SB UN izglasao: Kreće velika međunarodna akcija protiv bandi na Haitiju, "biće preduzete sve neophodne mere"

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je u ponedeljak raspoređivanje multinacionalnih snaga na Haitiju, gde se vlasti bore gotovo godinu dana da kontrolišu kriminalne bande, javlja "Deutsche Welle".

Snage su opisane kao misija multinacionalne bezbednosne podrške koja će "da preduzme sve neophodne mere".

Preporučujemo

Rezolucija ovlašćuje snage da se rasporede na godinu dana, uz reviziju nakon devet meseci.

"Više od običnog glasanja, ovo je u stvari izraz solidarnosti sa stanovništvom u nevolji", rekao je Žan Viktor Ženeus, ministar spoljnih poslova Haitija.

"To je tračak nade za ljude koji predugo pate", dodao je on.

Raspoređivanje je odobreno sa 13 glasova, a stalne članice SB UN Rusija i Kina bile su uzdržane.

Savet je takođe odobrio proširenje embarga UN na oružje kako bi obuhvatio sve bande, a ne samo neke pojedince, nakon pritiska Pekinga.

Šta znamo o misiji?

Očekuje se da će radnu grupu predvoditi Kenija, koja se prošlog leta obavezala da će poslati 1.000 vojnika. Susedne karipske zemlje Jamajka, Bahami i Antigva i Barbuda takođe su izrazile spremnost da daju svoje snage.

Sjedinjene Države su u međuvremenu obećale logistiku i 100 miliona dolara podrške.

Ministar spoljnih poslova Haitija opisao je glasanje kao "tračak nade" i "izraz solidarnosti sa ljudima u nevolji".

"To je tračak nade za ljude koji predugo trpe posledice teške političke, socio-ekonomske, bezbednosne i humanitarne situacije", rekao je on u Savetu bezbednosti.

Zašto je odluka kontroverzna?

Odluka o raspoređivanju multinacionalnih snaga dolazi skoro godinu dana nakon što je premijer Haitija Arijel Henri zatražio hitno raspoređivanje stranih oružanih snaga radi pomoći u kontroli bandi, zajedno sa 18 najviših vladinih zvaničnika.

Henri, koji vodi neizabranu administraciju, takođe je naveo nasilje i nestabilnost kao razlog za odlaganje izbora. Zemlja je od januara ostala bez ijednog izabranog predstavnika.

Međutim, mnogi su i dalje oprezni prema međunarodnoj intervenciji. Prethodna misija UN koja je počela 2004. bila je poremećena skandalom seksualnog zlostavljanja i izbijanjem kolere u kojoj je umrlo više od 9.000 ljudi. Završena je 2017. godine.

Za unošenje kolere u zemlju okrivile su mirovne snage UN-a koje su ispraznile zaraženu kanalizaciju u reku.

U međuvremenu, kenijska policija, za koju se očekuje da će činiti veći deo nove misije, dugo je optuživna za mučenje, smrtonosnu silu i druge zloupotrebe.

Rezolucijom od ponedeljka traži se od zemalja koje doprinose misiji "da usvoje odgovarajuće upravljanje otpadnim vodama i drugu kontrolu životne sredine kako bi se zaštitile od unošenja i širenja bolesti koje se prenose vodom".

(Telegraf.rs)