U Ukrajinu uskoro stiže zima: Da li Kijev i Moskva menjaju strategiju na bojnom polju?

Ukrajina će se uskoro suočiti sa svojom drugom "ratnom zimom", a smele vojne akcije koje su organizovali pre godinu dana kada su imali značajan napredak u Harkovu i Hersonu izgledaju kao daleka uspomena, smatraju analitičari.

Ukrajinska vojska sada vodi rat intenzivnog iscrpljivanja protiv tvrdoglavih i obimnijih ruskih snaga duž fronta od skoro 1.000 kilometara. Još uvek im nedostaju vojni avioni, a mnogi se pitaju šta će se sada dešavati sa kontraofanzivom, budući da se bliži zima koja sa sobom nosi pogoršanje vremenskih uslova.

Preporučujemo

Rusi će verovatno pokrenuti još jednu akciju uništavanja ukrajinske energetske infrastrukture, otežavajući na taj način već dovoljno tešku poziciju Kijevu.

Na bojnom polju, Rusi se pokalo prilagođavaju novonastaloj situaciji. Budžet za odbranu sledeće godine biće 70 odsto veći od ovogodišnjeg. Zgog toga mnogi stručnjaci smatraju da se Rusija polako sprema da ovaj rat ipak potraje.

Ali i Ukrajinci se prilagođavaju promenama, posebno nakon nešto slabijeg starta kontraofanzive.

U intervjuu za CNN prošle nedelje, general Oleksandr Tarnavski je rekao: "Ni neprijatelj ni mi uglavnom ne koristimo čete, bataljone ili brigade, već jurišne odrede. To su grupe od 10-15 ljudi".

Ukrajina nije spremna da rizikuje žrtve.

"Glavna veština svakog dobrog komandanta je da sačuva svoje ljude", rekao je Tarnavski.

On takođe kaže da je pred njihovom vojskom vrlo neizvesna zima.

"Vreme može biti ozbiljna prepreka tokom napredovanja. Ali s obzirom na to kako idemo napred i uglavnom napredujemo bez korišćenja vozila, ne mislim da će to značajno uticati na ovu fazu kontraofanzive", dodao je Tarnavski.

Međutim, Ukrajinci takođe koriste zapadne zalihe artiljerije većeg dometa, kako na jugu tako i na istoku. Kijev je u poslednje vreme dramatično povećao broj raketnih napada na ruska vojna čvorišta.

"Gladuj, istegni se i udari"

Načelnik britanskog vojnog štaba, admiral Toni Radakin, nazvao je ovu strategiju "gladuj, istegni se i udari", iako se većina napada trenutno odvija na velikoj udaljenosti.

Ovakvi napadi će se verovatno nastaviti i eskalirati kako pogoršanje vremenskih uslova bude uticalo na napredak na terenu. Operacije visokog profila, poput onih koje su početkom septembra izvršene u Sevastopolju i sedištu crnomorske flote, dobre su kako bi se vojnicima podigao moral.

Očekivano uvođenje nemačkih raketa Taurus dugog dometa i taktičkog raketnog sistema američke vojske, ukazuje da će u narednom periodu fokus ukrajinske vojske verovatno biti na uništavanju ruske infrastrukture.

Tokom proteklih nekoliko meseci, ukrajinske snage su se usredsredile na uništavanje ruske protivvazdušne odbrane, primoravajući Kremlj da donese bolne odluke o tome koje pozicije da brani, posebno jer je sad dobar deo vojske raspoređen u okolini Moskve zbog sve češćih napada dronovima.

Ako Ukrajina, kao što se očekivalo, dobije od SAD sistem sa više bojevih glava, moći će da nanese daleko veću štetu ruskim ciljevima na većoj udaljenosti, poput njihovih vazdušnih baza.

Šef Odbrambene obaveštajne službe Ukrajine, general-potpukovnik Kirilo Budanov rekao je da je borba protiv ruske avijacije korišćenjem PVO sistema veoma skupa i neefikasna.

"Treba izvesti avijaciju i napadati vazdušne baze", rekao je on.

Uništavanje ovih baza biće veoma težak zadatak, jer je Rusija naučila iz svojih grešaka.

"Mislimo da Rusi brzo uče o našoj taktici. to su dokazale i njihove akcije na bojnom polju", rekao je Tarnovski za CNN.

Foto: Tanjug/AP

Rat na duge staze

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, američki državni sekretar Antoni Blinken i drugi složili su se nedavno da Ukrajina ima stabilan napredak na bojnom polju.

Sve više se govori da bi rat u Ukrajini mogao da se nastavi i 2025. godine.

Istorija je pokazala da nakon prve faze, ratovi imaju tendenciju da se odugovlače. Primer za to je i situacija u Dombasu 2014. godine kada je došlo do sukoba vojske sa proruskim separatistima.

Bivši australijski general Rajan, kaže da zapadni saveznici Ukrajine to moraju da znaju i da na to računaju.

"Time što su se obavezali da će podržati Ukrajinu tokom sukoba, Zapad može da potkopa Putinove napore da nadživi ukrajinske "pokrovitelje"", rekao je on.

Major američke vojske Robert Rouz, saglasan je sa njim.

"Ukrajina nema taj luksuz da sprovodi brze ofanzivne akcije. Ona treba da teži neglamuroznom iscrpljenju, a mi moramo da budemo spremni da ga podržimo dok ne iscrpe Ruse", smatra on.

Foto: Tanjug/AP

Neizvesna pomoć saveznika

Evropa i SAD ostaju privržene podršci Ukrajini na bojnom polju, međutim, vidljivi su "znaci umora".

Nedavna prepirka Ukrajine sa poljskom vladom oko izvoza žitarica pokazala je da je ta podrška vrlo lako podložna promeni.

U toku je i izborna kampanja u SAD, a kao jedna od glavnih razlika između demokrata i republikanaca navodi se spor oko daljeg slanja pomoći Ukrajini.

Stručnjaci smatraju da će proleće naredne godine biti jedna od ključnih fazi rata.

Obe strane će iskoristiti zimu kako bi se reformisali.

Zato Maks But analitičar iz Saveta za spoljne poslove smatra da se slanje oružja ukrajini mora ubrzati.

"Ukoliko ne uspeju da pošalju dovoljno oružja Ukrajini povećava se šansa da se rat razvuče još neko vreme", rekao je on.

U Rusiji bi rat tokom sledeće godine mogao da izazove ekonomske probleme zbog povećanja budžeta za odbranu.

Sledeće godine rat mogao da izazove veće ekonomske posledice.

Sankcije koje su države uvele Rusiji zbog rata u Ukrajini su, dosta naškodile njihovoj ekonomiji. Jedina stvar koja im olakšava situaciju je cena nafte koja nastavlja da raste.

Šta će se dešavati sledeće godine tokom sukoba u Ukrajini ostaje nam da vidimo. Ono što je izvesno je da će obe strane morati da izdrže blatnjavu i hladnu zimu, pre nego što dođe sunčano proleće.

(Telegraf.rs)