Zašto Putin želi "večni rat"?

Kada zapadnjaci govore o tome da će sukob u Ukrajini postati "večni rat", obično misle da je to nešto loše. Međutim, to je verovatno cilj ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prošle nedelje Putin je 30. septembra proglasio državnim praznikom, nazvao ga je Danom novog ujedinjenja novih regija s Ruskom Federacijom. Obeležavanje godišnjice aneksije ukrajinskih regiona Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporižja, iako većina u to vreme nije ni bila pod ruskom kontrolom, pružilo je priliku Putinu da se vrati jednoj od svojih sadašnjih opsesija - tvrdnjama da je ovo je borba "za domovinu, za suverenitet, duhovne vrednosti, zajedništvo i pobedu".

Preporučujemo

U njegovim očima ne radi se toliko o borbi s Ukrajinom, koliko o globalnoj borbi protiv Zapada, u kojoj je Ukrajina samo jedno bojno polje, iako posebno krvavo. U svom govoru na paradi povodom Dana pobede 2023. godine, obično dugačkoj i bombastičnoj litaniji uspeha, Putin je bio tmuran i oštar izjavljujući da je "protiv njihove domovine pokrenut pravi rat".

S jedne strane, ovo bi moglo da se shvati kao apokaliptični alibi za relativni neuspeh takozvane "specijalne vojne operacije" u Ukrajini, u kojoj se planirana brza operacija uspostave marionetskog režima pretvorila u krvavi rat u kojem je uništen cvet ruske vojske.

Ipak je više od toga. Kada Putin govori o tome kao o jednoj od "odlučujućih bitaka za sudbinu naše domovine", kao što je to učinio na ovogodišnjoj paradi u povodu Dana pobede, takođe se čini da govori iz srca - i iznosi novo geslo svog režima. Nije nudio nikakvu jasnu viziju budućnosti, čak ni bilo kakvu stvarnu nadu, samo poruku da je nacija zaključana u egzistencijalnoj borbi s neprijateljskim Zapadom kojoj se ne nazire pravi kraj, piše CNN.

Rat je katastrofa za Rusiju, ali i prilika

To zvuči prilično mračno, ali iz Putinove perspektive ima i svojih jasnih prednosti. Naravno, rat je katastrofa za Rusiju. Izvori američke vlade sugerišu da bi Rusija dosad mogla da ima 120.000 ubijenih i oko 180.000 ranjenih vojnika.

Ekonomskim ožiljcima trebaće godine da se izleče, čak i kada se postigne mir i ukinu sankcije. A učinci drugog reda na nedovoljno finansirane javne usluge, ne računajući teret velikog broja fizički i psihički oštećenih veterana, osetiće se barem na sledećoj generaciji.

Ali to je i prilika. Budući da večni rat postaje organizacijsko načelo "kasnog putinizma", on opravdava - čak zahteva - čvršći stisak represije koji je Putinu potreban kako bi zadržao kontrolu nad nacijom. Čak i najblaže neslaganje postaje izdaja, a masovno prebacivanje resursa u obrambeni sektor postaje nužnost. Poslednji proračun predviđa povećanje vojnih izdataka za gotovo 70 odsto sledeće godine, na nivo otprilike tri puta veći od kombinovanih izdataka za zdravstvo, obrazovanje i zaštitu životne sredine.

Na bojnom polju Putin može reći da pobeđuje ako ne gubi. Ukrajinska protivofanziva probila je prvu rusku obrambenu crtu u južnoj regiji Zaporižja i već je ostvarila neke lokalne proboje u drugoj liniji. Kijev se nada da će, ako već ne može da preseče invazijske snage na dva dela, barem stići dovoljno daleko da može da granatira puteve i šine koji povezuju Krim i Rusiju.

Dok se bliži zima, razmatra se da li će to biti moguće. Ako to ne bude moguće, Moskva će imati prostora za disanje u kojem može da izgradi bolju obranu, skupi više trupa i nada se da će se smanjiti volja Zapada za finansiranje Ukrajine u ovom ratu.

Večni rat za Putina ima jednu ultimativnu vrlinu

Ne možemo da znamo da li Putin zaista veruje da Rusija može izvući neku vrstu pobede iz svog ukrajinskog debakla ili jednostavno oseća da nema drugog izbora osim nade da može da nadživi svoje neprijatelje. Međutim, s njegove tačke gledišta, razgovor o "večnom ratu" za njega ima jednu ultimativnu vrlinu - demorališe njegove neprijatelje.

Naposletku, jedna je stvar zamisliti ukrajinsku vojnu pobedu na temelju odlučnosti njenih vojnika i nadmoći opreme koju je osigurao Zapad. Ipak, postoji pravi jaz između toga i trajnog mira.

Čak i ako se svaki ruski vojnik povuče iz Ukrajine, što neće biti jednostavno, to bi pomaklo liniju fronta do državne granice. Rusija će i dalje moći da obnoviti svoje snage, lansirati bespilotne letelice i projektile na ukrajinske gradove i učini sve što može da spreči obnovu.

U međuvremenu, iako je Putinovo rešavanje pobune šefa Vagnera Jevgenija Prigožina i njegove vojske plaćenika ostavilo mnoge pripadnike elite u nedoumici o tome da li je izgubio svoju veštinu upravljanja sistemom, Prigožinova kasnija prerana i sumnjiva smrt viđena je kao oštro upozorenje svima koji bi eventualno i pomislili da mu se suprotstave.

Sankcije imaju stvaran učinak na rusku obrambenu proizvodnju, ali ne mogu da spreče njenu eskalaciju. Čini se da gubici ne sprečavaju Ruse da se dobrovoljno jave u borbu, tako da ruski glavni štab kaže da ne planira novu mobilizaciju rezervista.

Nijedan rat ne traje večno, ali se čini da je mir daleko iza horizonta.

(Telegraf.rs)