Teroristi u Evropi više nisu tako usamljeni: Ko regrutuje i radikalizuje "vukove samotnjake"?

Evropol je upozorio da će usamljeni akteri, takozvani "vukovi samotnjaci" izvesti većinu terorističkih napada u EU, pri čemu je islamistički terorizam najveća pretnja u zapadnoj Evropi.

Pre samo nedelju dana, Abdesalem Lasud je napravio haos na ulicama Brisela.

Ni njegova supruga ni njegovi najbliži prijatelji nisu znali da će Tunišanin, koji je ilegalno boravio u Belgiji, izvesti teroristički napad.

Nakon što je ubio dvojicu švedskih državljana, a trećeg ranio da bi se osvetio za smrt muslimanskog dečaka koji je ubijen u Čikagu, njegova supruga, koja radi u frizerskom salonu, sklonila se sa ćerkom u policijsku stanicu.

"Nikada nisam primetila niti videla bilo šta što bi ukazivalo da se radikalizovao. Bili smo porodica kao i svaka druga", ispričala je ona za belgijske medije.

Nekoliko sati nakon napada, Islamska država je tvrdila da je Lasud bio član njihove grupe, a zatim su i preuzeli odgovornost za teroristički napad.

Međutim, lokalne vlasti sumnjaju da je Tunišanin delovao sam.

"Hipoteza o vuku samotnjaku je najverovatnija", rekao je savezni sudija Frederik Van Leu.

Međutim, nekoliko dana kasnije tužioci su optužili još dve osobe za napad.

Islamska država tvrdi da je Lasu bio njihov član Printskrin: Privatna arhiva

Iako mnoga pitanja ostaju bez odgovora, Belgija je podigla nivo bezbednosti na najviši nivo zbog terorizma.

Belgija, međutim, nije jedina u Evropi koja je odgovorila na ovaj način, zbog pretnji od terorista to su učinile i Francuska i Nemačka.

"Islamistički terorizam ostaje najveća teroristička pretnja u zapadnoj Evropi i očekuje se da će usamljeni akteri nastaviti da vrše većinu terorističkih napada u EU", rekao je za Euronews portparol Evropola Jan Op Gen Ort.

On dodaje da vukovi samotnjaci možda i nisu tako usamljeni, jer je za regrutovanje i radikalizaciju potrebna čitava organizacija.

Dakle, ko regrutuje najveću terorističku grupu koja predstavlja pretnju za celu Evropu?

Svi vukovi su deo čopora

U roku od šest dana u oktobru ove godine dogodila su se dva teroristička napada koja su izveli takozvani "vukovi samotnjaci". Jedan se odigrao u školi u Frnacuskoj, drugi u Belgiji.

Od tada, Evropol je potvrdio da svakodnevno prati dešavanja i preduzima mere predostrožnosti nakon eskalacije sukoba između Izraela i Hamasa.

Samo Španija ima više od 300 "vukova samotnjaka" koji su pod nadzorom, navodi list El Mundo, jer je ona tranzitna zemlja za mnoge radikale iz Severne Afrike u Evropu.

"Ako analiziramo terorizam u EU, vidimo da je nakon talasa napada koji se dogodio zbog rata u Siriji, intenzitet počeo da opada 2018. godine", kazala je Karola Garsija-Kalvo, viši istraživač globalnog terorizma u madridskom Elkano Rojal Institutu.

Ona dodaje da je napad na koncertnu dvoranu "Bataklan" u Parizu bio poslednji "sofisticirani" napad koji je koordinirala Islamska država, nakon čega je Evropa videla samo napade vukova samotnjaka.

Foto: Tanjug/AP

"Ono što često vidimo jeste da iako su oni sami izvršili svoja dela, istraga kasnije pokaže da je napadač imao kontakte sa drugim ljudima koji su povezani sa terorističkim grupama. Ispostavilo se da nisu bili tako sami kao što to izgleda", objašnjava Garsija Kalvo.

Kako izgleda proces regrutacije?

Brojke u poslednjem izveštaju Evropola o terorističkoj situaciji i trendovima u EU su jasne. U 2022. godini, od 330 hapšenja terorista u Evropi, 266 su bili džihadistički teroristi.

Širenje onlajn propagande i njen potencijal za radikalizaciju je glavni alarm za uzbunu.

Na ovaj način olakšano je da ranjivi ljudi koji nemaju prethodne ili direktne veze sa terorizmom budu izloženi radikalnim sadržajima i idejama.

"Terorističke mreže mogu da ciljaju ove ranjive pojedince i da manipulišu njima i nateraju ih da počine teroristički napad kao usamljeni akteri, koji naizgled deluju kao da su sami, ali u stvarnosti služe da bi veće grupše ostvarile svoje ciljeve", rekao je Jan Op Gen Ort iz Evropola.

On objašnjava da su društvena izolacija i nedostatak čvrstog sistema podrške ključni elementi ranjivosti.

"Teroristi koriste ove ranjivosti da šire svoju poruku i regrutuju nove sledbenike. To je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da sve veći broj mladih, uključujući i maloletne osobe, budu izloženi terorističkoj propagandi na internetu", dodao je on.

Internet je u dosta olakšao širenje propagande terorističkih grupa Foto: Unsplash

Glavne globalne terorističke grupe, poput Al-Kaide ili Islamske države, okrenule su se internetu jer su njihovi spoljni operativni aparati ozbiljno oštećeni.

"Iz tog razloga, primarna strategija ovih grupa u Evropi u ovom trenutku je strategija pojedinačnih aktera koji dele zajedničku ideologiju i ciljeve organizacije i koji se spontano mobilišu", objašnjava Garsija-Kalvo.

Među profilima koji najviše zabrinjavaju bezbednosne snage su oni koji su bili u zonama sukoba, poznati kao "strani borci".

"Ranije ste morali da idete na sastanke i slušate govore džihadističkih učenjaka. Danas, sa samo nekoliko klikova, možete da pronađete knjige koje šire propagandu, ali i priručnike o tome kako izvesti napad nožem. Internet je dosta olakšao načine dolaska do potrebnih informacija", kaže Olivier Kubergis, bivši detektiv belgijske federalne policije.

Nijedna država u Evropi nije sigurna od terorizma

Posledice rata između Izraela i Hamasa već počinju da se osećaju u Evropi.

Poziv Haleda Mešala, političkog vođe boraca Hamasa i jednog od osnivača grupe, naterao je mnoge evrospke gradove da podignu nivo bezbednosti zbog pretnji terorista.

"Izraelsko-palestinski sukob je ključni element koji se ponavlja u džihadističkoj propagandi. Koristi se za dalje podsticanje mobilizacije simpatizera grupa povezanih sa globalnim džihadizmom. Danas ne možemo da kažemo da je bilo koja zemlja u Evropi bezbedna od ove pretnje. Iako postoje neke koje su više pogođene, kao što su Francuska, Belgija, Velika Britanija i Španija", kaže Garsija-Kalvo.

S obzirom na to da se policija fokusirala na ove pojedince, Evropol upozorava da proces radikalizacije postaje sve decentralizovaniji i nestabilniji.

"Difuzni akteri se povezuju međusobno i inspirišu jedni druge, ujedinjuju s eiza zajedničke ideologije i za njih je ključna pripadnost grupi", kaže Jan Op Gen Ort.

Stručnjaci smatraju da su i mediji sredstvo za pojačavanje terorističke propagande.

"Mediji daju mnogo detalja o napadaču i njegovom životu. Ljudi vide da je ta osoba ljudsko biće kao i bilo ko drugi i žele da krenu njegovim stopama jer se identifikuju sa njim. Zbog toga treba da budemo veoma oprezni u vezi sa onim što delimo na društvenim mrežama, kako od terorista ne bi napravili heroje, mučenike ili svece", kaže Kubergis.

(Telegraf.rs)