Snimak straha u očima ove devojke sve govori: Da li se sprema erupcija najvećeg supervulkana u Evropi?

Zemljotres jačine 4,0 stepeni po Rihterovoj skali potresao je sinoć italijansko-vulkansko područje Kampi Flegrej zapadno od Napulja, a šokirani stanovnici objavili su video-snimke automobila koje su zasuli ruševine usred najjačih potresa, javlja "Daily Mail".

Zemljotres je izazvao paniku među stanovnicima koji su istrčali na ulice zbog straha da bi to mogao biti uvod u erupciju vulkana.

Preporučujemo

Područje oko vulkana Kampi Flegrei (Flegrejska polja), koji je poslednji put eruptirao 1538. godine, poslednjih dana je poprište pojačane seizmičke aktivnosti uz niz potresa.

Kampi Flegrei je najveći aktivni supervulkan u Evropi - oko pola miliona ljudi živi u regionima oko njega i bili bi u ozbiljnoj opasnosti u slučaju erupcije.

Taj zaključak dolazi kao zajednička studija italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju (INGV) i Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) otkrila je u junu da se vulkan približava "tački preloma" i da je u "ekstremno opasnom stanju".

U sredu je zabeležen zemljotres jačine 4,2 stepena, najjači koji je ovo područje videlo u poslednjih 40 godina, a koji se osetio čak u Rimu.

Epicentar jučerašnjeg zemljotresa nalazio se na dubini od oko tri kilometra između Napulja i Pocuolija, saopštio je Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju (INGV).

Direktor INGV-a Mario Di Vito upozorio je da je "moguće da će u bliskoj budućnosti biti potresa jačeg intenziteta".

"Seizmička aktivnost se nastavlja i nastaviće se. Nema sumnje u ovo", rekao je on.

Drugi zvaničnik INGV-a Đuzepe De Natale rekao je da je naložio gradskom veću Napulja da sprovede bezbednosne provere u gradskim bolnicama, školama i javnim zgradama.

U međuvremenu, ministar civilne zaštite Nelo Musumeci upozorio je na uzbunu, ali je priznao da je planirao sastanak sa zvaničnicima u Napulju kako bi ubrzao izradu "planova egzodusa u slučaju vanrednog stanja".

Kampi Flegrei je urušena supervulkanska kaldera koja se sastoji od nekoliko kratera i vulkanskih građevina.

Niz zemljotresa i podrhtavanja malih razmera poslednjih decenija oslabio je kalderu, uzrokujući nagomilavanje pritiska ispod površine.

INGV navodi da će kontinuirani potresi izazvati samo povećanje pritiska, stvarajući potrebne uslove za eventualnu erupciju.

Profesor Kristofer Kilburn sa UCL-ovog odeljenja za nauke o Zemlji rekao je da je Kampi Flegrei skloniji "pucanju" - lomu ili lomu kroz stenu koja čini telo vulkana.

"To je prirodan rezultat kada se vulkan rasteže dok se pritisak povećava pod zemljom", rekao je profesor Kilburn.

"Kada dođe do pucanja, vulkanskim tečnostima će biti lakše da pobegnu."

Pukotina bi mogla da otvori pukotinu kroz Zemljinu koru, iako magma još treba da se gura na pravo mesto da bi došlo do erupcije.

Kampi Flegrei je definisan kao supervulkan jer ima potencijal da proizvede erupciju od osam magnituda, sposobnu da ispusti više od 350 kubnih kilometara materijala.

Poslednji put je eruptirao kada je Henri VIII poslednji put bio na engleskom prestolu, a ovaj događaj je usledio nakon intervala od oko 3.000 godina.

Ali istraživači upozoravaju da velike kaldere ove vrste često prolaze kroz nekoliko decenija nemira pre nego što izbiju.

Kampi Flegrei je nemiran od sredine 20. veka, što posebno zabrinjava naučnike.

Imao je nekoliko dvogodišnjih perioda nemira 1950-ih, 1970-ih i 1980-ih, što je izazvalo male, lokalne zemljotrese i izdizanje tla zbog kretanja magme ispod površine.

Napulj je okružen vulkanima s obe strane - Kampi Flegrei na zapadu i Vezuv na istoku.

Vezuv je poznat po tome što je uništio drevne gradove Pompeju i Herkulaneum kada je eruptirao 79. godine nove ere, ali njegova poslednja erupcija bila je 1944. godine, a poslednja velika erupcija 1631. godine.

U bliskoj budućnosti se očekuje još jedna, koja bi mogla biti razorna za 700.000 ljudi koji žive u "zonama smrti" oko Vezuva.

Mnogi istraživači veruju da erupcija super-vulkana predstavlja jednu od najtežih pretnji ljudskom životu, sa verovatnoćom takve erupcije daleko većom od sličnog kataklizmičnog događaja kao što je udar asteroida.

Dr Lara Mani, iz Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika Univerziteta Kembridž, rekla je da bi uticaj ogromnog vulkanskog događaja bio jednak udaru u Zemlju asteroida širokog jedan kilometar.

"Oni bi imali slične klimatske posledice, ali verovatnoća vulkanske katastrofe je stotinama puta veća od kombinovanih šansi za sudar asteroida ili komete", rekla je ona.

Dr Mani je dodala da, iako NASA godišnje troši stotine miliona dolara istraživanje pretnji od asteroida, "postoji ozbiljan nedostatak globalnog finansiranja i koordinacije za spremnost za vulkane".

"Ovo hitno treba da se promeni. Potpuno potcenjujemo rizik za naša društva koji vulkani predstavljaju i trenutno nedovoljno ulaganje u odgovor na ovaj rizik je jednostavno nepromišljeno."

(Telegraf.rs)