Iza odluke Si Đinpinga da se ne pojavi na G20 krije se pažljivo skovan plan?

Kada najmoćniji lideri slete u Nju Delhi ovog vikenda, kako bi razmatrali brojne krize sa kojima se svet suočava, primetno će biti odsustvo prvog čoveka Kine Si Đinpinga, koji nije propustio nijedan samit G20 otkako je došao na vlast 2012. godine.

Kao što to često bude slučaj sa iznenadnim odlukama Pekinga, i ovog puta nije dato nikakvo objašnjenje za Sijevu odluku da preskoči veliki globalni skup koji je bio Kini na listi prioriteta. Očekuje se da će premijer Li Ćijang, drugi čovek u državi, prisustvovati umesto Sija.

Preporučujemo

Uzdržanost Pekinga izazvala je brojne spekulacije i tumačenja, od Sijevih potencijalnih zdravstvenih problema i problema kod kuće do oklevanja zemlje domaćina Indije, čiji su odnosi sa Kinom narušeni zbog tekućeg graničnog spora.

Ali, posmatrano iz ugla kineskog rivalstva sa Sjedinjenim Državama, analitičari kažu da bi Sijev nedolazak na G20 takođe mogao da signalizira njegovo razočaranje postojećim globalnim sistemom upravljanja – i strukturama za koje smatra da su previše pod američkim uticajem.

Umesto toga, Si možda daje prioritet multilateralnim forumima koji se uklapaju u kinesku viziju o tome kako treba da se upravlja svetom – poput nedavno završenog samita BRIKS-a i predstojećeg Foruma "Pojas i put", piše CNN.

"Možda postoji element namernog omalovažavanja Indije, ali to takođe može biti znak da postoje različite strukture upravljanja za koje Si Đinping misli da su važne, a G20 možda nije jedna od njih", rekao je Džordž Magnus, ekonomista i saradnik u Kineskom centru na Univerzitetu Oksford.

"Si je možda hteo da mu G20 u Indiji posluži kao primer i da kaže: 'Ovo nije nešto gde ću ići jer imam veće igrače sa kojima mogu da sedim za stolom'", smatra Magnus.

Pojedini analitičari smagraju da Sijevo odsustvo može da označi preokret u tome kako Kina gleda na G20, važan forum koji okuplja svetsku vrhušku - napredne ekonomije i ekonomije u razvoju koje predstavljaju 80% globalnog BDP-a.

Kina je na ovaj samit gledala kao na relativno neutralan prostor za globalno vodstvo i G20 je bio visoko na listi prioriteta, smatra Džejk Verner, istraživač na Institutu Kvinsi u Vašingtonu.

Od prvog samita 2008, prvi čovek Kine je uvek prisustvovao skupu - uključujući i video vezu tokom pandemije kovida. A kada je Kina bila domaćin svog prvog samita G20 2016. godine, učinila je sve da bi događaj bio uspešan i pokazala svoju sve veću moć na svetskoj sceni.

"Od tada, međutim, odnosi između dve najveće ekonomske sile su nazadovali, a tenzija i rivalstva je sve više. Sada, Kina smatra da je G20 preterano orijentisan prema SAD i američkoj agendi, što Si Đinping vidi kao neprijateljski za Kinu", kaže Verner.

Otprilike polovina članova grupe su saveznici SAD, koje je Bajdenova administracija okupila da zauzme oštriji stav u suprotstavljanju Kini. Peking takođe sve više posmatra tenzije sa drugim članicama - kao što je granični spor sa Indijom - kroz svoje teške odnose sa Sjedinjenim Državama, rekao je Verner.

Peking se naljutio zbog sve bližih veza Nju Delhija i Vašingtona, posebno njihovog angažovanja u Kvadu - bezbednosnoj grupi koju predvode SAD, a koju je Peking proglasio "indo-pacifičkim NATO-om".

"Kina vidi Indiju u anti-kineskom taboru i stoga ne želi da daje na vrednosti velikom međunarodnom samitu koji Indija organizuje“, rekao je Hapimon Džejkob, profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džavaharlal Nehru u Nju Delhiju.

Podele oko rata u Ukrajini takođe bacaju senku na ovaj samit. Indija do sada nije bila u mogućnosti da izda zajedničku izjavu ni na jednom od ključnih sastanaka G20 otkako je preuzela predsedavanje prošlog decembra.

Odbijanje Kine da osudi rusku invaziju i nastavak diplomatske podrške Moskvi pojačali su njena trvenja sa Zapadom.

"Kina je rekla da misli da G20 treba da bude ograničen na ekonomske diskusije. Ne bi trebalo da se politizuje oko geopolitičkih linija koje Sjedinjene Države i Evropljani žele da poguraju“, rekao je Verner.

Kineski analitičari se slažu da bi Peking mogao da vidi G20 kao platformu sa sve manjom vrednošću i efektivnošću.

Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin, rekao je da je G20 postao "komplikovanija i izazovnija" faza za kinesku diplomatiju u odnosu na pre nekoliko godina, pošto se smanjio broj članova koji su prijateljski naklonjeni prema Kini.

Svi pamte sastanak sa Bajdenom

Si je u novembru prošle godine prisustvovao samitu G20 na Baliju, kada je izašao iz kovidom izolovane Kine i tako proglasio svoj povratak na svestsku scenu. Tokom dvodnevnog samita imao je sastanka sa 11 svetskih lidera, među kojima je bio i predsednik SAD Džo Bajden, a tom prilikom je mnoge pozvao da posete Kinu.

Od tada, mnoge zvanice su stale u red i pokucale na vrata Pekinga da se sastanu sa Sijem, uključujući lidere G20 iz Nemačke, Francuske, Brazila, Indonezije i EU, kao i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Istovremeno, Si je ove godine imao samo dva putovanja u inostranstvo – i oba su ključna u njegovom pokušaju da preoblikuje globalni svetski poredak.

Susret Sija i Bajdena Foto: Tanjug/AP

U martu je otišao u Moskvu da se sretne sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, "starijm prijateljem" sa kojim deli nepoverenje u moć SAD. Prošlog meseca je otišao na samit BRICS u Johanesburgu, gde je blok najavio prijem šest novih članica.

Proširenje, koje je Si pozdravio kao "istorijsko", predstavlja veliku pobedu Pekinga, koji je dugo pritiskao da labavu ekonomsku grupaciju pretvori u geopolitičku protivtežu Zapadu.

Magnus, stručnjak sa Univerziteta Oksford, rekao je da je prošireni BRIKS primer alternativne strukture upravljanja koju Peking želi da izgradi, koji uključuje neke od najvažnijih zemalja na globalnom jugu, pri čemu Kina ima centralnu ulogu.

Poslednjih godina Si je izložio svoju viziju novog svetskog poretka najavom tri globalne inicijative - Globalne bezbednosne inicijative (nova bezbednosna arhitektura bez saveza), Globalne razvojne inicijative (novo sredstvo za finansiranje ekonomskog rasta) i Globalna civilizacijska inicijativa (novi sistem vrednosti definisan od strane države koji ne podleže granicama univerzalnih vrednosti).

"Iako su široki i naizgled nejasni u suštini, oni su dizajnirani kao kišobran pod kojim se zemlje mogu udružiti oko naracije koju je postavila Kina, a koja se razlikuje od strukture upravljanja koja preovladava pod okriljem G20“, rekao je Magnus.

Očekuje se da će kineski lider sledećeg meseca biti domaćin Foruma Pojas i put kojim će obeležiti 10. godišnjicu njegove globalne infrastrukturne i trgovinske inicijative, ključnog elementa nove globalne strukture upravljanja Pekinga.

Magnus je rekao da inicijative poput Pojasa i puta, BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, u kojoj je Peking ili osnivač ili glavni igrač, sada imaju mnogo povišen status u Kini.

"Ovi entiteti postoje kao alternativne strukture u odnosu na one kojima se Kina tradicionalno pridružila i kojima je morala da dele centar pažnje sa Sjedinjenim Državama“, rekao je on i dodao da to takođe šalje poruku ostatku sveta, ne samo zemljama globalnog juga, već i zemljama koje se kolebaju u svetu liberalne demokratije – da je ovo Kina.

(Telegraf.rs)