Scenario od kojeg svi strahuju: Kako smo došli na korak od Trećeg svetskog rata i zašto svi gledaju u Iran?

Najveća briga čelnika Zapada, nakon što rat u Izraelu polako klizi u treću nedelju, jeste mogućnost za brzo širenje sukoba i sukobljavanje izraelskih i američkih snaga sa Iranom. Nedavni, zloslutni znaci ukazuju na brzo pogoršanje... A Iran drži ključ.

Ova dva pitanja su blisko povezana. Arapski lideri rekli su američkom sekretaru Entoniju Blinkenu da, ako izraelski napadi na Gazu ne prestanu, rat može nekontrolisano da eskalira.

Preporučujemo

"Ako cionističke agresije ne prestanu, ruke svih strana u regionu su na okidaču“, upozorio je iranski ministar inostranih poslova Hosein Amir-Abdolahjan.

Međutim, Izrael se neće zaustaviti. Visokorizična, sveobuhvatna kopnena ofanziva na sever Gaze je neizbežna. Većina zapadnih lidera verovatno želi da do nje ne dođe. Međutim, sve što se odigralo od 7. oktobra do danas govori da ofanzivu neće biti moguće sprečiti, piše Guardian.

Eskalacija rađa eskalaciju. Sjedinjene Američke Države kažu da je njihova odluka o raspoređivanju druge grupe nosača aviona u istočnom Mediteranu namenjena jačanju bezbednosti Izraela i "odvraćanju bilo kog državnog ili nedržavnog aktera" od širenja sukoba. Ta nejasna formulacija štiti svet od zabrinutosti zbog mogućeg direktnog sudara sa Iranom.

Iran je "državni akter" koji kontroliše i koordinira "nedržavne aktere" - Hamas i militantnu grupu Palestinski islamski džihad u Gazi. Militanti povezani sa Teheranom u Siriji, Iraku i Jemenu, i najmoćniji od svih, libanski Hezbolah. To je ono što iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, naziva "osovinom otpora", piše Guardian.

Iran nesumnjivo posmatra dodatno raspoređivanje nosača kao "američku eskalaciju". Čini se da obaveštava svoje militante da bi se uskoro mogli otvoriti novi ratni frontovi. Izrael se već brani od svakodnevnih, ograničenih prekograničnih napada Hezbolaha na severu, i upozorava na "uništenje Libana" ako se pridruži Hamasovom ratu.

Zapadna obala je još jedna potencijalna tačka žarišta usred porasta nivoa nasilja u protekloj sedmici. U daljem jačanju tenzija, Izrael optužuje Iran da raspoređuje novo oružje u ili kroz Siriju, kako bi stvorio drugi front. Sirija tvrdi da je Izrael bombardovao Damask i Alepo prošle nedelje.

Foto: Tanjug/AP

Šta je plan Irana?

Ono što sve intersuje jeste koji je plan Irana, ako ga uopšte ima i šta Iran hoće? Ova pitanja su ključ ovog rata.

Neposredno nakon 7. oktobra, američki i izraelski zvaničnici su brzo rekli da trenutno nema dokaza koji bi ukazivali na direktnu umešanost Irana. Prebrzo, možda. Sumnjalo se da žele da izbegnu potpunu konfrontaciju u tom veoma teškom trenutku.

Kasniji izveštaji ukazuju na to da su visoki iranski zvaničnici bili u bliskom kontaktu sa Hamasom uoči napada. Navodi se da se general Esmail Gani, šef snaga iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) odgovornih za eksteritorijalne tajne vojne operacije, više puta sastajao sa liderima Hamasa i Hezbolaha.

Konkretno, tvrdi se da su pripadnici Hamasa 2. oktobra, pet dana pre napada, u Bejrutu razgovarali o svom planu za istovremene vazdušne, kopnene i morske upade na južni Izrael sa oficirima IRGC-a – i dobili zeleno svetlo.

Hamas insistira da je delovao svojom voljom. Iran je pozdravio napad – ali poriče umešanost u njega.

Tokom dugog "rata u senci" sa Izraelom, Iran je obično delovao iz senke, preko zastupnika kao što su Huti u Jemenu. Teško je poverovati u ideju da Teheran, koji finansira, obučava i naoružava Hamas, nije bio svestan i nije bio uključen u planiranje velike operacije koja se dogodila u 7. oktobra.

Poput čoveka osumnjičenog za ubistvo, Iran ima jak motiv da sada želi da udari Izrael – treba podsetiti i na njegov fundamentalni prigovor na samo postojanje jevrejske države. Hamenei i Ebrahim Raisi, tvrdolinijski predsednik Irana, osećaju slabost dok gledaju Izrael koji se grči zbog antidemokratske, tvrdo desničarske politike Benjamina Netanjahua.

Strateški gledano, preokupacija Bajdenove administracije Ukrajinom i naginjanje ka Aziji, izgledaju kao prilike, kada se posmatra iz Teherana. Povlačenje iz Avganistana i Iraka, kao i rehabilitacija sirijskog režima, pojačavaju percepciju da SAD gube uticaj i interes na Bliskom istoku.

Povećana ratobornost Irana takođe potiče od jačanja veza sa Kinom, a posebno sa Rusijom, koja je sada veliki kupac oružja.

U međuvremenu, izgledi za oživljeni sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja sa zapadom nisu više toliko privlačni, čak i ako bi se o tome moglo dogovoriti. Hamnei se uvek zalagao protiv nuklearnog kompromisa, govoreći da Iran treba da ignoriše američke sankcije, da postane samodovoljani i da gleda na istok.

Hamasov lider Ismail Hanijeh, kada je pokušavao da opravda napad 7. oktobra, naveo je "uvredljive prekršaje u blizini džamije al-Aksa u Jerusalimu, hronično nasilje jevrejskih doseljenika i otimanje zemlje na Zapadnoj obali i 16-godišnju blokadu Gaze".

Iranski lideri nisu toliko ludi da podržije Hanijehov ekstremni poziv na međunarodni džihad i širi rat sa zapadom. Posle nedavnih previranja kod kuće, Hamnei nije ljubitelj narodnih ustanaka. Ali imao je još jedan hitan razlog da reaguje.

Trend ka normalizaciji odnosa između arapskih država i Izraela je anatema za Teheran. Posebno mrzi mogućnost, za koju se smatra da je neizbežna, izraelsko-saudijskog sporazuma podržanog američkim bezbednosnim garancijama. Normalizacija ima potencijal da politički i ekonomski izoluje Teheran, razotkrivajući njegove snove o regionalnoj hegemoniji.

Napad 7. oktobra pomerio je ravnotežu nazad u korist Teherana. Javno mnjenje u arapskom svetu je besno zbog Gaze. Osetivši raspoloženje, Saudijci su stavili izraelski dogovor "na led". Značajno je da su Raisi i prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman, održali svoje prve razgovore prošle nedelje. Ovaj preokret predstavlja opipljivu ratnu dividendu za Teheran.

Svi ovi faktori u kombinaciji sugerišu da Iran oseća vetar u leđima upravo sada. Da li će ovo novostečeno samopouzdanje, u kombinaciji sa opasnim potcenjivanjem izraelske i američke odlučnosti, navesti Teheran da nepromišljeno podiže ulog u narednim danima, sada je centralno pitanje u ovoj mega-krizi.

Konfrontacija koja postavlja Izrael i SAD direktno protiv Irana retko je izgledala bliže. Kako Netanjahu stalno govori, ovo je samo početak. Rat sa Hamasom bi mogao da postane globalni, zaključuje se u analizi Guardiana.

(Telegraf.rs)