"Francuska nas smatra za idiote": U Nigeru nezadovoljni odnosom Pariza, objašnjeno i zašto

Zapadnoafrička država Niger je među najsmrtonosnijim na svetu po napadima džihadista. Nakon vojnog udara u julu, postoji bojazan da bi odluka da se naredi odlazak 1.500 francuskih vojnika iz zemlje mogla dodatno ohrabriti pobunjenike, piše BBC.

Majeni Džons iz BBC-a dobila je redak pristup Nigeru i razgovarala sa režimom, njegovim pristalicama i onima koji mu se protive.

Preporučujemo

Adama Zurkaleini Maiga je tiha, ali njene oči sugerišu čeličnu odlučnost.

Građani krive Francusku zbog terorizma

Samohrana majka dvoje dece živi u mirnom delu glavnog grada Nigera Nijameja u kom stanuje srednja klasa. Poreklom je iz Tilaberija, jednog od regiona koji su najviše pogođeni nasiljem.

"Rođak moje majke bio je poglavar sela zvanog Tera", rekla je. "Ubijen je pre samo sedam meseci."

"Teroristi su ga tražili i kada su saznali da je iznajmio auto da bi pobegao, sustigli su ga i ubili. Prerezali su mu vrat. Bio je to pravi šok za celu našu porodicu."

Adama krivi Francusku – koja je imala 1.500 vojnika u regionu za borbu protiv islamističkih militanata – za neuspeh obuzdavanja nasilja.

"Ne mogu nam reći da je francuska vojska bila uspešna", kaže ona.

"Ne razumem kako mogu da kažu da su ovde da pomognu ljudima u borbi protiv terorizma, a svake godine situacija postaje sve gora", dodala je.

Francuska vojna baza u Nigeru Foto: Tanjug/AP

Poslednji zapadni saveznik

Niger je viđen kao poslednji zapadni saveznik u Sahelu, polusušnom regionu koji je postao epicentar džihadskog nasilja. Francuska i SAD imaju trupe u Nigeru, koji je takođe dom najveće američke baze dronova.

Ali, kada je Francuska odbila da prizna novu vojnu vladu, uzavrelo je ogorčenje zbog uočenog francuskog mešanja u unutrašnje stvari Nigera.

Mnogi Nigerijci veruju da je Francuska predugo imala privilegovan pristup političkoj eliti zemlje i prirodnim resursima. Oni vide državni udar kao šansu za čist list, način da se vrati suverenitet i da se oslobode francuskog uticaja.

"Vojska nikada nije dugo ostala na vlasti u Nigeru", kaže Adama, misleći na pet pučeva koji su potresli zemlju od njene nezavisnosti od Francuske 1960. godine.

"Vojska će se na kraju vratiti u svoje baze i predati vlast boljoj civilnoj vladi koja će Niger dovesti do njegove sudbine", dodaje ona.

Gnev naroda koji je usledio nakon odbijanja Francuske da prihvati novo rukovodstvo Nigera eskalirao je kada je hunta zatražila od francuskih trupa i ambasadora da napuste zemlju.

Francuski predsednik Emanuel Makron je prvobitno odbio da se povinuje, ali sada kaže da je odlučio da pristane na zahteve hunte jer vlasti Nigerije "više nisu zainteresovane za borbu protiv terorizma".

"Francuska nas smatra za idiote"

Ispred vojne baze u Nijameju u kojoj su smeštene francuske trupe, stotine demonstranata su kampovale nedeljama, sprečavajući snabdevanje tamošnjeg osoblja.

Petkom demonstranti održavaju molitveno sedenje. Na užarenoj podnevnoj vrućini, imam Abdulaziz Abdulaje Amadu savetuje masu da bude strpljiva.

"Kao što je za razvod između muškarca i žene potrebno vreme, tako će biti potrebno i vreme za razvod Nigera od Francuske", kaže on okupljenima.

Posle njegove propovedi, upitan je zašto je narod Nigera, posle godina bliske saradnje, toliko ljut na Francuze.

"U celom Sahelu, Niger je najbolji partner Francuske. Ali Francuska je ta koja sada odbija da prihvati ono što želimo i zato postoji tenzija", kaže on.

"Francuska je mogla tiho da ode posle puča i vrati se da pregovara sa pučistima. Zašto Emanuel Makron sada govori da ne priznaje naše vlasti, kada je prihvatio državne udare u drugim zemljama poput Gabona i Čada? To je ono što nas je naljutilo i mislimo da nas Francuska smatra idiotima", zaključuje imam.

Tokom molitve nastao je metež dok je ulazio veliki automobil praćen naoružanim stražarima.

"Narod želi prosperitetnu zemlju"

Novoimenovani guverner Niameja, general Abdu Asumane Haruna - popularno poznat kao Plaket - izašao je iz vozila. On je impozantan muškarac visok 195 centimetara, obučen u vojničke uniforme i zelenu beretku.

Kaže da narod Nigera želi prosperitetnu, ponosnu i suverenu zemlju i da ljudi spolja treba da poštuju njihovu volju. Na pitanje da li hunta može da zaštiti svoju zemlju od terorista, on odgovara da su nigerijske snage uvek štitile svoj narod i to mogu da urade bez stranih partnera.

Ali oni koji se protive režimu strahuju da bi odlazak francuskih trupa mogao biti poguban za Niger i širi region.

"U borbi protiv terorista, Francuska je ključni partner koji obezbeđuje većinu obaveštajnih podataka koji nam pomažu da pobedimo teroriste", rekao je preko Zoom-a Idrisa Vaziri, bivši portparol svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma, iz Pariza.

"Ubrzani odlazak Francuza doveo je do pogoršanja bezbednosne situacije u Maliju i Burkini Faso. Francuska je danas postala žrtveni jarac da izvuče ljude na ulicu, okrivljujući je za sve naše probleme. Francuska nije problem, problem je danas ovaj pokušaj državnog udara koji je značajan korak unazad za Niger", kaže on.

"Odlazak Francuske dovešće do veće nesigurnosti"

Za Fahiramana Rodriga Konea, menadžera projekta Sahela na Institutu za bezbednosne studije sa sedištem u Južnoj Africi, prerano je reći da li će odlazak Francuske dovesti do veće nesigurnosti u Nigeru i Sahelu šire.

U susednom Maliju, odlazak stranih i trupa UN praćen je porastom nasilja kako islamističkih pobunjenika tako i pobunjeničkih grupa. Ali Kone kaže da postoje fundamentalne razlike između zemalja.

"Za razliku od Malija, francuska vojska je igrala ulogu podrške u Nigeru, pomažući lokalnim trupama u ograničenom kapacitetu", kaže on.

"Nigerijska vojska je već imala mnogo iskustva u borbi protiv terorističkih grupa, posebno na istočnom frontu protiv Boko Harama", dodao je.

On kaže da su oružane snage Nigera prisutnije na njihovoj teritoriji nego što su to bile snage Malija. U Maliju su terorističke grupe mogle da zauzmu velike delove teritorije na severu zemlje, gde država i vojska nisu bile prisutne.

Pučisti žele da raskrste sa Francuskom Foto: Tanjug/AP

Novi savez

Nakon pretnje regionalnog bloka ECOWAS da će izvršiti invaziju na Niger ako svrgnuti predsednik Mohamed Bazum ne bude vraćen, Mali, Burkina Faso i Niger su 16. septembra uspostavili savez.

U Sahelskom bezbednosnom savezu dogovorili su se da pomažu jedni drugima protiv oružanih pobuna i spoljne agresije. Kone misli da bi ovo moglo da promeni igru.

"Nedostatak saradnje između tri zemlje bio je jedan od razloga što su terorističke grupe lako mogle da pređu sa jedne teritorije na drugu. Već su bile dve ili tri zajedničke vojne operacije između ove tri zemlje. Ova pojačana saradnja vrši pravi pritisak na pobunjenike", kaže on.

On takođe misli da bi alijansa mogla da pomogne u razmeni najbolje prakse iz Nigera u druge dve zemlje.

Prošle godine, smrtni slučajevi povezani sa terorizmom u Nigeru pali su za 79 odsto prema Globalnom indeksu terorizma; dok su susedni Mali i Burkina Faso postali dva najsmrtonosnija mesta za terorističke napade. Oko 90 odsto prošlogodišnjeg nasilja u vezi s islamističkim ekstremizmom u Sahelu dogodilo se u dve zemlje.

"Razlog zašto je administracija Bazuma imala određeni uspeh u smanjenju smrtnih slučajeva u Nigeru je taj što je razvila holistički pristup: kombinujući vojnu strategiju sa angažovanjem zajednice i socio-ekonomskim razvojem", kaže Kone.

Kojim putem će ići hunta?

Ali uprkos relativnom uspehu, ovaj proces nije bio popularan kod svih, jer su neki pripadnici vojske u njemu videli da je vlada meka prema teroristima i podstiče nekažnjivost. Nejasno je da li će hunta nastaviti istim putem.

Takođe je teško proceniti koliku podršku predsednik Bazum ima u Nijameju.

Njegova bliskost sa francuskom vladom naljutila je mnoge, ali su se borili da bilo ko od njegovih pristalica, ili bilo koji protivnik odluke o proterivanju Francuske, razgovara sa ekipom BBC-a. Činilo se da se većina ljudi previše plaši posledica.

Nije pomoglo ni to što je hunta pratila svaki potez tima BBC-a u zemlji i bila svesna onoga što su im sagovornici rekli.

Odlazak Francuske ne znači nužno i kraj saradnje Nigera sa zapadnim silama. U Nigeru su i dalje strane trupe, uključujući i one iz SAD.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je novinarima u Keniji u ponedeljak da njegova zemlja još nije napravila značajne promene u svojim vojnim snagama u Nigeru.

Ali on je rekao da će nastaviti da procenjuju situaciju i da će svi budući koraci dati prioritet i njihovim demokratskim i bezbednosnim ciljevima.

Kako se Sahel nalazi na prvoj liniji rata protiv terorizma, odluke koje donose tamošnje vladajuće hunte biće presudne za širenje islamističkog ekstremizma na širi region.

(Telegraf.rs)