Na nebu iznad Maroka se tokom razornog potresa pojavila čudna svetlost

Nadozrne kamere u gradu Agadiru na jugozapadu Marokasnimile su plavu svetlost na nebu tri minuta pre nego što je zemlju pogodio razorni potres magnitude 6,8 Rihtera, piše index.hr.

Društvenim mrežama se šire snimci na kojima se vidi i sam trenutak zemljotresa. I na njima je vidljiva plava svetlost.

Preporučujemo

Potres u Maroku za sada je odneo više od 2.800 života, a povređeno je 2.500 osoba.

Iako je ovo svetlo plodno tlo za teoretičare zavera, radi se o prirodnom fenomenu. "National Geographic" je još pre nekoliko godina pisao o ovom fenomenu, ponudivši načune odgovore.

Prirodni fenomen

Kada je zemljotres magnitude 8,1 pogodio Meksiko 2017. godine, na društvenim mrežama su se pojavile jezive slike zelenih i plavih svetala na nebu. Takozvana svetla potresa u Meksiku bila su još jedan misteriozni primer fenomena koji je zbunjivao stručnjake stotinama godina.

Poput kuglaste munje, svetla zemljotresa su relativno retka, a naučnicima je teško obasniti o čemu se tačno radi. Stvari komplikuje to što ne izgledaju svi slučajevi isto, što pokreće objašnjenja koja se kreću od obične munje do NLO-a i pojava s drugog sveta.

"Svetla mogu poprimiti mnogo različitih oblika i boja", rekao je Fridemen Frojnd, profesor fizike na Državnom unicverzitetu San Hose i istraživač u NASA-inom Istraživačkom centru Ejms, u intervjuu za "National Geographic" 2014. godine.

Proučeni izveštaji

Frojnd i njegove kolege proučili su 65 izveštaja o takvim svetlima koji sežu čak do 1600. godine, objavivši svoja otkrića 2014. u časopisu "Seismological Research Letters".

Na primer, 12. novembra 1988. ljudi su izvestili o ljubičasto-ružičastoj svetlećoj kugli duž reke Sent Lorens u Kvebeku, 11 dana pre snažnog potresa. U Pisku u Peruu svetla su se pojavila u obliku jarkih bljeskova koji su obasjali nebo, a snimljeni su bezbednosnim kamerama uoči potresa magnitude 8 2007. godine. I pre potresa 2009. u L'Akvili u Italiji viđeni su mali plamenovi svetla kako trepere iznad kamenih ulica.

Američki geološki institut je oprezan oko toga postoje li svetla potresa ili EQL. "Geofizičari se razlikuju oko toga u kojoj meri pojedinačni izveštaji o neobičnim svetlima u vreme i blizu epicentra potresa zapravo predstavljaju EQL", navodi institut na svojoj veb stranici: "Neki sumnjaju da bilo koji izveštaj predstavlja čvrst dokaz za EQL, dok drugi misle da barem neki uverljivo odgovaraju EQL-u." Frojnd je u drugom taboru.

Što bi moglo da uzrokuje svetla?

Analizirajući 65 svetlosnih incidenata u vreme potresa u studiji iz 2014. godine, Frojnd i njegove kolege teoretisali su da svetla uzrokuju električni naboji koji se aktiviraju u određenim vrstama stena tokom seizmičke aktivnosti.

"Kao da ste uključili bateriju u Zemljinoj kori", ističe Frojnd.

Na primer, bazaltne i magmatske (gabro) stene imaju sićušne defekte u svojim kristalima koji bi mogli da oslobode električni naboj u vazduh. Uslovi koji pogoduju sjetlu postoje u manje od 0,5 odsto potresa širom sveta, procenjuju naučnici, što bi objasnilo zašto su bili relativno retki. Takođe su primetili da se svetla potresa češće pojavljuju pre ili tokom potresa, a ne toliko nakon.

Ranija studija je ukazivala da je tektonski stres stvorio takozvani piezoelektrični učinak, u kom stene koje sadrže kvarc proizvode jaka električna polja kada su komprimovane na određeni način. Ali jedna od komplikacija u proučavanju potresnih svetala je, naravno, da su nepredvidljiva i kratkog veka. U pokušaju da to zaobiđu, neki su naučnici pokušali ponovno da kreiraju taj fenomen u laboratoriji.

U studiji koju je vodio fizičar sa Univerziteta Rudžers u Nju Džersiju i koja je objavljena 2014. godine, zrnca različitih materijala - brašno, plastični diskovi, gips - stvaraju skokove napona kada se potresaju.

Naučnici su ovaj učinak pripisali trenju između zrna, što bi protivrečilo i piezoelektričnoj teoriji i Frojndovoj. Sve dok se pojavljuju protivrečne naučne teorije, rasprava o uzrocima potresnih svetala ostaje otvorena.

(Telegraf.rs)