Snimci iz pakla: Ovako izgledaju aktuelne borbe u Ukrajini, Bahmut je ponovo u igri

Ruski metak pogodio je narednika tik iznad levog uha. Komandant ukrajinskog voda je pao. Iz štaba je radio vezom javljeno ekipi na bojnom polju da je vojnik po nadimku Kurir, koji je narednika zvao "bratom", od tog trenutka unapređen, piše AP.

Kurir je znao da su naređenja voda bila da krenu napred kroz šumu, na putu za Bahmut. Oklevao je 30 sekundi u blizini svog smrtno ranjenog komandanta. Možda minut. Onda je odlučio: Neće biti povratka. "Napred!", zaurlao je.

Pucao je prema rovu ispred sebe sve dok nije bio siguran da Rusi unutra više nikada neće pucati. Zatim su njegovi ljudi teturali kroz ugljenisana vretena drveća prema selu Andrijevka – cilju 3. jurišne brigade od početka ukrajinske kontraofanzive ovog leta, oko 10 kilometara južno od grada Bahmuta.

Evakuacija mrtvih i ranjenih mora da čeka do mraka

Narednik, Gagarin i drugi povređeni vojnici mogli su da budu evakuisani tek kada padne mrak, jer su Rusi lovili i oborene Ukrajince. Danima kasnije, dok se pripremao za Gagarinovu sahranu, Kurir je predvideo sopstvenu budućnost.

"Ova šuma uzima naše prijatelje, a ovo je najgore", rekao je on. "A kada pomislim koliko daleko još treba da idemo napred... Najverovatnije ću jednog dana ja biti taj koji će ostati u šumi, a moji prijatelji će samo ići napred."

Ovaj deo mrtve šume — nekoliko desetina stabala širok i dva kilometra dugačak — prema jednako mrtvom selu Andrijevka, jedan je od bezbroj sličnih na putu za Bahmut pod kontrolom Rusije, koji je sada dobio ogroman simbolički značaj u ukrajinskoj kontraofanzivi. Asošiejted pres je proveo dve nedelje sa brigadom da bi imao intiman uvid u brzinu, pravac i cenu kontraofanzive, kroz prizore u šumi i u mirovanju, na snimcima kamere sa šlemova i snimcima dronova.

Napredak obezbeđuje dodatnu pomoć

Mnogo toga zavisi od njihovog napretka. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ove nedelje izlaže situaciju u svojoj zemlji u Vašingtonu i svetu za više novca i više oružja i mora da ubedi svoju publiku da kontraofanziva funkcioniše. Kongres SAD trenutno razmatra zahtev predsednika SAD Džoa Bajdena da obezbedi još 24 milijarde dolara vojne i humanitarne pomoći.

U intervjuu za "60 minuta", Zelenski je priznao da je kontraofanziva bila spora, ali je dodao: "Važno je da svakim danom idemo napred i oslobađamo teritoriju". Istraživanje koje je ranije ovog meseca sproveo "Royal United Services Institute", istraživački centar sa sedištem u Londonu, pokazalo je da ukrajinske snage u proseku napreduju od 700 do 1.200 metara svakih pet dana. To daje ruskim snagama vremena da se ukopaju, a naročito da miniraju teritoriju dok se povlače.

Na putu ka Bahmutu

3. jurišna brigada, sastavljena u potpunosti od dobrovoljaca i koja se smatra jednim od najboljih i najiskusnijih ukrajinskih jedinica, od januara se gotovo neprekidno bori na istoku, dok su manje iskusne jedinice dobile novu obuku i moderno oružje za borbu na jugu. AP identifikuje muškarce po pozivnim znakovima, što je i način na koji se međusobno identifikuju.

Bahmut je pao u ruke Rusije u maju, uglavnom zbog talasa napada Vagnerovih plaćenika, uključujući regrute iz zatvora za koje se smatra da ih je poginulo na stotine. Ukrajina od tada pokušava da povrati grad, nadajući se da će time zadati veliki psihološki udarac Rusiji.

Ali vojnici poslati da izvrše zadatak oslanjaju se uglavnom na oklopna vozila iz sovjetskog doba i starije oružje. Proteklih mesec dana, 3. jurišna brigada je bila u stanju da se pomeri samo dva kilometra, prelazeći preko mina i rovova i izbegavajući artiljeriju, bespilotne bombe i ruske snage.

Koja je cena uspeha?

Pitanja sa kojima su se sada suočavali bila su ista ona sa kojima se suočava njihova zemlja: da li bi uspeli i po koju cenu?

Andrijevka je bio njihov cilj, važan kao i bilo koji pojas zemlje u Ukrajini. A 6. septembra, dana kada je Kurir ostavio telo svog komandanta, on i njegovi ljudi zauzeli su rov posut smećem usred šume i držali ga puna četiri dana. Sa obe strane su bila minska polja na kojima je nekada rasla pšenica, a sada niču samo krateri.

U trenucima odmora, listao je dnevnik, koji je rukom napisao ruski vojnik: "Već sam četiri nedelje u ratu i nedostaje mi mama", čitao je Kurir.

Kurir je pitao jednog od ruskih zatvorenika koji je predao šta zna o dnevniku. Rus je odgovorio: "Ne znam. Tek sam danas stigao ovde."

Šuma traži nove žrtve

Možda je autor bio onaj Rus čije je telo Kurir podupirao da se zaštiti od nadolazeće vatre. Ili je možda bio jedan od Rusa koji su upucali Gagarina i ubijeni su nekoliko minuta kasnije. Kurir nije znao.

Gagarin je bio mrtav. A šuma je stalno tražila druge.

Šepard, koji je ujutru ranjen u nogu i morao je satima da čeka na evakuaciju sa ratišta, na licu je imao masku od bola. Čapa takođe. Granata je pogodila Španca u kacigu, a posledica povrede glave ostavila bi ga bespomoćnim. Geri nije imao očigledne povrede, ali je bio toliko šokiran da je jedva uspeo da izdrži razgovor.

Gagarinova sahrana

Kurir je otišao u zapadnu Ukrajinu i predstavljao vod na Gagarinovoj sahrani. Gagarin, ironično nazvan po ruskom kosmonautu koji je bio prvi čovek u svemiru, sahranjen je u svom rodnom gradu Polonu, 900 kilometara vožnje od bojnog polja.

Dok su vojnici išli uzbrdo ka crkvenom dvorištu, stanovnici usput su se zaustavljali i klečali da odaju počast mrtvima duž puteva obrubljenih cvećem. Jedan od muškaraca koji je nosio kovčeg primetio je pogled sa seoskog groblja.

"Radio sam ovo 56 puta", rekao je mračno. Fidovi brigade na društvenim mrežama prikazuju na desetine saopštenja za sahranu otkako je počela kontraofanziva.

Gagarinova majka je potražila Kurira, koji je među poslednjima video njenog sina živog. Ali ovih dana mu je teško da razgovara sa civilima.

"Osećam kao da sada postoji jaz između nas i civila", rekao je on. "Kada se rat završi, verovatno ću otići da se borim negde drugde."

"Užasni mlin" rata

Za Kurira je rat komplikovan. Kaže da uživa u naletu dopamina, kada napusti "užasni mlin", vrati se u štab i skoči iz oklopnog vozila.

"Gledaš u nebo i gledaš okolo, i shvataš da si živ i ništa te ne može ubiti", rekao je. "Ovo je trenutak. Ovo je osećaj koji ne možete dobiti nigde drugde u životu."

A ipak nije želeo da se vrati u šumu koja vodi do Andrijevke. Njegovi komandanti su mu naredili da uzme 10 dana odmora, pauzu za borca čiju su muku osećali uprkos njegovoj spoljašnjoj smirenosti. Odvojio bi vremena da ode na pecanje i razbistri glavu.

"Nažalost, mogu da odem tek nakon što prođem kroz pakao", rekao je gorko.

Na dan sahrane, 13. septembra, u šumi je bio svaki čovek dovoljno zdrav za borbu, uključujući još jednog narednika u vodu, Feđu, koji je 5. septembra bio lakše ranjen kasetnom municijom, a povreda mu je možda spasila život. Gagarin je zauzeo njegovo mesto u napadu, i tog dan je umro.

Proboj do Andrijevke

Poslednji napad je počeo 14. septembra. Ljudi iz drugih osiromašenih jedinica pridružili su se uobičajenom trodnevnom boravku na bojnom polju. Posle dva meseca koračanja napred kroz stabla jasena, možda bi se konačno probili kroz šumu do Andrijevke.

"Koliko još života treba da damo?", upita je Feđa. "Koliko još šuma ima?"

Feđa na rat gleda kao na nešto što treba usavršiti kombinacijom učenja i iskustva. Ovaj 24-godišnjak sa glatkim licem bez linija svoj autoritet nosi olako, introspektivno, ali sa malo vremena ili energije na sumnju u sebe ili krivicu. On sanja o ratu, a kada se probudi, on ga čeka da krene napred.

"Rat je nauka i u tome se morate usavršavati i učiti. Ako to ne učinite, nemate šanse da preživite", rekao je Feđa. "Što ste pametniji, što ste kvalifikovaniji, veće su vam šanse da se vratite živi."

Dana 14. septembra su to konačno uradili — više od tri meseca nakon što su dobili naređenje da povrate Andrijevku. Probili su se granatiranjem i granatama koje je bacao dronom, pucajući na ruske snage koje su bežale ispred njih.

Mešavina krvi, metala, smeća...

Dan je bio mutan. Ukrajinci su gađali malo selo artiljerijom, a zatim bacili dimnu zavesu na njegovu glavnu ulicu. Ruska artiljerija je pogodila ruske vojnike koji su se povlačili i predavali, čija su tela ležala licem nadole ili savijena na boku. Poslednjih sto metara bila je mešavina krvi, metala, smeća, istrošenih patrona i iseckanih pancira.

Ukrajinci su išli od kuće do kuće, uzimali ruske zarobljenike i ubijali one koji su uzvratili. Čak i nakon što su i poslednje ruske snage proterane, Andrijevka je bila pod stalnim granatiranjem, uz zujanje dronova s obe strane.

Feđa je upozorio svoje ljude da obore one koji lebde: Oni su bacali granate. Te noći, Feđa je sanjao da se savija iza kamiona probijenog gelerima na bojnom polju i da je pogođen artiljerijskom vatrom.

Sledećeg jutra, 16. septembra, Feđa je nosio ukrajinsku zastavu da bi je istakao u Andrijevki.

Vreće za leševe

Bilo je vreme da se izvuku tela. Tu je bilo telo 19-godišnjeg Rajlija, ubijenog prvog dana kada se borio. Bio je tu i Zima. Bilo je i drugih, pažljivo stavljenih u vreće i nošenih nazad kroz šumu. Muškarci su ostavili desetine ruskih tela za kasnije.

Andrijevka je sada bila samo gomila cigli i spaljenih stabala sa mirisom smrti. Ali je u ukrajinskim rukama, a Feđa je bio spreman da prepusti kontrolu sledećoj brigadi da povrati sledeću šumu. Stisnuo se u jedan od nekoliko preostalih podruma i pokušao da objasni nadolazećem komandantu zašto je borba za ovaj razbijeni grad vredna toga.

Šuma ponovo raste, i gradovi će

"Pogledajte ova polja, ovu šumu. Sve ponovo raste", rekao je on. "Gradovi koje povratimo biće obnovljeni. Očistićemo sve što je ostalo od Sovjetskog Saveza. Rat bi mogao biti najbolja stvar koja se može dogoditi, u smislu da sve može početi iznova."

Ukrajinski zvaničnici rekli su da su ovomesečne bitke na putu za Bahmut možda izbacile čak tri ruske brigade iz borbe, kako je citirano u proceni Instituta za proučavanje rata u utorak. Ali Feđa je bio spreman da ode.

"Umoran sam od ove šume. Želim da idem kući. Želim da se operem i da spavam", rekao je uz psovku. "Do jutra. A ujutro ću se vratiti."

(Telegraf.rs)