Zašto ratuju Azerbejdžan i Jermenija? Kratak vodič kroz situaciju na južnom Kavkazu

Azerbejdžan je danas objavio da su njegove oružane snage pokrenule "lokalne protivterorističke aktivnosti" u regionu Nagorno-Karabah kako bi vratile ustavni poredak razoružavanjem i prisiljavanjem na povlačenje tamošnjih armenskih vojnih formacija.

Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, ali ima većinom jermensko stanovništvo koje se odupire azerbejdžanskoj vlasti više od jednog veka. Godine 1991. ovaj region s oko 150.000 ljudi proglasio je nezavisnost i od tada ima samoupravu uz jermensku podršku kao nepriznata Republika Arcah.

U utorak, kad je operacija započela, azerbejdžansko ministarstvo obrane govorilo je o nameri da razoruža i osigura povlačenje formacija jermenskih oružanih snaga s njihovih teritorija i neutrališe njihovu vojnu infrastrukturu. Uprkos znakovima o mogućem napretku prema miru, jedan od evropskih "zamrznutih sukoba" ponovno se aktivirao, piše "The Guardian".

Koja je pozadina sukoba?

Nagorno-Karabah, planinski region bez izlaza na more unutar granica Azerbejdžana, bio je izvor sporova još pre stvaranja Sovjetskog Saveza. Napetosti su bile potisnute kada su Jermenija i Azerbejdžan bili sovjetske republike, ali su se ponovno pojavile nakon završetka hladnog rata i raspadanja kontrole Komunističke partije nad sovjetskim blokom.

Rat između jermenskih i azerbejdžanskih snaga završio je prekidom vatre 1994. godine, a Jermenija je u potpunosti kontrolisala Nagorno-Karabah i druge okolne enklave na teritoriji Azerbejdžana.

Nakon decenija povremenih sukoba Azerbejdžan je 2020. godine započeo vojnu operaciju koja se pretvorila u drugi rat u Nagorno-Karabahu, brzo probivši jermensku obranu. Tokom 44-dnevnog sukoba vratio je kontrolu nad sedam okruga i oko trećine Karabaha.

U pregovore o prekidu vatre uključila se i Rusija, saveznica Jermenije, koja takođe ima dobre odnose i s Azerbejdžanom. Dogovor je predviđao oko 2.000 ruskih mirovnjaka raspoređenih u Nagorno-Karabahu koji bi čuvali jedini preostali put koji povezuje tu enklavu s Jermenijom - takozvani Lačinski koridor.

U decembru 2022. azerbejdžanski aktivisti su uz podršku vlade počeli da blokiraju Lačinski koridor, a u aprilu 2023. Azerbejdžan je uspostavio novu kontrolnu tačku duž rute. Ovi potezi su presekli protok ljudi i robe između Jermenije i Nagorno-Karabaha, osim hitnih medicinskih evakuacija, stvarajući ono što su SAD i drugi nazvali "humanitarnom situacijom koja se brzo pogoršava".

Luis Moreno Okampo, bivši glavni tužilac Međunarodnog krivi;nog suda, opisao je blokadu kao potencijalni "genocid" nad Jermenima iz Karabaha i nameru da ih se "izgladni".

Azerbejdžan je većinski muslimanski, a Jermenija većinski hrišćanska, a neki s obe strane nastojali su da sukob prikažu kao verski, iako analitičari kažu da je takvo gledište preterano (Azerbajdžan, na primer, održava jake odbrambene veze s Izraelom).

Zašto se sada bore?

Obnovljene borbe sugerišu da su napori Rusije i Zapada da pregovaraju o diplomatskom ishodu propali. Jermenija je nedeljama upozoravala da Azerbejdžan premešta trupe blizu njihove zajedničke granice, koja se smatra jednom od najmilitariziranijih na svetu.

Pokretanjem svojih takozvanih "antiterorističkih aktivnosti" Azerbejdžan želi da prisili Jermeniju da prizna njegov suverenitet nad Nagorno-Karabahom. Azerbejdžan takođe nastoji da izgradi drumski i železnički koridor koji bi ga povezivao s Nahičevanom, zasebnim delom azerbejdžanske teritorije na jugozapadnoj granici Jermenije, što bi zemlji dalo direktnu vezu s Turskom.

Osim humanitarnog pitanja, sukob izaziva međunarodnu zabrinutost iz nekoliko razloga. Glavni je taj da su regionalne sile, uključujući Rusiju, Tursku i Iran, na različitim nivoima angažovane u južnom Kavkazu.

Turska je već saopštila da čvrsto podržava Azerbejdžan, dok Rusija ima bezbednosni savez s Jermenijom, iako prodaje oružje obema stranama. Dok se EU zalaže za pregovore, počela se oslanjati na Azerbejdžan u potrazi za energetskim partnerima kako bi nadoknadila gubitak ruskog gasa i nafte nakon početka rata u Ukrajini.

Gubi li Rusija uticaj?

Odluka Azerbejdžana da pokrene novu ofenzivu sugeriše da Rusija, zaokupljena i iscrpljena svojom skupom invazijom na Ukrajinu, gubi kontrolu nad zemljama širom bivšeg SSSR-a, a koje je smatrala sferom svog uticaja.

Ruski predsednik Vladimir Putin lično je posredovao u okončanju rata između dve zemlje 2020. godine i rasporedio 2.000 ruskih mirovnjaka. U to su vreme posmatrači rekli da je mirovni sporazum Moskvi dao obnovljeni uticaj u regionu, te da je produbio oslanjanje dve zemlje na Kremlj.

Ali ruska invazija na Ukrajinu duboko je uznemirila obe zemlje, koje od tada nastojale da diverzifikuju svoju spoljnu politiku od jake zavisnosti o Rusiji. Azerbejdžan se približio Turskoj i Izraelu, kupujući oružje od obe zemlje. Jermenija je povukla nekoliko demonstrativnih poteza kritikujući Rusiju i distancirajući se od nje, dok se udvarala Zapadu.

Početkom septembra vlasti u Jerevanu objavile su da će ugostiti američke vojnike na zajedničkoj vojnoj vježbi. Jermenija je takođe poslala humanitarnu pomoć u Ukrajinu, koju je lično dostavila Ana Hakobjan, supruga jermenskog premijera Nikola Pašinjana.

(Telegraf.rs)