Poljska ulaže milijarde u vojsku i postaje vojni kolos: Kakve će biti posledice naoružavanja ruskog komšije?

Poljska se ponovo naoružavala čak i pre nego što je pokrenut rat Rusije protiv Ukrajine u februaru 2022. program je postao preopterećen kada su bila u toku sveopšta neprijateljstva, piše Centar za analizu evropske politike (CEPA), neprofitna, nestranačka institucija javne politike sa sedištem u Vašingtonu, fokusirana na jačanje transatlantskog saveza kroz najsavremenija istraživanja, analize i programe.

Kako se navodi u ovoj analizi, Poljska i Ukrajina su odmah ojačale svoje odnose, pri čemu je prva služila kao vodeći politički oslonac Ukrajine, logistički centar, utočište za izbeglice, kao i značajan dobavljač oružja (bez obzira na trenutni spor oko izvoza žitarica).

Preporučujemo

Poljska se takođe snažno usredsredila na to šta je rat značio za njenu stratešku poziciju i rizike sa kojima se sada suočava — ne samo na moguće prelivanje sukoba iz Ukrajine, već i na svoju dugu granicu sa Belorusijom, koja je u velikoj meri postala marionetska država Kremlja sa ruskim kratkodometnim nuklearnim oružjem na svojoj teritoriji.

Zaključci su bili mračni i doveli su do brzih odluka. Poljska je već trošila 2,4% BDP-a na odbranu do 2022. godine, zauzimajući treće mesto u NATO-u posle Sjedinjenih Američkih Država i Grčke.

Vlada je odlučila da je potrebno mnogo više. Poljska procenjuje da će 2023. godine potrošiti više od 4% BDP-a na odbranu, što bi bio najveći udeo u NATO-u, kao i najveći deo budžeta potrošenog na opremu (više od 50%).

Kao šesta po veličini ekonomija u Evropi, daleko najveća na istočnom krilu, ove brojke se pretvaraju u veoma značajno povećanje osoblja i opreme.

Foto: Tanjug/AP

Zemlja planira da udvostruči svoje kopnene snage na 300.000. Ogromne kupovine iz inostranstva uključuju 366 tenkova "Abrams" i 96 helikoptera "Apač" iz SAD; 980 tenkova K2 i 648 samohodnih haubica iz Južne Koreje; stotine američkih raketnih bacača HIMARS; mnogo više sistema protivvazdušne odbrane "Patriot"; 22 baterije za protivvazdušnu odbranu proizvedene u Velikoj Britaniji i tri fregate koje je dizajniralo Ujedinjeno Kraljevstvo; kao i 48 južnokorejskih borbenih aviona FA-50 i 32 američka aviona F-35, dopunjujući postojeću flotu od 48 F-16.

U međuvremenu, izvršila je veoma značajne transfere naoružanja Ukrajini, uključujući avione MiG-29, modernizovane tenkove T-72 i samohodne haubice "Krab" 155 mm.

Poljska će se suočiti s izazovom da plati, apsorbuje i integriše tako raznoliku vrhunsku opremu — uprkos američkom zajmu od dve milijarde dolara — i možda neće dostići 4% BDP-a potrošnje na odbranu 2023. Štaviše, ako se promeni vlada na izborima 15. oktobra, razmere i izvođenje vojne izgradnje bi se mogle promeniti. Ali glavne političke stranke podržavaju rast odbrane i nema sumnje u sveukupnu posvećenost.

Vojno jačanje je velikih razmera i pomera Poljsku u drugu ligu u evropskoj odbrani. Oružane snage su sada na putu da postanu najsposobnija kopnena snaga kontinenta i sidro istočnog krila Evropske unije (EU)/NATO-a sposobno da odvrati i porazi Rusiju.

Lideri Poljske i drugih zemalja istočnog krila prepoznali su pretnju Rusije mnogo pre njene invazije na Krim i istočnu Ukrajinu u februaru 2014. godine, što je izazvalo veliki prezir u zapadnoj Evropi i SAD. Kao i njeni susedi, Poljska razume ruski imperijalizam iz direktnog iskustva.

Poljska nije sama u povećanju izdataka za odbranu. Tri najveće zemlje na kontinentu po broju stanovnika i ekonomskoj snazi - Nemačka, Francuska i Velika Britanija - takođe ubrizgavaju nova sredstva i opremu u svoje vojske. Ali za kopneno odvraćanje i odbranu od ruskih upada na istočnom krilu Evrope, Evropa će se sve više oslanjati na Poljsku i (ako Zapad nastavi da je snabdeva oružjem) ukrajinsku vojsku ojačanu u borbi, kao okosnicu njene istočne odbrane.

Za Poljake ovo nije nova uloga. Tokom 16. i 17. veka, Poljsko-Litvanska zajednica bila je među najvećim evropskim zemljama, dominantna vojna sila koja je nakratko okupirala Moskvu. Godine 1683, poljske snage Jana III Sobjeskog slavno su odgovorile na poziv Habzburške monarhije da razbiju Osmanske Turke na kapiji Beča i spasu Evropu.

Foto: Tanjug/AP

Dve stotine i više godina kasnije, u bici kod Varšave (tzv. "Čudo na Visli") 1920. godine, Poljska je pobedila sovjetske snage koje su nameravale da napadnu Evropu i uspostave komunizam u Nemačkoj. Taj podvig je bio posebno izuzetan jer se Poljska tek ponovo pojavila kao država nakon 123-godišnjeg brisanja od strane Pruske, Rusije i Austrije.

Nedavno iskustvo Poljske da su je evropski saveznici napustili kada su Nemačka i Sovjetski Savez 1939. urotili invaziju, čime je počeo Drugi svetski rat, samo je podvuklo potrebu za samoodbranom.

Kako će Poljska igrati ovu ulogu u 21. veku, u verovatnom partnerstvu s Ukrajinom, i šta to znači za Evropu?

Mnogo zavisi od ishoda rata, ishoda poljskih izbora i odnosa Poljske sa drugim evropskim silama. Vlada prava i pravde (PiS), koja je izabrana 2015. i izabrana 2019. godine, dobro je poznata po svojim borbama s EU oko nezavisnosti pravosuđa i liberalno-demokratskih normi.

PiS se opire nadnacionalnim institucijama EU i smatra da je poljski parlament vrhovni ogranak svoje vlade. Dok je aktivna učesnica u NATO, Poljska je politički pala ispod svoje težine, delom zbog tenzija sa drugim saveznicima.

Sada postoji prilika da uticaj Poljske u Evropi i NATO raste, posebno po pitanju bezbednosti i prosperiteta na istočnom krilu NATO/EU. Da se ​​postavi i uspe u strateškom prioritetu ukrajinskog ulaska u dva velika zapadna kluba, zajedno sa praktičnim koracima za poboljšanje bezbednosti i prosperiteta celog krila, mogla bi da se popne na najviši nivo evropskih sila gde joj sve više pripada.

Ali nedavni spor oko žita ilustruje političke izazove, a postoje i istorijski.

Uspeh bi, međutim, preoblikovao evropsku bezbednost na način koji je suštinski usklađen s interesima Poljske.

Mnogi su primetili da Vladimir Putin nikada nije ni zamislio da će njegov rat u Ukrajini gurnuti Finsku i Švedsku u NATO. Možda bi još veći uticaj na Putinove imperijalne planove imalo da Poljska i Ukrajina postanu vodeće evropske kopnene sile, ujedinjene u zajedničkom cilju da odvrate i poraze Rusiju dok preoblikuju i učvršćuju istočni bok Evrope u decenijama koje dolaze.

* Autor analize je ambasador Pol Džons (u povlačenju), saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA). Bio je ambasador SAD u Poljskoj (2015-18), američki ambasador u Maleziji (2010-13) i prvi zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove (2013-15). Takođe je bio potpredsednik za međunarodne odnose sa vladama u kompaniji Raytheon Technologies (2020-23).

(Telegraf.rs)