Tuga! Umrla mlada naučnica nakon što je otkrila lek koji bi mogao da spase milione života
Njena porodica je zainteresovana da se njeno nasleđe, kako u predstavljanju nove klase antibiotika javnosti, tako i u podizanju svesti o srčanom angiosarkomu, nastavi i nakon njene smrti
Kirsti Smiten je bila mlada naučnica koja je stvorila novu klasu antibiotika. Nažalost, Kirsti je umrla u 29. godini, 4. oktobra.
Njoj su u februaru lekari saopštili da joj je ostalo samo nekoliko meseci života nakon što joj je dijagnostikovan rak srca, neizlečiva i retka bolest.
Preporučujemo
Roditelji supruge škotskog premijera zarobljeni u Gazi
Glava mi je bila natečena, ostala sam bez oka: Alisu nazivaju čudovištem, ona ne odustaje od svog cilja
Njena snaja Suki Smiten, supruga njenog starijeg brata Meta, rekla je:
"Kirsti se borila do samog kraja, ali ovo je bio tako agresivan rak da nije mogla da ga pobedi. Stalno je govorila da mora da poživi – njen brat Dan se ženi u novembru, a Met i ja očekujemo bebu u februaru. Bila bi najlepša tetka. Svima su nam srca slomljena.“
Kirsti Smiten, koja je igrala hokej i fudbal svakog dana, probudila se noću sa mučnim bolovima u grudima prošlog novembra. Trebalo je tri meseca testiranja pre nego što joj je konačno dijagnostikovan srčani angiosarkom – tumor srca.
Ova vrsta tumora iznova raste i obično se proširi ili pukne, uzrokujući otkazivanje srca. Kirsti je znala da je njena bolest smrtonosna, ali se nadala da će živeti dovoljno dugo da se pronađe lek.
Tokom prvih meseci, ova biohemičarka, koji je doktorirala hemiju i 2020. godine je dospela na prestižnu listu magazina Forbes "30 Under 30" za nauku i zdravstvenu zaštitu, nastavila je i tokom bolesti da se bori protiv rezistentnosti na antimikrobne lekove.
Otpornost na antibiotike Svetska zdravstvena organizacija naziva jednom od najvećih pretnji globalnom zdravlju, a radi se o tome da su se vremenom bakterije, virusi, gljivice i paraziti razvijali i više ne reaguju na lekove.
Sa svojim timom Kirsti Smiten je razvila dva antibiotska jedinjenja za lečenje bakterijskih infekcija, uključujući pneumoniju i meningitis, kao i infekcije koje se razvijaju u ranama i posle operacija.
Poslednjih nedelja života ona nije bila u stanju da radi jer je imala problema s disanjem i hodanjem.
Njena porodica je zainteresovana da se njeno nasleđe, kako u predstavljanju nove klase antibiotika javnosti, tako i u podizanju svesti o srčanom angiosarkomu, nastavi i nakon njene smrti, piše Dailymail.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Amerikom se širi bolest koja parališe malu decu: Ne postoji lek, može ostaviti trajne posledice
Mračne prognoze naučnika: Skoro 40 miliona ljudi umreće do polovine veka od infekcije za koju nema leka
Očuvani trački hram pronađen u džinovskoj humci: Jedinstveno otkriće u južnoj industrijskoj zoni Plovdiva
<% post.title %>
Lek za decu leptire stigao u Srbiju, dvoje dece započinje lečenje
Video: Dr Dragana Rogulja, srpska naučnica i profesorka na Harvardu, o epohalnom otkriću njenog tima
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OTAC NAŠAO KRVAVOG SINA NA PLOČNIKU ŠKOLE U BEOGRADU Detalji drame na Banovom brdu: Dečak (10) se šetao po simsu i pao sa 10 metara visine
POLARNI VRTLOG STIŽE U SRBIJU OVOG DATUMA Hladni talas sa Severnog pola donosi još jače zahlađenje, a evo kako će to uticati na zimu koja nam sledi
"UJUTRU SPREMAŠ KREVET, UVEČE ČISTIŠ TOALET" Ispovest dvojice vojnika koji su dobrovoljno služili vojni rok: "Za ručak se dobije 200 grama pasulja, malo salate i kriška hleba, ALI IŠAO BIH PONOVO"
teorija zavere
Šteta, bila je pametna osoba. Izgleda da je bila vakcinisana, ali to niko ne naglašava na način na koji je naglašavano da neko nije vakcinisan za vreme korone. Bavljenje sportom, posle vakcine, nije preporučljivo.
Podelite komentar