Potraga za "američkim četnikom Vučkom" koštala 12 miliona dolara: Pušio "drinu" i bežao policiji 48 dana

Erik Metju Frejn (40) pre nešto više od devet godina bio je glavna vest ne samo u američkim medijima zbog ubistva jednog i ranjavanja drugog policajca, kao i zbog terorističkih aktivnosti i posedovanja oružja za masovno uništenje.

Četnik Vučko, kako se prestavljao Frejn, bio je obožavalac srpske vojske i jedinice Vukovi sa Drine.

Preporučujemo

Krvavi zločin je počinio 12. septembra 2014, a onda je 48 dana proveo u bekstvu. Zanimljivo je i to što je za sobom ostavljao samo paklice cigareta "drina" i eksploziv.

Frejn je ubio policajca Brajana Diksona (38), marinca-veterana iza koga su ostali žena i dva sina, te teško ranio policajca Aleksa Daglasa, kome je metak prošao kroz oba kuka.

Ovaj nekadašnji student ruskog i srpskog jezika bio je nedeljama udarna vest američkih, ali i naših medija.

Podsećanje na ovaj nesvakidašnji slučaj objavio je portal pennlive.com.

Noćni poziv

Poručnik Kristofer Pariz, komandir jedinice državne policije Bluming Grov Pensilvanije u planinama Pokono, nije dugo spavao kada je njegova supruga čula kako mu telefon vibrira na noćnom ormariću nešto posle 23 sata u petak 12. septembra 2014.

Pariz je seo u krevetu, prislonio telefon na uho i slušao kako ga je pozivalac - dežurni poručnik - pitao da li se čuo sa nekim u stanici Bluming Grouv.

"Postoji problem u Grouvu", rekao je Parizu. "Ne znam tačno šta se dešava, ali je loše."

Pariz se obukao, jurio oko 50 kilometara od svog doma izvan Skrentona do te stanice, i ubrzo saznao koliko su stvari loše.

Nekoliko minuta ranije, oko 23.00, snajperista koji se krio u šumi preko puta stanice policije nanišanio je 38-godišnjeg kapetaan Brajona. Diksona Drugog, koji je završio svoju smenu i izašao na ulazna vrata.

Naoružani napadač je ispalio četiri hica iz svoje puške kalibra .308. Dva su pogodila Diksona, uključujući jedan koji je probio njegov zaštitni prsluk. Još jedan metak pogodio je 31-godišnjeg policajca Aleksa Daglasa u leđa koji je pritrčao Diksonu u pomoć.

Dok je Dikson ležao na samrti, a Daglas bio teško ranjen, snajperista je nestao u okolnoj divljini, predvodeći vojsku od 1.000 lokalnih, državnih i saveznih policajaca i agenata raznih službi u najdužoj poteri u istoriji Pensilvanije – 48 dana - koja se prostirala na više od 500 kvadratnih kilometara i koštalaje otprilike 12 miliona dolara.

Neposredno nakon zasede, Pariz je pretpostavio, iz opreza, da je više strelaca sa dugim puškama bilo u šumi.

"U tom trenutku sam mislio da je to neka vrsta napada milicije na na policijsku stanicu", rekao je on.

Policija nije imala pojma koga traži sve do tri dana nakon pucnjave, kada je muškarac iz okruga Pajk pronašao napušteno vozilo - zeleni džip - u visokoj travi jezera dok je šetao šumom iza svoje kuće, oko četiri kilometra od mesta napada.

Čaure u vozilu su odgovarale onima iz pucnjave. Istražitelji su takođe pronašli vozačku dozvolu i karticu socijalnog osiguranja koji pripadaju Eriku Metjuu Frejnu iz Kanadensisa u susednom okrugu Monro, zajedno sa maskirnom bojom i vojnom opremom. Tri dana kasnije, policija je utvrdila da je Frejn bio u tom području kada je uključio telefon da pozove svoje roditelje.

Raspisana nagrada

Njegovo lice našlo se na bilbordima i u izlozima širom regiona. FBI je dodao Frejna na listu deset najtraženijih begunaca agencije na dan Diksonove sahrane u Skrantonu.

Ponuđena je nagrada od 175.000 dolara — 100.000 dolara od FBI-a i 75.000 dolara od "Pennsilvania Crime Stoppers" — za pomoć u njegovom lociranju.

Foto: Ed Hille / Zuma Press / Profimedia

Dikson, bivši marinac i sedmogodišnji veteran državne policije koji je živeo u Danmoru, okrug Lakavana, bio je otac dva mlada dečaka, Brajona Trećeg i Adama. On i njegova supruga Tifani proslavili su 10. godišnjicu braka tri nedelje pre nego što je Dikson ubijen.

"Dikson je bio fenomenalan", rekao je Pariz posle zasede. "Neko koga ste želeli da radi za vas."

Daglas, desetogodišnji veteran državne policije iz Olifanta, okrug Lakavana, proveo je u bolnici mesec dana nakon napada, uključujući nedelju dana u medicinski izazvanoj komi. Metak mu je razneo desni kuk, karlicu i butnu kost i probio mu creva. Daglas, aktivni trkač i entuzijasta krosfit vežbi koji je trčao ultramaratone, imao je brojne operacije u mesecu nakon napada.

Velika potraga

U međuvremenu, potraga za Frejnom je trajala i kopnom i vazduhom. Potraga, koja je ovu oblast gurnula u centar pažnje, dovela je do nedelja napetosti i previranja u toj oblasti, pošto su vlasti povremeno zatvarale škole, otkazivale događaje na otvorenom — uključujući paradu za Noć veštica — i blokirale puteve.

Lov je bio zabranjen, a promet je opao u firmama koje su računale na sezonski priliv lovaca i izletnika.

"Životi ljudi su drastično promenjeni tokom tih 48 dana", rekao je Pariz. "Ljudi su bili uplašeni, a operacije za sprovođenje zakona bile su izuzetno stresne, jer smo verovali da sa tajnog ili skrivenog položaja Frejn može da puca na nas i da možemo da izgubimo dodatne ljude."

Kako je policija saznala više o Frejnu, on se uklapao u profil usamljenika, navodi Pariz.

"Nismo smatrali da ima širu društvenu ili finansijsku mrežu koja bi ga mogla podržati. Da je stigao iz severoistočne Pensilvanije, naše predviđanje je bilo da će biti prepoznat, pa smo smatrali da mora da bude u šumi Pokonosa jer razumno ne može biti nigde drugde."

"Moj sin ne promašuje"

Vlasti su Freina opisale kao samoukog stručnjaka za preživljavanje sa lošim odnosom prema policiji, iako je razlog za to bio misterija. Frejnov jedini poznati pravni problem uključivao je krađu predmeta iz rekonstrukcije Drugog svetskog rata u Odesi, Njujork, 2004.

Frejn je pripadao streljačkom timu u srednjoj školi Pokono planine u okrugu Monro. Njegova fotografija na kojoj pokazuje kako se puca iz puške objavljena je u školskom godišnjaku 2002. godine, godine kada je diplomirao. Njegov otac, Majkl Frejn, penzionisani vojni major, rekao je vlastima da je njegov sin odličan strelac koji "ne promašuje".

Frejn, koji je živeo sa roditeljima, stalno je pohađao koledž. Dva puta je bio upisan na Univerzitet East Stroudsburg — prvo jedan semestar 2005. godine na smeru istorija, a zatim dva semestra 2011. na smeru hemija. Takođe je pohađao časove na Northampton Community College.

Lori Gatri iz Kanadensisa, penzionisana vaspitačica koja je bila pomoćnica upravnika školskog okruga Pokono u okrugu Monro kada je Frejn bio u školi, prepoznala je osumnjičenog ubicu iz svojih nedeljnih odlazaka u kupovinu namirnica u Luisov supermarket u selu Baret Taunšip.

"Bio je klinac čistog izgleda, nije ništa pričao, samo je radio svoj posao", rekla je ona.

"Osećala sam se veoma tužno što je osetio potrebu da počini ovaj zločin, a zatim je bio u bekstvu. To jednostavno izgleda kao gubitak života", dodala je.

Niko ništa loše nije imao da kaže o Eriku

"Ne mogu da se setim nijedne osobe u školi koja je imala bilo šta negativno da kaže o Eriku osim što im je žao što je osećao da mora ovo da uradi, što niko ne može da interveniše nad njegovim besom ili šta god da je bilo, jer je on bio dobro dete", rekla je Gatrijeva.

Istražitelji su pretražili dom Frejnovih roditelja i pronašli dokaze na kompjuteru koji su ukazivali na to da je godinama planirao napad. Njegove internet pretrage su uključivale sajtove o tome kako izbeći policijske progone. Frejn je u svojoj spavaćoj sobi držao vojni priručnik o obuci snajperista, kao i spisak zaliha za preživljavanje u divljini.

Otkriće dve cevne bombe koje je očigledno ostavio u šumi okruga Monro navelo je komisiju Pensilvanije da zabrani lov i hvatanje u zamku u sedam opština u okruzima Monro i Pajk. Vlasti su takođe pronašle odbačeni AK-47 koji je pripadao Frejnu i kartone cigareta "drina". Frejn je bio srpski vojni rekonstruktor koji je pušio istočnoevropske cigarete, navodi američki portal.

Jednima heroj on, drugima policajci

Frein je nekima postao narodni heroj. Obožavaoci su napravili stranice na društvenim mrežama, a muzička počast se pojavila na Jutjubu.

Ipak, policija je imapa podršku na celom području pretrage, posebno u Frejnovom rodnom gradu, Baret Taunšipu, gde je bio fokusiran veći deo potrage. Plave vrpce podrške policiji nizale su se glavnim putem u selu Mauntejnhoum.

"To je vrsta zajednice u kojoj živimo. Želimo da podržimo sve", rekla je Kimberli Stivens, koja je pomogla u vođenju napora za ukrašavanje trakama.

Kako se potraga odužila, to je dovelo do istrošenih nerava i frustracije.

"Bilo je zastrašujuće videti duge cevi svuda po gradu sve vreme", rekla je Gatrijeva, koja je u to vreme bila potpredsednik Nadzornog odbora opštine Baret.

Slučajno hapšenje

Konačno, 30. oktobra 2014, 48-dnevna potraga je završena u napuštenom Birčvud-Pokono Erparku u gradu Pokono, oko 50 kilometara od stranie državne policije Bluming Grouv i oko 17 kilometara od Frejnove kuće.

Savezni šerifi su proveravali oblast u Tanersvilu kada su primetili Frejna kako hoda kroz polje. Naredili su mu da podigne ruke, što je i učinio.

Frejn je rekao šerifima da se u starom hangaru nalaze dve puške i napunjen pištolj.

"Ne želim da dete pronađe pištolj", rekao je Frejn.

Eric Frein AMBUSHED and shot 2 State Troopers killing one. Was there talk of war with the public? pic.twitter.com/2d2928Sadv” #NYPDLivesMatter— THE KINGPIN (@RobTakeOver) December 21, 2014

Frejn je držan na napuštenom aerodromu sve dok nisu stigli policajci da mu stace lisice i odvezu ga do Bluming Grouva u patrolnom automobilu ubijenog policajca.

"Bilo je to olakšanje", rekao je Pariz.

"Da ste nam rekli da će proći 48 dana, mislim da to ne bih mogao da zamislim. Bilo je trenutaka kada smo bili frustrirani. Sećam se da sam ponekad bio umoran i da sam u sebi pomislio da ne spava u svom krevetu, da nema redovno hranu koju bismo mogli da uočimo, pomislio sam koliko je morao da bude umoran. Mislim da niko od nas nije mislio da ga nećemo uhvatiti, ostali bismo koliko je trebalo", rekao je Pariz.

Eric Frein ambushed & shot 2 State Troopers, killing one. Taken in alive.#TerenceCrutcher unarmed, had car trouble, hands up but shot dead pic.twitter.com/cMvu40nwrj— 3ChicsPolitico (@3ChicsPolitico) September 20, 2016

"Buđenje ljudi"

Frejn je rekao istražiteljima da je pucao u dvojicu policajaca da bi "probudio ljude". Rekao je tada da ima 31 godinu, da živi sa roditeljima, i da nema izgleda za budućnost.

Upitan šta bi rekao ljudima koji ga podržavaju na Fejsbuku, odgovorio: "Čitajte Bibliju" i "počnite sa Novim zavetom".

Zamolio je Isusa Hrista za milost u dnevniku koji je vodio u napuštenom avionskom hangaru u kom se krio. Istražitelji su takođe pronašli pismo na fleš disku računara koje je Frejn uputio svojim roditeljima.

"Dragi mama i tata", napisao je. "Naš narod je daleko od onoga što je bio i kakav bi trebalo da bude."

Govorio je o potrebi za revolucijom, pišući: "Čini se da je pravo vreme da iskra zapali vatru u srcima ljudi."

Frejn se takođe izvinio majci i ocu. "Vi ste odlični roditelji", napisao je. "Ja jednostavno nisam dobar sin."

Brzo suđenje

Frejnu je u aprilu 2017. u Milfordu, sedištu okruga Pajk, počelo suđenje za ubistvo prvog stepena, terorizam i 10 drugih optužbi. Njegovi advokati su želeli promenu mesta zbog medijskog izveštavanja, ali su se tužilaštvo i odbrana složili da slučaj zadrže u Milfordu i dovedu porotu iz okruga Čester, izvan Filadelfije.

Foto: KENA BETANCUR / Getty images / Profimedia

Istražitelji su imali gomilu dokaza protiv Frejna, uključujući njegov DNK na oružju kojim je počinjeno ubistvo. Nakon što je 19. aprila 2017. završeno 11-dnevno suđenje, poroti je trebalo četiri sata da osudi Frejna po svih 12 tačaka.

Nedelju dana kasnije, porota je odlučila da Frejn treba da bude pogubljen nakon svedočenja, između ostalih, Diksonove udovice, Tifani. Ona je rekla da je njen život bio "tužan, usamljen!, prisećajući se svog sina Bajrona Trećeg, koji je imao sedam godina kada mu je otac ubijen, a koji joj je govorio: "Želim da umrem. Samo želim da vidim tatu."

Okružni sudija Pajk Gregori Čelak osudio je Freina na smrt, uz maksimalnu kaznu za sve optužbe, što je dovelo do dodatnih 97 do 194 godine zatvora.

Convicted cop killer Eric Frein sentenced to death pic.twitter.com/fXAQEBHCgG— FOX & friends (@foxandfriends) April 27, 2017

Daglas je zagrlio porotnike ispred zgrade suda, a udovica njegovog ubijenog kolege bila je pored njega u potrazi za podrškom. Daglas je imao 23 operacije pod opštom anestezijom, prema Parizu, uključujući i amputaciju desne noge ispod kolena. Nastavlja da trenira i, godinu dana nakon što je upucan, takmičio se na njujorškom maratonu.

"On radi na tome da se vrati u neku formu na poslu", rekao je Pariz, sada major i komandant 20 okruga u severoistočnoj Pensilvaniji.

Čekajući izvršenje smrtne kazne

Frejn je osuđen na smrt, a kazna će biti izvršena u zatvoru SCI Feniks. Vrhovni sud države potvrdio je presudu, a Vrhovni sud SAD je odbio da sasluša njegovu žalbu. On nastavlja da se žali, iako u Pensilvaniji nije bilo pogubljenja od 1999. godine, a guverner Tom Volf je uveo moratorijum na pogubljenja dok se zakonodavna skupština države ne pozabavi pitanjima identifikovanim u izveštaju iz 2018. godine.

Zvaničnici okruga Pajk podigli su spomenik Diksonu u Milfordu - Diksonov centar za zastupanje dece - kako bi pomogli zlostavljanoj i zanemarenoj deci. Podrška zajednice dovela je i do stvaranja spomen bašte ispred policijske stanice Bluming Grouv.

Svakog 12. septembra, na godišnjicu pucnjave, Diksonova žena i njegovi sinovi idu na spomen obeležje u 23 sata.

"To nije razmetljiva stvar, to je samo način da se tiho setite da kažete: 'Hej, nećemo zaboraviti'", rekao je Pariz.

"Tiffani se vratila i diplomirala za medicinsku sestru. Ona radi veoma dobar posao, po mom mišljenju, brinući se o svojoj porodici, ali su izgubili nešto što se nikada neće zameniti", zaključio je on.

(Telegraf.rs)