Ko su 22 žene ubijene u Holandiji, Belgiji i Nemačkoj? Možda dolaze iz istočne Evrope, jedna stvar je ključna

Ko je žena čije je telo jedan motociklista pronašao u šumi u blizini Hagena u junu 1997 - silovana, zadavljena, zatim polivena benzinom i zapaljena? Ko je žena čiji su posmrtni ostaci pronađeni u močvari u blizini Kelna u oktobru 2001. i koja je onde mrtva ležala toliko dugo da je pronađen samo njen kostur? Ko je žena čije je telo voda donela u marinu na reci Vezer u Bremenu 2002. godine?...

Tri žene umrle su nasilnom smrću, ali je njihov identitet nepoznat. Zato su nemačka, holandska i belgijska policija u maju ove godine zajednički pokrenule kampanju "Identifikuj me", kojoj se pridružio i Interpol, piše Deutsche Welle.

Preporučujemo

U toku je svetska potraga za ukupno 22 nepoznate žrtve koje su proteklih decenija pronađene u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji.

Interpol računa da se radi o ženama raznih nacionalnosti

"Ovo je prvi put da je Interpol objavio informacije iz "Crnih beleški", obično rezervisanih za nacionalne policije, kako bi se senzibilizovala javnost, te pomoglo u identifikaciji ovih žena i kako bi se kriminalci odgovorni za njihova ubistva izveli pred lice pravde", navodi Interpol za DW.

Ovu kampanju u Nemačkoj podržava i poznata TV emisija "Aktenzeichen XY…ungelöst", u kojoj se od 1967. rekonstruišu nerešeni slučajevi kriminala, a sada i ubistva šest žrtava pronađenih u Nemačkoj. Iako nijedna žena još nije identifikovana, tragova je sve više.

"Od pokretanja kampanje pristiglo je više od 500 poruka, od kojih neke sadrže vredne informacije. Svi ovi nerazjašnjeni slučajevi mogu da imaju međunarodnu pozadinu, na primer, da žene nisu iz zemlje u kojoj je telo pronađeno ili su možda bile žrtve trgovine ljudima", saopštio je Interpol.

Identifikovanje žrtve je ključno za pronalaženje krivca

Informacije građana stižu i lokalnim istražnim organima, rekla je za DW Anja Alendorf iz nemačke policije. Nerešeni krivični predmeti poput ovih, od kojih su neki stari i više decenija, nazivaju se "hladnim slučajevima" (cold case). Ali istražitelji često uspevaju da pronađu novi trag iako se čini da je od zločina prošla cela večnost.

Nedavno je u Švajnfurtu uhapšena jedna osumnjičena osoba - 45 godina nakon ubistva jednog 18-godišnjaka. Za slučajeve nepoznatih žena iz kampanje to znači: ako budu identifikovane, to će biti ključ za otkrivanje počinioca, kaže Alendorf.

"Identifikacija žrtve je, naravno, glavna. Tek tada se može pristupiti daljim istragama oko zločina ili počinioca. Tek tada se zna odakle žena dolazi, gde je možda bila u vreme izvršenja krivičnog dela, u kojoj sredini je živela ili radila", objašnjava Anja Alendorf.

Kampanja se fokusira na identifikaciju žrtava

Nemačka policija pretpostavlja da ubijene žene dolaze iz istočne Evrope, Afrike ili Azije i da većinu života nisu provele u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj.

Činjenica da se ne nalaze na popisu nestalih osoba za Alendorf je jasan pokazatelj da nisu imale intenzivnije kontakte u te tri evropske zemlje. Ona naglašava da fokus kampanje za sada nije na istrazi, nego na tome da se sazna ko su žrtve.

"Ne treba zaboraviti da identifikacija žrtava znači i informisanje rodbine. Za nas je vrlo važan kriterijum da porodice dobiju priliku da žale za ovim ženama, majkama ili ćerkama i da žrtve ne leže u bezimenim grobovima. Sve to se još nije dogodilo", rekla je ona.

Nove tehnološke mogućnosti

Činjenica da se hladni slučajevi mogu rešiti i posle nekoliko decenija ima veze s novim tehnološkim mogućnostima. S ovom kampanjom žrtve iz Nemačke su konačno dobile lice - pomoću pronađenih posmrtnih ostataka u visokospecijalizovanim institutima napravljene su takozvane rekonstrukcije mekog tkiva lica. Tako javnost može prepoznati žrtve.

A tu je i analiza DNK.

"Od kasnih 80-ih imamo mogućnost uzimanja DNK iz tkiva zuba i kosti i izradu profila leša. Naša baza podataka od 1992. sadrži profile DNK nestalih osoba i nepoznatih leševa", kaže Alendorf.

DNK profili se šalju ​​u Interpolovu međunarodnu bazu podataka DNK u Lionu.

"Tako možemo utvrditi odgovara li DNK profil leša nekoj nestaloj osobi", dodala je ona.

Žrtva ubistva identifikovana posle više od pola stoleća

U SAD-u je nedavno senzaciju izazvao slučaj jedne ubijene žene, čiji se identitet mogao razasniti posle više od pola stoleća. Njeni posmrtni ostaci su nađeni na Floridi 1969. u velikom crnom koferu, umotani u veliku plastičnu vreću. Kada su istražitelji ponovo pokrenuli istragu i pronašli uzorak kose koji nikada nije analiziran, identifikovali su je kao Silviju Džun Aterton, a nađeni su i njeni živi rođaci.

Ovakve vesti ohrabruju Anju Alendorf.

"Kampanjom smo postigli najveći mogući publicitet. Možda će se i posle toliko vremena javiti neko ko nešto zna ili je bio učesnik. Možda tako dobijemo ključnu informaciju, možda i anonimno. Time bi se isplatilo sve što smo uložili u ovu kampanju", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)