Kako su Izrael i Palestina došli do ovoga gde su sad?

Čitav svet protekla četiri dana priča o ratu u Izraelu, i sada se mnogi intenzivno interesuju za istoriju sukoba Izraela i Palestine, kako bi pokušali da shvate kako je došlo do ovoga.

Ono što treba znati jeste da tenzije između dva naroda postoje čak i pre nego što je osnovana država 1948. godine. Hiljade ljudi na obe strane je ubijeno, a mnogo više je povređeno u dugotrajnom sukobu između dve strane tokom poslednjih nekoliko decenija.

Preporučujemo

Nasilje je posebno pojačano ove godine. Broj Palestinaca, militanata i civila, koje su izraelske snage ubile na okupiranoj Zapadnoj obali najveći je u skoro dve decenije. Isto važi i za Izraelce i strance, većinom civile, ubijene u palestinskim napadima.

Izrael i militantna grupa Hamas bili su uključeni u oružani sukob koji datira još od Prve palestinske intifade 1987. godine, ili ustanka, protiv izraelske kontrole pojasa Gaze i Zapadne obale.

Izrael je zauzeo Gazu od Egipta u ratu 1967, a zatim se povukao 2005. godine. Mala teritorija, dom za oko dva miliona Palestinaca, pala je pod kontrolu Hamasa 2007. nakon kratkog građanskog rata sa Fatahom, rivalskom palestinskom frakcijom koja je okosnica palestinske vlasti.

Nakon što je Hamas preuzeo kontrolu od Gaze, Izrael i Egipat uveli strogu opsadu teritorije koja je u toku. Izrael takođe održava vazdušnu i pomorsku blokadu Gaze.

Pre subotnje operacije, poslednji rat između Hamasa i Izraela bio je 2021. godine, koji je trajao 11 dana i u njemu je stradalo najmanje 250 ljudi u Gazi i 13 u Izraelu.

Subotnji napad se dogodio na 50. godišnjicu rata 1973. godine, kada su izraelski arapski susedi pokrenuli iznenadni napad na Izrael na Jom Kipur, najsvetiji dan u jevrejskom kalendaru, 6. oktobra 1973. godine.

Šta je izazvalo napad 7. oktobra?

Zvaničnici Hamasa naveli su dugotrajne izvore napetosti između Izraela i Palestinaca, uključujući i spor oko osetljivog kompleksa džamije Al-Aksa, koja je sveta i za muslimane i za Jevreje i koja ostaje u emotivnom srcu izraelsko-palestinskog sukoba. Konkurentne tvrdnje oko lokacije, poznate Jevrejima kao Brdo hrama, prelivale su se u nasilje i ranije, uključujući krvavi 11-dnevni rat između Izraela i Hamasa 2021.

Poslednjih godina, izraelski verski nacionalisti — kao što je Ben-Gvir, ministar za nacionalnu bezbednost — povećali su svoje posete kompleksu. Prošle nedelje, tokom jevrejskog festivala žetve Sukot, stotine ultraortodoksnih Jevreja i izraelskih aktivista posetilo je to mesto, što je izazvalo osudu Hamasa i optužbe da se Jevreji tamo mole kršeći sporazum o statusu kvo.

U izjavama Hamasa se takođe navodi širenje jevrejskih naselja na zemljama za koje Palestinci polažu pravo i Ben-Gvirove napore da pooštri ograničenja za palestinske zatvorenike u izraelskim zatvorima.

U skorije vreme, tenzije su eskalirale nasilnim palestinskim protestima duž granice Gaze. U pregovorima sa Katarom, Egiptom i Ujedinjenim nacijama, Hamas je tražio izraelske ustupke koji bi mogli da olabave 17-godišnju blokadu enklave i pomognu u zaustavljanju pogoršanja finansijske krize koja je zaoštrila kritike javnosti na račun njegove vladavine.

Neki politički analitičari povezuju napad Hamasa sa trenutnim pregovorima o normalizaciji odnosa između Izraela i Saudijske Arabije uz posredovanje SAD. Do sada su izveštaji o mogućim ustupcima Palestincima u pregovorima uključivali Palestince na okupiranoj Zapadnoj obali, a ne u Gazi.

(Telegraf.rs)