Judita nakon početnog šoka misli kako da zaštiti decu: "Lete za Beograd uskoro, ne treba da se bave ratom"

Rat između Izraela i Hamasa ušao je u peti dan, i dok se broje žrtve na obe strane, među kojima su i desetine stranaca, građani strahuju da najgore tek sledi. Nakon početkog šoka i neverice da je njihova zemlja u ratu, građani najveći deo vremena provode u skloništima i trude se da zaštite svoje najmilije. Među njima je i Judita Zekić Cohen (47), koja duže od 30 godina živi u Izraelu gde je otišla zbog rata u Jugoslaviji. Sada se i njen drugi dom našao usred brutalnog rata.

Judita sa porodicom živi u malom mestu na periferiji nedaleko od Tel Aviva. Za Telegraf iz Izraela prepričava prve trenutke šoka kada je shvatila da je zemlja u ratu.

Preporučujemo

"U prvim trenucima šoka u subotu ujutro trebalo mi je nekoliko minuta da uzmem vazduha i dođem k sebi. Ustala sam rano ujutru, bilo je to oko 5, sišla sam u dnevni boraravak i tamo sam na kauču slučajno zaspala. Oko 7.30 budi me moj mlađi sin (11 godina) i kaže: "Mama, počeo je rat u Izraelu!", priseća se trenutka kada je sve počelo.

Sa njenim sinom bio je i dečak iz komšiluka, sa kojim se druži. Držao je telefon u rukama i objašnjavao je Juditi šta se desilo. Ni tada naša sagovornica nije verovala u ono što čuje.

"Moje prvo pitanje je bilo da nisu gledali neki film ili su nešto sanjali. I dalje nisam verovala, upalila sam TV i posle prvih vesti pomislila sam da sam se probudila u lošem filmu. Moja mama, koja je doputovala iz Srbije 3. oktobra, sedela je zbunjeno kao i svi mi. Ceo dan smo slušali šta se desilo i pratili šta se dešava. Međutim, kada je došla noć, shvatili smo da je ratno stanje", priča Judita za Telegraf.

Iako je šok i dalje bio vidljiv na njenom licu, njen zadatak je bio da smiruje decu i mamu.

"Moja mama, koja je stara žena, došla je da nas poseti i umesto da uživamo sa njom, morali smo da sređujemo sklonište i pripremimo se za najgore", govori ona.

Foto: Privatna arhiva

Judita kaže da ne postoje reči kojima bi opisala strahotu i užas kroz koji su prošli proteklih dana i kroz koji i dalje prolaze.

"Ulazak terorista na teritoriju Izraela i strašan masakr civilnog stanovništva, staraca, dece, žena, mladih koji su učestvovali na muzičkom festivalu, to je neopisiva misija. Ovo nije rat, to je okrutan i nehuman terorizam", dodaje ona.

Na pitanje kakva je atmosfera među Izraelcima, ima li straha, Judita odgovara da su jako iznenađeni i da rat nikome nije bio u planu. Ističe da je Izraelcima trebalo najmanje 48 sati da se organizuju i uzmu stvar u svoje ruke. Među narodom vlada panika i nesigurnost.

"Juče sam bila u opštini gde je bila masa ljudi koji su podnosili molbe za dobijanje dozvola za privatno korišćenje oružja. Mi živimo u mestu koje se nalazi blizu nemalog broja palestinskih i arapsko-izraelskih sela. Moramo da brinemo za samoodbranu na putevima u slučaju napada. Vojska i vojni obaveznici su u velikom broju rastureni po čitavom Izraelu", ističe ona.

Sagovornica Telegrafa kaže da od severa do zapada, mnogo humanih ljudi, civila priprema hranu za vojsku koja se nalazi po ulicama i zabačenim mestima.

"U većini kuća postoje prostorije koje su bezbednosne i koriste se kao skloništa. U našoj kući, hvala Bogu, postoji takva prostorija tako da ne moramo da jurimo i da trčimo. Ali, nažalost, ima i dovoljno takvih ljudi koji trče ka sloništima i pitanje je da li stignu do njega. Živi haos, nemam reči da opišem", dodaje ona.

Judita u Izraelu živi 31 godinu i kaže da se ovako nešto do sada nije desilo.

"Količina raketa koja je upućena ka Izraelu je ogromna. Jedna od njih je bila upućena ka aerodromu, ali na svu sreću, nisu stigli do tog cilja. Ja sam tada sedela u skloništu i o tome saznala preko TV-a. Jedan od generala je rekao da smo trenutno na kolenima, ali mi smo dovoljni jaki da brzo ustanemo i stanemo u odbranu našeg naroda. Pod tim misli na sve nacionalnosti koji se vode kao izraeski državljani. Nažalost, u oba slučaja strada jadan i nedužan narod", priča ona.

Ovo nije prvi put da se Judita susreće sa ratom. Kako kaže, u Izrael je otišla zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, ali i u drugom domu doživela je brojne napete situacije.

"Proživela sam sve to, hvala Bogu, ja samo brinem da moja deca budu na sigurnom i ne prožive traume kao ja u Sarajevu kada sam imala 16 godina", ističe ona.

Na pitanje da li razmišlja da napusti Izrael i ode negde gde je u ovom trenutku bezbednije, Judita odgovara da je za decu i mamu organizovala let za Beograd 16. oktobra i da je do najbliži datum koji je mogla da nađe.

"Moj muž i ja radimo na projektovanju telekomunikacija i prosto je nemoguće da ostavimo sve i odemo. Oboje smo u obavezi da budemo ovde jer su svi pristupi na poslovnim mrežama iz inostranstva zatvoreni i ne možemo da imamo pristup van Izraela", objašnjava ona.

Judita na kraju zaključuje da je Izrael njihov dom, a da je narod Izraela hrabar narod i veruju da ovo neće dugo trajati.

"Svoju decu ću skloniti da ne doživljavaju neprijatne situacije i mislim da deca od 11 i 13 godina ne treba da se bave ratom. Hvala Bogu da imaju gde da odu, moja deca su i državljani Srbije kao i moja mama", zaključuje ona na kraju razgovora.

(Telegraf.rs)