslimanske retorike, nasilja i predrasuda nakon terorističkih napada Al Kaide 11. septembra 2001. godine.

Predsednik SAD Džo Bajden je u ponedeljak otkrio nove mere u borbi protiv antisemitizma na univerzitetskim kampusima, a visoki zvaničnici su istakli potrebu za borbom protiv mržnje usmene ka Jevrejima.

"Opasno je, neprihvatljivo, bilo gde u svetu, a svakako ovde u Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Džon Kirbi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost.

Ali napori da se suzbije situacija mogu biti mučni dok se užas na Bliskom istoku i dalje odvija. Strahuje se da bi antisemitizam mogao da bude sve izraženiji u nedeljama koje dolaze.

Problem nije od juče

Poslednjih godina, antisemitizam je u Sjedinjenim Državama često pokretan od strane ekstremno desničarskih grupa, piše CNN podsećajući na marš koji je održan u Šarlotsvilu u Virdžiniji 2017. godine gde su se čule parole "Jevreji nas neće zameniti". Bivši predsednik SAD Donald Tramp je, u međuvremenu, izigrao antisemitski trop sugerišući da su "američki Jevreji mučeni dvostrukom lojalnošću prema SAD i Izraelu i da bi trebalo da mu budu više zahvalni za njegovu politiku prema jevrejskoj državi".

Ali reakcija na produbljivanje krize u Izraelu i Gazi pokazala je da antisemitizam ključa i na krajnjoj levici. Neki propalestinski demonstranti u SAD, na primer, izgleda da su prigrlili Hamas, palestinsku militantnu grupu koju su Sjedinjene Države kategorisale kao terorističku organizaciju koja je sama nametnula represiju nad Palestincima u Gazi i izvršila masakr u Izraelu.

Akademske studije su pokazale da antisemitizam često raste usred kriznih perioda u izraelsko-palestinskom sukobu. Ovo sugeriše da je to latentna sila ispod površine u američkom društvu i da joj je potreban samo podsticaj da "sve isplivalo na površinu". Liga za borbu protiv klevete (ADL), na primer, zabeležila je 400% porast antisemitskih incidenata u SAD od 7. oktobra. Uz to, organizacije poput ADL-a takođe su zabeležile porast mržnje prema američkim Jevrejima poslednjih godina tokom uporednog perioda zatišja na Bliskom istoku, što sugeriše da domaće snage i porast ekstremne retorike i mržnje podstaknute nasiljem takođe izazivaju problem. Organizacija je detaljno opisala 3.697 antisemitskih incidenata u SAD u 2022. godini, što je porast od 36% u odnosu na prethodnu godinu i najveći rekord u istoriji.

Ipak, sve napetija i podeljena politika u zapadnim zemljama koje su već potresene ekstremizmom čini nijansirano rešavanje izraelsko-palestinskog pitanja gotovo nemogućim. Toksičan dijalog na društvenim mrežama i poplava netačnih informacija pogoršavaju problem, dok partizani predisponirani da podrže Izrael ili Palestince često izjednačavaju akcije Hamasa i izraelske vlade sa civilima koji nemaju kontrolu nad njima.

Pored pretnji i uznemiravanja koje su Jevreji doživeli poslednjih nedelja, Amerikanci su bili traumatizovani jezivim ubistvom šestogodišnjeg dečaka iz Čikaga palestinskog porekla, kojeg je sa najmanje 25 uboda nožem ubio čovek koji je izdavao stan njegovoj porodici.

Besmisleno ubistvo je bilo podsetnik na ubilački domet istorijskih antagonizama na Bliskom istoku i naglasilo je veličinu ogromne ljudske tragedije u regionu u kojoj su civili — Izraelci i Arapi — često uhvaćeni u užasne događaje u kojima nemaju nikakvu ulogu ili odgovornost .

Istorija Bliskog istoka je moralni lavirint

Izraelsko-palestinsko pitanje je od takve istorijske, geografske i političke složenosti da je političarima na Zapadu lako da se "zakače" za bilo koji aspekt sukoba dok nastoje da unaprede svoje političke ciljeve. Svako ubistvo, rat, masakr ili sukob seje seme svojih naslednika u regionu.

Ta realnost se ogleda u unutrašnjoj politici koju je izazvao sukob u SAD i Evropi, piše CNN.

Od napada u Izraelu, demonstranti koji podržavaju palestinska prava i brinu o civilnim žrtvama u prepunim urbanim područjima i izbegličkim kampovima u Gazi, često su u konzervativnim medijima optuživani za podršku teroristima. U prošlosti, najposvećenije pristalice Izraela su često i netačno pokušavale da svaku kritiku Izraela od strane političara ili novinara okarakterišu kao antisemitizam. Neki simpatizeri levice, pozivajući na hitan prekid vatre poslednjih dana, kao da dovode u pitanje pravo Izraela da se uopšte brani nakon užasnog pokolja civila...

Za to vreme, antisemitske pretnje često nastaju iz uobraženosti da svi Jevreji, po definiciji, moraju na neki način da dele odgovornost za ono što se smatra negiranjem palestinske državnosti.

Lider većine u Senatu Čak Šumer pokušao je u ponedeljak da odredi trenutak u kome protivljenje izraelskoj politici prelazi u antisemitizam.

"Muka mi je i uplašen sam vestima koje su stigle sa Univerziteta Kornel“, rekao je njujorški demokrata, upozoravajući da su pretnje odvratne, ali ne i izolovane.

"Moramo osuditi sve oblike mržnje. Niko ne poriče da ljudi dobre volje mogu imati neslaganja oko sukoba na Bliskom istoku, ali crvena linija se prelazi kada ova neslaganja dovedu do nasilja ili pretnji nasiljem", rekao je on.

Jedna lekcija koju su Amerikanci naučili poslednjih godina jeste da njihova zemlja nije imuna od političkih previranja i mržnje za koju su mnogi mislili da nema mesta u 21. veku u modernoj, demokratskoj, razvijenoj zemlji. Na kraju krajeva, Sjedinjene Države su nedavno pretrpele napad na Kongres podstaknut lažnim tvrdnjama o ukradenim izborima.

Antisemitizam nije izuzetak.

"Mnogi od nas nisu očekivali da će se ovi događaji odvijati upravo ovde u Americi – ali činjenica je da bi se to moglo dogoditi ovde“, rekao je Džonatan Grinblat, izvršni direktor ADL-a.

"Rulja koja hrli kroz aerodrom u Rusiji da bi linčovala Jevreje je zastrašujuća, ali je podjednako zastrašujuće za studenta iz Kornela da na opštim oglasnim tablama pronađe poruke na kojima piše ’zaklati Jevreje’.

„Ovo je antisemitizam, ovo preti Jevrejima širom sveta", kaže on.

(Telegraf.rs)