Majka dvoje dece misteriozno nestala, telo nikada nije nađeno: 13 godina kasnije jedan dokaz otkrio ubicu

Junik Heris, 24- godišnja majka dvoje dece iz Vašingtona misteriozno je nestala jedne noći iz svog stana. Njena porodica je 11 godina pokušavala da je pronađe, a onda je policija ponovnim pokretanjem slučaja i detaljnom analizom dokaza uspela da otkrije ko je kriv za njeno ubistvo, iako telo nikada nije pronađeno.

Mlada majka je u jesen 2010. godine raskinula sa ocem svoja dva sina i odlučila da se preseli u Vašington, kako bi bila bliže svojoj porodici. Jedne večeri, pozvala je ćerku svoje rođake Tifani da prenoći kod nje u stanu, kako bi provela više vremena sa njenim sinovima koji su tada imali pet i četiri godina.

Preporučujemo

Te večeri su zajedno gledali film, a zatim su deca otišla na spavanje. Tokom suđenja, Tifanina ćerka Talaja (9) ispričala je da se u toku noći probudila i da je čula svoju tetku kako sa nekim razgovara telefonom. Kada su se ujutru probudili Junik nije bila u stanu.

Uplašena Talaja odmah je pozvala majku i rekla joj da tetke nema, međutim, Tifani u početku nije bila zabrinuta za sestru jer je mislila da je otišla do prodavnice i da se brzo vraća. Iako je verovala da je sve u redu, Tifani je odlučila da krene u stan svoje rođake, ali joj je zbog gužve u saobraćaju, gradskim prevozom trebalo dva sata da stigne do Junikinog stana.

Kada je stigla u stan i videla da se njena sestra još uvek nije vratila, da su joj tu i novčanik i naočare, shvatila je da nešto nije u redu. Odmah je pozvala majku Valensiju, kojoj je takođe bilo sumnjivo zašto bi njena ćerka otišla iz stana bez torbe i naočara.

Narednih godinu dana Valensija je svakodnevno delila letke i raspitivala se o njenoj ćerki. Kucala je na sva vrata, raspitivala se u policiji, međutim, nikako nije uspevala da pronađe ćerku.

Jedino što su imali kao trag je lista telefonskih poziva, u kojoj piše da je Junik u tri ujutru razgovarala sa svojim tadašnjim dečkom Prestonom. On nikada nije optužen za njen nestanak ili ubistvo jer je imao jak alibi. Ustanovljeno je da je te večeri bio u drugoj saveznoj državi, što je policiji bilo dovoljno da ga ne uhapsi.

Narednih pet godina istraga je tapkala u mestu, a onda je u policijsku stanicu u Vašingtonu stigla prijava, da je Junik navodno živa, da se preselila u Detroit i da se sada zove Holivud. Policija je odmah proverila ove navode, međutim nisu pronašli nikakve konkretne dokaze.

Prvo hapšenje 11 godina nakon nestanka

Početkom 2021. godine čovek po imenu Isak Moe uhapšen je zbog sumnje da je umešan u slučaj nestanka Junik Heris. Njeni sinovi ispričali su da je ona imala bliskog prijatelja sa kojim se često viđala, pa je policija DNK tragove iz stana odlučila da uporedi sa njegovim.

Tokom razgovora u policiji, neprosredno nakon njenog nestanka, on nije mogao da se seti kada se poslednji put video sa Junik, ali je rekao da je u njen stan uvek dolazio danju i odlazio rano uveče, pre nego što ona stavi decu na spavanje. On je takođe ispričao da nikada nisu imali seksualni odnos i da je kada je prestala da mu se javlja pomislio da se odselila.

Pomak u istrazi dogodio se deset godina kasnije kada je policija utvrdila da se njegov DNk poklapa sa DNK sa semene tečnosti koja je pronađena na kauču u Junikinom stanju. Nakon Junikinog nestanka sa istog kreveta nedostajao je veliki narandžasti jastuk, za koji je njena sestra tvrdila da je bio u stanu kada je dovela ćerku da prespava.

Tužilaštvo je pretpostavilo da pomenuti jastuk nedostaje jer su se na njemu nalazili dodatni tragovi.

Dokazi protiv Isaka

Isakov cimer iz zatvorske ćelije je kasnije svedočio da mu je on ispričao da postoji jedna Afroamerikanka koja je nestala, ali da je niko nikada neće pronaći. Kasnije je utvrđeno da je te noći kada je Junik nestala, Isak pušten iz zatvora. Iako je on još uvek nosio elektronsku nanogvicu, nakon njenog nestanka niko nije proveravao da li uređaj pokazuje da je on te večeri bio u Junikinom stanu.

Deset godina kasnije utvrđeno je da je tog 10. oktobra 2010. godine u 22.39 sati Isak došao do njene zgrade, a da je otišao sutradan u 7.29 ujutru. Njegovi advokati su odbacili ove navode tvrdeći da je isti uređaj pokazao da se on u pola osam ujutru iz zgrade vraćao šetajući parkom i da nikako nije mogao da prođe neopaženo ukoliko se sa sobom nosio telo odrasle osobe. Oni su takođe tvrdili da su deca možda pogrešila, da ona nije nestala ujutru, već popodne. Advokati su izjavu njegovog cimera iz ćelije ocenili kao nedovoljno konkretnu jer se nigde ne pominje njeno ime.

Sa druge strane za Tužilaštvo ovi dokazi su bili i više nego dovoljni. Daljim veštačenjem utvrđeno je da je nekoliko dana pre Junikinog nestanka ona često razgovarala telefonom sa Isakom. Takođe, iako je on policiji neposredno nakon nestanka ispričao da je verovao da se ona odselila, sumnjivo im je bilo što je nakon te večeri, on više nikada nije pozvao telefonom.

Tužilac je pretpostavio da je Isak te večeri došao kod nje želeći da imaju odnose kao i mnogo puta pre toga. Međutim, ona nije bila zainteresovana i on je besan zbog njenog ponašanja odlučio da je kazni.

Suđenje za ubistvo 

Tokom suđenja, porota je saznala mnogo detalja o Junikinom životu nakon što se iz Ričmonda preselila u Vašington. Iako se rastala od bivšeg muža, on joj je dugovao više hiljada dolara za alimentacije. Priznao je da su se tokom zajedničkog života često svađali i da ju je nekoliko puta ošamario. Nakon razvoda, Junik je rešila da se odseli i započne novi život sa decom. Tada je i upoznala svog dečka Prestona, koji je zbog posla živeo u drugoj državi. Planirali su da se uskoro i zajedno usele u zajednički stan.

Jedan od svedoka tokom suđenja bila je i njena sestra koja je ispričala da je Junik bila dobra osoba i da nikada nije imala neprijatelje. Bilo joj je neverovatno da bi neko poželeo da ubije njenu sestru jer se trudila da svima pomogne.

Suđenje za ubistvo Junik Heris, iako telo nikada nije pronađeno, trajalo je samo dva dana, a Isak Moe proglašen je krivim za ubistvo drugog stepena.

Nakon izricanja presude, njena majka Valensija ispustila je jak krik, a zatim se srušila na pod dok je izlazila iz sudnice. Sve vreme se zahvaljivala Bogu što je posle 13 godina, pravda konačno zadovoljena.

(Telegraf.rs)