Mladi Evropljani prestaće da voze i imaće manje dece da bi spasili planetu: Ipak, ovih stvari se teško odriču

Spremni su da imaju manje porodice, prestanu da voze automobile i, iako u manjem broju, postanu vegani zbog planete, ali napuštanje plastike za jednokratnu upotrebu i uzgajanje nekoliko više biljaka čini se da je korak predaleko.

Prema istraživanju u sedam zemalja, širom Evrope čini se da su mladi ljudi spremniji u odnosu na starije generacije da naprave velike promene u stilu života, kako bi pomogli u borbi sa klimatskim promenama - ali su manje ubeđeni u manje gestove.

Preporučujemo

Ispitivanje koje je YouGov uradio za Guardian takođe pokazuje da je ekonomski pad pogodio nade mladih ljudi za budućnost, a više od polovine je reklo da je zabrinuto da neće moći da poseduju dom u sledećoj deceniji.

Istraživanje, sprovedeno u avgustu u Britaniji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Švedskoj takođe je pokazalo da velika manjina od 18 do 24 godina smatra da bi ih ekonomski problemi mogli odvratiti od osnivanja porodice u istom vremenskom okviru.

Upitani koje žrtve su spremni da podnesu da bi pomogli u borbi protiv globalnog zagrevanja, 28 posto ispitanika starosti od 18 do 24 godine i 30 posto od 25 do 34 godine, rekli su da su spremni ili već planiraju da imaju manje dece nego što bi imali.

To je u poređenju sa brojkama između 19 posto i 13 posto za starije generacije - od kojih su većina već verovatno roditelji. Ali mlađe generacije su takođe sklonije drugim značajnim promenama načina života nego stariji ispitanici.

Mlađi ljudi su spremniji da odustanu od automobila, a 54 posto od 18 do 24 godina reklo je da bi - ili već to rade - samo hodali, vozili bicikl ili koristili javni prevoz, u poređenju sa 45 posto ljudi iznad 65 godina. Slično, 42 posto ljudi bi prešlo na električno vozilo, za razliku od 21 posto ljudi iznad 65 godina.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Samo 21 posto mladih od 18 do 24 godine izjavilo da su voljni potpuno da izbace meso i mlečne proizvode iz svoje ishrane (ili su to već učinili), to je i dalje značajno veći udeo nego u starijim grupama (17% od 55 do 64-godišnjaka i 13% osoba starijih od 65 godina).

Mlađe generacije su više voljne da (ili to već rade) plaćaju više za putovanja avionom (30 posto od 18 do 24 godine protiv 22 posto ljudi iznad 55), i kupuju samo polovnu odeću (35 posto od 18 do 24 godine i 38 posto od 24 do 34 godine u odnosu na 26 posto ljudi iznad 65 godina).

Za manje promene, kao što su više zelenog prostora u domu, konzumiranje samo sezonskih proizvoda ili da više ne kupuju plastiku za jednokratnu upotrebu, starije grupe su spremnije da kažu da će biti srećni da naprave promenu ili su je već napravili.

Slično tome, izgledalo je da će mlađe generacije više podržavati radikalne vladine mere u ključnim oblastima politike nego starije grupe.

Zabrana proizvodnje i prodaje automobila sa benzinskim ili dizel motorom, na primer, imalo bi podršku 46 posto ljudi od 18 do 24 godine, u odnosu na 28 posto ljudi od 55 do 64 hodine i samo 22 posto ispitanika iznad 65.

Ograničenje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda koje je postavila vlada takođe je uživalo znatno veću podršku među mlađim nego starijim generacijama (43 posto od 18 do 24-godišnjaka naspram 25 posto ljudi starijih od 65 godina), kao i znatno veći porez na gorivo.

Vladine mere za smanjenje ambalaže, programe za sadnju više drveća, nameti za česte putnike i stroge mere za sprovođenje energetski efikasnih domova obično su više ili skoro podjednako podržane od strane starijih starosnih grupa.

Anketa je pokazala malu razliku u godinama u pogledu zabrinutosti zbog klimatske krize i njenih verovatnih efekata, sa više od 70 odsto od 18-24 do onih starijih od 65 godina koji su rekli da su veoma ili prilično zabrinuti.

Velika većina, od 64 posto do 72 posto, u svakoj starosnoj grupi, složilo se da se svetska klima menjala kao rezultat ljudske aktivnosti.

Oko 43 posto ljudi od 18 do 24 godine širom kontinenta zabrinuto je da će trenutna ekonomska situacija uticati na njihovu mogućnost da se isele iz porodičnog doma, 56 posto je reklo da će to možda da znači da neće moći da kupe kuću, a 38 posto da imaju decu.

Foto: Unsplash/Jordan Whitt

Bez obzira na godine ili zemlju, anketa je pokazala da Evropljani češće misle da EU treba da donosi odluke o tome kako da se izbori sa klimatskom krizom u ime svojih država članica, a ne da pojedinačne zemlje samostalno donose odluke.

Italijani, Španci i Britanci su među onima koji su rekli da su spremni da naprave promene načina života kako bi se borili sa klimatskim promenama, dok su Nemci manje spremni na to.

U svim starosnim grupama, najpopularnije promene načina života bile su one manje. Stvaranje zelenih površina u kući imalo je najširu podršku, sa 79 posto Britanaca - do 66% Nemaca - reklo je da su to već učinili ili da bi bili voljni.

Oko dve trećine ispitanika reklo je da bi bilo spremno da jede povrće i voće koja su u sezoni, dok je odustajanje od mesa i mlečnih proizvoda manje popularna promena, a najviše bi to uradili Italijani - 27 posto.

Evropljani su bili uznemireni zbog prestanka vožnje. Oko 58% Francuza, 57% Italijana i 56% Nemaca reklo je da bi bili spremni samo da pešače, voze bicikl ili koriste javni prevoz - ali samo 40% Britanaca, 39% Šveđana i 35% Danaca bi to uradilo.

(Telegraf.rs)