Egzodus iz Nagorno-Karabaha je ratni zločin, tvrde pravni eksperti

Dok desetine hiljada etničkih Jermena napuštaju svoje domove u Nagorno-Karabahu, nekoliko međunarodnih eksperata kaže da egzodus ispunjava uslove za ratni zločin "deportacije ili prisilnog premeštanja", ili čak zločin protiv čovečnosti, javlja Rojters.

Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je uglavnom naseljen jermenskim hrišćanima koji su pre tri decenije osnovali samozvanu Republiku Arcah nakon krvavog etničkog sukoba posle raspada Sovjetskog Saveza.

Preporučujemo

Do petka je više od 90.000 od procenjenih 120.000 stanovnika pobeglo u Jermeniju, prenela je novinska agencija RIA saopštenje vlade iz Jerevana.

Egzodus je izazvao avet rata između Jermena i njihovih suseda Azerbejdžana iz 1988-94, deo istorije etničkog krvoprolića i raseljavanja koja sežu unazad generacijama koji su ostavili ožiljke u narodnom pamćenju regiona i izazvale dubok obostrani strah i sumnju.

Hikmet Hadžijev, spoljnopolitički savetnik predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, rekao je novinarima u utorak u Briselu da nema genocida u Nagorno-Karabahu.

"Ponekad u međunarodnoj štampi... nalazimo na određene metafore da se dešava etničko čišćenje da ili Azerbejdžan sprovodi genocid... Nije bilo proverene činjenice na osnovu bilo kakvog nasilja nad lokalnim civilima", rekao je on.

Bez obzira na istoriju i nedostatak nezavisnih izveštaja o događajima unutar izolovane teritorije, nekoliko međunarodnih pravnih stručnjaka veruje da se masovni beg uklapa u pravnu definiciju ratnog zločina.

Osnivački dokumenti Međunarodnog krivičnog suda (MKS) kažu da, kada se govori o prisilnom premeštanju ili deportaciji, "izraz 'prisilno' nije ograničen na fizičku silu, već može uključivati pretnju silom ili prinudom, kao što je ona izazvana strahom od nasilja, prinude, pritvora, psihološko ugnjetavanje ili zloupotreba moći prema takvoj osobi ili osobama ili drugom licu, ili korišćenjem okruženja prinude".

Takvo "okruženje prinude" stvoreno je u Nagorno-Karabahu pre ofanzive azerbejdžanskom opstrukcijom osnovnih zaliha, izjavile su međunarodna pravnica Prija Pilai i Melani O'Brajen, gostujući profesor na Univerzitetu u Minesoti i predsednik Međunarodnog udruženja naučnika za genocid.

Mogući zločin protiv čovečnosti

Veliki dobici u 44-dnevnom ratu 2020. doveli su Azerbejdžan u poziciju da blokira protok hrane, goriva i lekova iz Jermenije duž koridora Lačin – koji je tri decenije bio spas za Karabah kroz neprijateljsku teritoriju.

"Tako da bi strah/privođenje stanovništva – zbog okruženja prinude stvorenog višemesečnom blokadom i nedavnim oružanim napadom – dostiglo prag za ovaj zločin", rekao je Pilai, dodajući da bi to bio teži "zločin protiv čovečnosti", ako se smatra delom široko rasprostranjenog napada.

Ne postoji, međutim, brz put do krivičnog gonjenja jer nijedna država ne pripada MKS-u, stalnom tribunalu za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.

O'Brajen veruje da je blokada – za koju je Baku rekao da je bila potrebna da bi se sprečilo krijumčarenje oružja – zapravo bila početak genocida jer je sprovedena sa ciljem "namernog nanošenja uslova života koji su osmišljeni da dovedu do fizičkog uništenja ciljane grupe".

Prvi tužilac MKS-a Luis Moreno Okampo složio se sa O'Brajenovom argumentacijom, napominjući da presuda o genocidu ne zahteva masovna ubistva.

"Za mene je to očigledan genocid", rekao je on.

Za Azerbejdžan, međutim, ponovno preuzimanje kontrole nad Nagorno-Karabahom pomaže da se poprave traume iz 1988-94.

Oko 30.000 ljudi je ubijeno u borbama za uspostavljanje odvojenih domovina, prema knjizi Tomasa de Vala iz 2003. godine "Crni vrt: Jermenija i Azerbejdžan kroz mir i rat".

U isto vreme, oko 500.000 Azerbejdžanaca iz Karabaha i oblasti oko njega je proterano iz svojih domova, dok je 350.000 Jermena napustilo Azerbejdžan, a 186.000 Azerbejdžanaca napustilo Jermeniju.

Lemkin institut za prevenciju genocida, pravni istraživački centar, upozorio je u izveštaju od 127 stranica 5. septembra, nekoliko dana pre ofanzive Azerbejdžana, na strašne potencijalne posledice.

"To bi gotovo sigurno rezultiralo prisilnim raseljavanjem Jermena iz Arcaha (Nagorno-Karabaha) i rasprostranjenim počinjenjem genocidnih zločina, koji odražavaju one počinjene u Drugom ratu u Nagorno-Karabahu 2020. i potonjim neprijateljstvima", navodi se u saopštenju.

"Ako bi Arcaški Jermeni bili raseljeni... to bi rezultiralo genocidnim uništenjem jednog naroda, jer bi Arcaški Jermeni izgubili svoj poseban identitet."

(Telegraf.rs)