Ovo se retko viđa: Evo kako se popravljaju, unapređuju i prave nuklerane bombe

U ultra sterilnoj prostoriji u bezbednoj fabrici u Kanzas Sitiju, tehničari američke vlade obnavljaju nacionalne nuklearne bojeve glave. Posao je zahtevan: svaka bojeva glava ima hiljade opruga, zupčanika i bakarnih kontakata koji moraju da rade zajedno da bi izazvali nuklearnu eksploziju, javlja AP.

Oko 1.300 kilometara dalje u Novom Meksiku, radnici u trezoru sa čeličnim zidovima imaju jednako delikatan zadatak. Noseći monitore za radijaciju, zaštitne naočare i sedam slojeva rukavica, oni vežbaju oblikovanje novih plutonijumskih jezgara bojevih glava — ručno.

Preporučujemo

A u bazama nuklearnog oružja širom zemlje, vojnici od 17 godina održavaju 50-godišnje bojeve glave u funkciji sve dok zamena ne bude spremna. Ogrebotina na uglačanom crnom konusu bojeve glave mogla bi da izbaci bombu sa kursa.

Asošijejted pres je dobio retku priliku za pristup ključnim delovima visoko poverljivog nuklearnog lanca snabdevanja i mogao je da posmatra tehničare i inženjere kako se bave teškim poslom održavanja zastarelog nuklearnog arsenala. Ti radnici će uskoro postati mnogo zaposleni. SAD će potrošiti više od 750 milijardi dolara u narednih 10 godina zamenjujući skoro svaku komponentu svoje nuklearne odbrane, uključujući nove stelt bombardere, podmornice i kopnene interkontinentalne balističke rakete u najambicioznijim naporima zemlje u pogledu nuklearnog oružja od Projekta Menhetn.

Prošlo je skoro osam decenija otkako je u ratu ispaljeno nuklearno oružje. Ali vojni lideri upozoravaju da takav mir možda neće potrajati. Kažu da su SAD ušle u nelagodnu eru globalnih pretnji koja uključuje stvaranje nuklearnog oružja od strane Kine i ponovljene pretnje Rusije da će upotrebiti nuklearnu bombu u Ukrajini. Kažu da se američko ostarelo oružje mora zameniti kako bi se osiguralo da radi.

"Ono što želimo da uradimo je da sačuvamo naš način života bez vođenja velikih ratova", rekao je Marvin Adams, direktor programa za oružje u Ministarstvu energetike. "Ništa u našoj kutiji alata zaista ne funkcioniše na odvraćanju agresora osim ako nemamo tu osnovu nuklearnog odvraćanja."

Prema sporazumu, SAD održavaju 1.550 aktivnih nuklearnih bojevih glava, a vlada planira da ih sve modernizuje. Istovremeno, tehničari, naučnici i posade koje rade sa projektilima moraju osigurati da starije oružje nastavi da funkcioniše sve dok se novo ne instalira.

Projekat je toliko ambiciozan da čuvari upozoravaju da vlada možda neće ispuniti svoje ciljeve. Program je takođe izazvao kritike od strane zagovornika neširenja i stručnjaka koji kažu da je trenutni arsenal, iako istrošen, dovoljan da zadovolji potrebe SAD. Nadogradnja će takođe biti skupa, kažu.

"Imaće ekstremnih poteškoća da ispoštuju ove rokove", rekao je Deril Kimbal, izvršni direktor Udruženja za kontrolu naoružanja, nestranačke grupe fokusirane na kontrolu nuklearnog i konvencionalnog naoružanja. "A troškovi će rasti."

On je upozorio da bi sveobuhvatne nadogradnje takođe mogle imati neželjeni efekat guranja Rusije i Kine da poboljšaju i prošire svoje arsenale.

Gde sve počinje

Jezgro svake nuklearne bojeve glave je šuplja plutonijumska kugla u obliku globusa koju su napravili inženjeri u laboratoriji Odeljenja za energetiku u Los Alamosu, Novi Meksiko, mestu rođenja atomske bombe. Mnoge od trenutnih kugli u upotrebi potiču iz 1970-ih i 80-ih. To može biti problematično, jer postoji mnogo toga o procesu starenja plutonijuma što naučnici još ne razumeju.

Ključni radioaktivni atom u plutonijumskoj šupljini ima poluživot (ili vreme poluraspada) od 24.000 godina, što je vreme koje bi trebalo otprilike polovini prisutnih radioaktivnih atoma da se raspadnu. To bi značilo da bi oružje trebalo da bude održivo u godinama koje dolaze. Ali raspad plutonijuma je dovoljan da izazove zabrinutost da bi mogao da utiče na to kako bomba eksplodira.

Predsednik Džordž H.V. Buš je 1990-ih potpisao naredbu o zabrani podzemnih nuklearnih proba, a SAD od tada nisu detonirale bombe kako bi ažurirale podatke o njihovoj degradaciji. Kada su obavljena poslednja ispitivanja, dali su podatke o onim starim najviše oko dve decenije. Ta generacija sada prelazi 50 godina.

Bob Vebster, zamenik direktora za oružje u Los Alamosu, rekao je da su se naučnici oslanjali na kompjuterske modele da bi utvrdili koliko dobro takve stare bombe mogu da funkcionišu, ali "sve što radimo je ekstrapolacija", rekao je on.

Ta neizvesnost je naterala odeljenje da ponovo pokrene proizvodnju bombi. SAD više ne proizvode veštački plutonijum. Umesto toga, stari plutonijum se u suštini obnavlja u nove bombe.

Ovaj zadatak se odvija u PF-4, visoko klasifikovanoj zgradi u Los Alamosu koja je okružena brojnim naoružanim stražarima, teškim čeličnim vratima i monitorima radijacije. Unutra, radnici rukuju plutonijumom sa rukavicama u čeličnim kutijama, što im omogućava da čiste i obrađuju plutonijum bez izlaganja smrtonosnom zračenju.

U poslednjim koracima proizvodnje, usamljena zaposlena osoba u trezoru uzima skoro završenu kuglu u svoje ruke u rukavicama i oblikuje je u njen konačni oblik.

"Stvari moraju da se uklope na određeni način, a sve je na dodir, po osećaju", rekla je službenica Los Alamosa, koju je AP pristao da ne imenuje jer je jedna od samo nekoliko ljudi u SAD, te jedina žena, koja obavlja ovaj osetljiv zadatak.

Otprilike poslednjih 10 godina tehničari su vežbali na "probnim" bombama koje nisu spremne za zalihe. SAD planiraju da sledeće godine u potpunosti recikliraju svoju prvu bombu za oružje i brzo povećaju godišnju proizvodnju na čak 80 novih.

Mukotrpan i opasan posao doveo je do toga da vladin nadzornik izrazi sumnju da li američka vlada može da ispuni taj cilj.

"Sjedinjene Države nisu redovno proizvodile plutonijumske bombe od 1989. godine", primetila je vladina kancelarija za odgovornost u izveštaju iz januara 2023, dodajući da je Nacionalna uprava za nuklearnu bezbednost Ministarstva energetike pružila "ograničeno uveravanje da će biti u stanju da proizvede dovoljan broj bombi."

Vebster je u Los Alamosu otkako je Ronald Regan bio predsednik. Mogao je da se penzioniše pre mnogo godina, ali je ostao da vodi proizvodnju novih plutonijumskih bombi. Laboratorija počinje da se oseća pomalo kao da je iz 1980-ih, tokom Hladnog rata, rekao je. Naučnici iz Los Alamosa vode intenzivne rasprave o dizajnu oružja - koliko svako može da teži, njegov eksplozivni udarac, koliko daleko mora da putuje.

"Potrebno nam je da se naša nacija vrati da pravi bombe", rekao je Vebster. "Samo moramo biti u stanju da to uradimo."

Bojeva glava i ručni sat

Završene bombe su zaštićene spoljnim slojem bojeve glave koji je izgrađen u Kampusu nacionalne bezbednosti Kanzas Sitija. Unutar te trospratne fabrike bez prozora, radnici obnavljaju i testiraju te delove bojevih glava, posao za koji je vladin nadzornik rekao da zahteva "veliku preciznu proizvodnju prema preciznim specifikacijama".

Unutar svake bojeve glave nalaze se hiljade sitnih delova, tako da su mirne ruke ključne. Zbog toga tehničari prolaze kroz procenu veština koja uključuje rastavljanje i sklapanje mehaničkog ručnog sata.

"Sve se radi pod mikroskopom sa pincetom", rekla je Moli Hedfild, portparolka fabrike u Kanzas Sitiju. "Rezultat je uspeh ili neuspeh. Ili sat radi ili ne radi."

Ova fabrika bi bila zauzeta čak i da remont nije u toku. Sve bojeve glave zahtevaju redovno održavanje. Njihova plastika stari, a metalni zupčanici i žice oslabljeni su tokom godina izlaganja zračenju.

Fabrika takođe radi na bojevim glavama za B-21 "Raider", futuristički stelt bombarder, dok takođe podržava "Sentinel", novu interkontinentalnu balističku raketu i bojeve glave za novu klasu podmornica.

"U toku je veliki napor na modernizaciji", rekao je Erik Volerman, koji upravlja kompleksom u Kanzas Sitiju za Ministarstvo energetike preko saveznog ugovora sa "Honeywellom". "Ako nameravate da ažurirate sisteme isporuke, takođe biste ažurirali bojeve glave u projektilima i bombama koje su sa njima."

Kako bi zadovoljili potrebe i za održavanjem i za modernizacijom, objekti su zapošljavali. Fabrika u Kanzas Sitiju ima 6.700 zaposlenih, što je skok od 40 odsto u odnosu na 2018, sa planovima za dodavanje još nekoliko stotina radnika. Laboratorija u Los Alamosu je zaposlila više od 4.000 radnika u istom vremenskom okviru.

Stari projektili, mlada vojska

Američki nuklearni arsenal otkriva svoju starost svaki put kada trupe poprave projektil. To se može desiti čak dva puta nedeljno, ali samo ako se isto tako stari alati, ili kamion koji nosi alat, ili kamion potreban za transport samog projektila, takođe ne pokvari, što je često.

Zbog toga je vazduhoplovac 1. klase Džonatan Mars vukao drugu aluminijumsku ploču od 102 kilograma za sobom prema betonskom silosu usred ogromnog poljoprivrednog zemljišta u Montani nedavnog vrelog popodneva.

Mars (21) i drugi avijatičari koristili su vuču i ključeve veličine ljudskih butnih kostiju da bi pomerili 110-tonska vrata silosa Bravo-9. Ispod njegovog cementnog i čeličnog poklopca nalazila se nuklearna raketa od 31.750 kilograma; vrh bojeve glave projektila je trebalo da se podigne i odveze kamionom u bazu.

Osim što se protivprovalna vrata nisu pomerila. Prva vuča od 102 kilograma ili "mazga", kako je vojnici zovu, nije mogla da proizvede snagu potrebnu za povlačenje vrata.

Nakon što su pričvrstili drugu "mazgu", Mars i drugi vazduhoplovac su uspeli da oslobode vrata.

Zatim su otkopčali bojevu glavu sa projektila i stavili je u specijalizovani kamion, koji je uz pratnju snaga bezbednosti vazduhoplovstva otišao u dobro čuvan hangar u bazi Malmstrom u Montani.

Mars i drugi mladi avijatičari – poznati kao održavaoci – pomno se prate dok rukuju nuklearnim oružjem, rekli su zvaničnici američkog vazduhoplovstva.

"Ako nedovoljno naduvam košarkašku loptu, nikoga neće biti briga", rekao je glavni majstor-narednik Endrju Zam, viši vojni vođa grupe za održavanje u bazi vazduhoplovnih snaga F.E. Voren. "Da sam uradio nešto sa jednim od ovih oružja, predsednik bi znao za to za 45 minuta."

Obim posla je već izazov za ove trupe i nema mnogo lakih načina da se to reši.

Dok su fabrike u Los Alamosu i Kanzas Sitiju kojima upravlja privatni sektor angažovale osoblje kako bi odgovorile na sve veći obim posla, vojska se bori da popuni radna mesta i zadrži iskusne tehničare. Umesto toga, vojska mora da uradi više sa manje održavalaca i za mnogo manje novca nego što bi te trupe mogle da zarade kao vladini izvođači.

"Kada jednom počnete da pokazujete štabnom naredniku 80.000 dolara koje bi mogli da zarade u privatnom sektoru, on će to na kraju uzeti", rekao je Zam.

Zam je retkost. Iako su mnogi otišli ​​u penziju ili ​​u privatnu industriju, on je ostao da služi vojnu nuklearnu misiju. Pošto su SAD tako blizu svom prvom novom oružju, on je vođen željom da ga dovede do kraja. "Za 21 godinu nisam video ništa novo", rekao je Zam. "Želim da vidim nove stvari."

(Telegraf.rs)