Moguć masovan egzodus Italijana zbog supervulkana: Zemljotresi izazivaju strah, vlada pravi planove

Stotine malih potresa pogodile su gusto naseljeno vulkansko područje zapadno od italijanskog grada Napulja poslednjih nedelja, nagnavši vladu da brzo preradi planove masovne evakuacije, iako stručnjaci ne vide neposredan rizik od erupcije, javlja AP.

U poslednjem od dugog niza potresa, zemljotres jačine 4,0 stepeni Rihterove skale pogodio je u ponedeljak region Kampi Flegrei (Flegrejska polja). U regionu se nalazi kaldera, depresija u obliku kotla koja je ostala iza erupcije veoma velikog vulkana.

Preporučujemo

Ona u Kampi Flegreiju najveća je u Evropi i poslednji put je eruptirala 1538. Nova eksplozija bi ugrozila pola miliona stanovnika.

Potres od ponedeljka usledio je posle zemljotresa jačine 4,2 stepeni Rihterove skale zabeležen prošle nedelje, najjačeg u ovoj oblasti u poslednjih 40 godina, prema Nacionalnom institutu za geofiziku i vulkanologiju (INGV).

Stručnjaci INGV-a upozorili su vlasti i stanovnike da bi potresi mogli da se intenziviraju u bliskoj budućnosti kako se seizmička aktivnost bude nastavila. Međutim, oni su pojasnili da intenzitet podrhtavanja ne znači povećan ili neposredan rizik od nove erupcije.

U studiji objavljenoj u junu, tim naučnika u INGV-u je ukazao na mogućnost da bi zbog kretanje kaldere mogla da pukne njena kora. Međutim, studija je naglasila da trenutno nema konkretnih razloga za predviđanje tradicionalne vulkanske erupcije koja uključuje izlivanje lave.

"Seizmička aktivnost se intenzivirala mesecima. Primetili smo više od 3.000 potresa od početka 2023. godine", rekao je Đanfilipo De Astis, viši istraživač u INGV, za Asošijeted pres u utorak.

"Međutim, samo 65 je bilo iznad 2,0 magnitude", dodao je on.

De Astis je primetio da se ovi fenomeni u oblasti Kampi Flegrei – poznati kao "bradiseizam" (dugotrajna i neprekidna, spora vertikalna nestabilnost Zemljine kore, kao na primer u oblasti Napulja, gde je tokom 2000. takvo kretanje variralo od šest metara ispod do šest metara iznad nivoa mora) – traju hiljadama godina, uključujući "ciklični proces podizanja i spuštanja nivoa tla", koji je široko primećen i izmeren.

Područje Kampi Flegrei se proteže na zapad od periferije Napulja do Tirenskog mora. Otprilike trećina je delimično potopljena ispod zaliva Pocuoli, dok u preostale dve trećine živi oko 400.000 ljudi.

Grad Napulj je okružen vulkanima s obe strane: Kampi Flegrei na zapadu i Vezuv na istoku. Vezuv je poznat širom sveta po tome što je uništio drevne gradove Pompeju Herkulanum kada je eruptirao 79. godine nove ere.

Nedavni niz zemljotresa nije izazvao štetu ili doveo do povreda među stanovnicima, ali je podigao novu zabrinutost zbog uticaja hitne evakuacije hiljada ljudi, vršeći pritisak na lokalne vlasti i vladu krajnje desnice na čelu sa premijerkom Đorđom Meloni.

Stručnjaci su savetovali gradsko veće Napulja da sprovede bezbednosne provere u bolnicama, školama i javnim zgradama.

Ministar civilne zaštite Nelo Musumeci rekao je u utorak da je vlada ubrzala izradu "planova za egzodus u slučaju vanredne situacije", o čemu bi trebalo da se raspravlja na sledećoj sednici vlade.

Prema postojećim planovima evakuacije, kada se dostigne nivo uzbune, stotine hiljada ljudi koji žive u najopasnijim područjima biće prebačeni u druge italijanske regione.

Ali, u studiji iz 2022. koju je objavio Nacionalni istraživački savet (CNR), grupa ekonomista je procenila da bi neposredna evakuacija cele oblasti Kampi Flegrei – kako je opisano u planovima za vanredne situacije – koštala oko 30 milijardi evra godišnje, uz negativan uticaj na bruto domaći proizvod Italije od oko jedan odsto.

Rizik od vulkanske erupcije u čitavom regionu Južne Kampanje - koji uključuje Napulj - uticao bi na oko tri miliona ljudi, koji se nalaze na području od oko 15-20 kilometara od moguće erupcije, navodi se u studiji.

"Nema sumnje da planove treba ažurirati, ali to je složeno pitanje", rekao je De Astis u telefonskom intervjuu. "Svakako, putevi za bekstvo moraju biti prošireni kako bi se omogućio brži egzodus. Vlada bi svakako trebalo da deluje po pitanju infrastrukture."

Ali "psihološki faktori" su mnogo nepredvidiviji, dodao je on.

"Imamo istorijska iskustva s erupcijama kada su građani odbijali da napuste svoje domove i radije su ostajali i na kraju umirali tamo. Šta treba da radimo u tom slučaju?", rekao je on.

(Telegraf.rs)