Ključna strateška meta Rusije: Harkov je ponovo epicentar napada, zašto je ova oblast važna?

Najmanje 52 osobe su poginule, uključujući i šestogodišnjeg dečaka, u četvratak u ruskom napadu na civilne objekte u Harkovskoj oblasti na istoku Ukrajine.

"Namerni raketni napad na selo u Harkovskoj oblasti, na običnu prodavnicu i kafe. Ruske trupe sigurno su znale šta gađaju. Nije ovo bio slučajan napad", naveo je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u noćnom video-obraćanju iz Granade, gde prisustvuje samitu Evropske političke zajednice, prenosi BBC.

Preporučujemo

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko je ranije izjavio da su se meštani sela Horza, u oblasti Harkov u regionu Kupjansk, okupili u kafeu kako bi prisustvovali komemoraciji, preneo je Rojters. Klimenko je rekao da su meštani malog sela u kojem živi oko 330 ljudi održavali komemoraciju u kafeu koji je pogođen.

"Iz svake porodice, iz svakog domaćinstva, bilo je ljudi prisutnih na komemoraciji. Ovo je strašna tragedija", rekao je Klimenko za ukrajinsku televiziju.

Dodao je da je Rusija za napad upotrebila raketu Iskander. U bolnicu je posle napada smešteno sedam osoba.

Načelnik Harkovske oblasti Oleg Sinegubov ocenio je da je ovo jedan od "najkrvavijih zločina" u tom regionu, dodajući da je poginula trećina meštana sela.

U ranim popodnevnim satima u četvrtak pogođeni su kafe i prodavnica u selu Hroza, u oblasti Harkov, rekao je Sinegubov i istakao da je u tom trenutku tamo bilo mnogo civila.

Zvaničnici su objavili snimak na kojem se vidi kako se spasioci kreću kroz ruševine.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji prisustvuje samitu u Španiji, rekao da "ruski teror treba zaustaviti".

"Sada razgovaramo sa evropskim liderima, posebno o jačanju naše PVO, o jačanju naših vojnika, o zaštiti naše zemlje od terora", naveo je on u objavi na Telegramu.

Moskva za sada nije komentarisala događaje u Horzi. Rusija negira da napada civilne ciljeve u Ukrajini.

Harkov i Harkovska oblast od početka rata na meti napada

Oblast je bila slabije naseljena sve do perioda oko 1630. godine, kada je veći broj Ukrajinaca počeo ovde da se doseljava pre i tokom Kmelincskog ustanka. Većina se naselila u blizini reke Dnjepar. Oni su ovu oblast nazvali Slobodna Ukrajina.

Oblast je 1654. pripojena Velikoj moskovskoj kneževini. U narednih nekoliko vekova, ova oblast je u velikoj meri rusifikovana. Harkovsko namesništvo je obrazovano 1797. godine kao deo Ruske imperije i kao takvo je postojalo do 1919. godine.

Moderna Harkovska oblast je formirana 27. februara 1932.

Tokom ruske invazije na Ukrajinu, Harkov je bio mesto teških borbi između ukrajinskih i ruskih snaga. Čini se da je Ukrajina pobedila u bici za Harkov, barem za sada. Međutim, ruske snage iznova granatiraju ovu oblast koja se nalazi blizu njihove granice.

Harkovska oblast je oblast u istočnom delu Ukrajine. Na severu se graniči sa Rusijom, Luganskom oblašću na istoku, Donjeckom oblašću na jugoistoku, Poltavskom oblašću na zapadu i Sumskom oblašću na severozapadu.

Harkovska oblast je treća po broju stanovnika u Ukrajini. U gradovima se najviše govori ruski jezik, dok se van gradova koristi ukrajinski.

Grad Harkov na severoistoku Ukrajine je samo oko 50 kilometara udaljen od ruske granice i nije daleko od Donbasa, koji je dom proruskim separatističkim grupama koje se bore na strani Rusije u sukobu.

Harkov je veliki grad, drugi najveći u Ukrajini, i pre početka sukoba u njemu je živelo oko 1,4 miliona ljudi, dok je provincija oko njega dom za još najmanje milion ljudi.

To ga čini ključnom strateškom metom Rusije od prvih dana operacije, ali je ukrajinska odbrambena linija nedeljama izdržavala pokušaje probijanja. Umesto toga, Rusija je navodno granatirala grad, što je, prema rečima Kijeva, radila i sa drugim ključnim gradovima kao što je Mariupolj. To je napravilo veliku štetu i izazvalo pustoš.

Za Ukrajince, Harkov je bio grad poezije, umetnosti, trgovine, industrije i naučnih dostignuća, a sada glavna osovina odbrane zemlje.

Analitičari kažu da za ruske snage Harkov predstavlja "sidro" za koje se drži istočni front, zbog čega je osvajanje tog grada od početka bilo od strateške važnosti za Rusiju. Međutim, ukrajinska linija odbrane izdržala je pokušaje proboja koji su trajali nedeljama.

Rusija je potom promenila taktiku, i umesto da probije liniju odbrane grada započela bombardovanje teškom artiljerijom, pričinjavajući tako štetu ogromnih razmera. Isti slučaj viđen je i u Mariupolju.

"Harkov ne samo da se drži, već pomaže da ceo naš istok bude jak"

Predsednik Zelenski je poslednji put posetio ovu oblast 3. oktobra. Razgovarao je sa vojnicima i zahvalio im što štite Ukrajinu. I tom prilikom je istakao da je zemlji potrebno još municije, oružja i zaliha.

"Održao sam i odvojene duge sastanke sa svima odgovornima za odbranu i socio-ekonomsku situaciju u Harkovu i regionu. Mnogo je pitanja koja su važna za region. Naročito uoči zime. Pogotovo imajući u vidu stalni ruski teror nad Harkovom, nad regionom i pokušajima okupatora da pojača jurišne napade na naše položaje", rekao je Zelenski nedavno.

Tanjug/AP

Napomenuo je da je izuzetno važno da Harkov, uprkos svemu, ne samo da se drži, već pomaže da ceo naš istok bude jak.

"Ponosan i svetao grad koji će uvek biti grad snage Ukrajine i cele Evrope", poručio je predsednik.

(Telegraf.rs)