Imali su trenutak da donesu odluku koja znači život ili smrt: Jezive ispovesti preživelih Havajaca

Dim je počeo da zaklanja sunce. Vetrovi su zavijali, a toplota je rasla dok je plamen hvatao drveće na horizontu. Električne energije nije bilo ceo dan, pa je Majk Čikino mislio da će se odvesti do prodavnice po generator za struju. Skrenuo je iz svoje ulice i za tren mu se učinilo da je njegovo naselje Lahaina na Havajima postalo ratna zona, piše AP.

"Kada sam skrenuo, video sam pandemonijum", rekao je. "Vidim ljude kako trče i grabe svoje bebe, vrište i skaču u automobilima."

Bilo je oko 15.30 časova. Utorak kada su Čikino i njegove komšije počeli očajničku borbu za svoje živote. Imali su samo nekoliko trenutaka da donesu odluke koje će odrediti da li će živeti ili umreti u trci protiv plamena - mučan, uski vremenski period u jednoj od najstrašnijih i najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u SAD poslednjih godina.

Nije bilo sirena, nikog sa alarmima, nikog da kaže šta da rade: sami su, sa svojim porodicama i komšijama, birali da li da ostanu ili da beže, i kuda će da beže — kroz gust dim koji ih je zaslepio dok se plamen približavao sa svih strana. Automobili su eksplodirali, rušili se dalekovodi koji su čupali drveće, vatra je šibala kroz vetar.

Vlasti su potvrdile da je gotovo 100 ljudi poginulo - po čemu je ovo najsmrtonosniji požar u SAD za više od jednog veka - a očekuju da će taj broj rasti.

"Moramo da idemo odavde odmah!"

Samo 10 minuta pre nego što je Čikino skrenuo iz svoje ulice, vatrogasci Mauija su izdali zlokobno upozorenje. Vatra u Lahaini izbila je tog jutra, ali vlasti su saopštile da je obuzdana. Sada su, kažu zvaničnici, vetar, izazovan teren i leteći žar otežali predviđanje putanje i brzine požara. Može biti milju daleko, rekao je pomoćnik šefa vatrogasne službe Džef Gisea, "ali za minut ili dva, može biti u vašoj kući."

Čikino se okrenuo, utrčao u kuću i rekao ženi da moraju da odu: "Moramo da idemo! Moramo da idemo odavde odmah!"

Dotrčali su do automobila sa pet pasa i pozvali policiju, a dispečer je rekao da prate saobraćaj. Pristup glavnom autoputu — jedinom putu koji vodi u i iz Lahaine — bio je prekinut barikadama koje su postavile vlasti. Blokade su naterale Čikina i kolonu automobila na ulicu Front.

Nekoliko blokova dalje, Kehau Kaauvai je rekla da je vetar bio toliko jak da je otkinuo krov sa kuće njenog komšije. Osećalo se kao da tornado seče njenom ulicom.

"Zaurlalo je", rekla je. "Zvučalo je kao da avion sleće na našu ulicu."

Za nekoliko trenutaka, rekla je, odjednom ih je progutao dim koji je bio udaljen blokovima. Nebo je potamnelo, dan kao da se pretvorio u noć.

Kaauvai više nije mogla da vidi zgrade. Nešto je eksplodiralo; zvučalo je kao vatromet. Utrčala je unutra. Nije mogla da razmišlja - samo je zgrabila psa i nešto odeće, ne sluteći da više nikada neće videti svoju kuću ili bilo šta u njoj.

Oko 16 sati ušla je u automobil. Saobraćaj je bio veoma spor, ljudi su golim rukama sklanjali drveće sa puta. Krhotine su šibale na vetru i udarale po automobilu. Činilo se da opasnost dolazi sa svih strana.

Ljudi su plakali i vrištali

Kaauvai bi se odvezla do Front Streeta, ali joj je stranac koji je prolazio rekao da ide drugim putem. Želela bi sada da mu se zahvali, jer joj je možda spasio život.

U ulici Front bilo je kao u zatvoru - ljudi su bili u panici, plakali, vrištali, trubili.

Bil Vajland je zgrabio svoj kompjuter, pasoš i karticu socijalnog osiguranja i strpao ih u ranac. Seo je na svoj "Harli Dejvidson" i vozio trotoarom.

"Osećao sam kako mi vrelina gori u leđima. Mogao sam prilično da osetim kako mi kosa gori na potiljku", rekao je Vajland, koji je vlasnik umetničke galerije u toj ulici.

U jednom trenutku je prošao pored čoveka na biciklu koji je ludo vrteo pedale kako bi spasio svoj život. Neki su napuštali automobile i bežali pešice. Dim je bio gust i otrovan, neki su rekli da su povraćali.

"To je nešto što biste videli u horor filmu 'Zona sumraka' ili tako nešto", rekao je Vajland.

"Svi se vozimo u smrtonosnu zamku"

Ulica je bila zakrčena. Ljudi koji su sedeli u svojim kolima videli su ispred sebe crni dim.

"Svi se vozimo u smrtonosnu zamku", pomislio je Majk Čikino. Rekao je svojoj ženi: "Moramo da iskočimo iz automobila, napustimo ga, moramo da bežimo da spasimo svoje živote."

Izvukli su pse. Ali bilo je nemoguće znati kojim putem da trče.

"Iza nas, pravo ispred nas, svuda je gorelo", rekao je Čikino. Prošlo je manje od 15 minuta otkako je napustio kuću, a mislio je da je to kraj. Zvao je majku, brata, ćerku da im kaže da ih voli.

Crni dim je bio toliko gust da su mogli da vide samo bele pse, ne i tri tamna, koji su se izgubili.

"Bilo je kao rat"

Eksplodirale su cisterne sa propanom iz ugostiteljskog kombija.

"Bilo je kao rat", rekao je Čikino. Mogli su da kažu koliko se vatra približava na osnovu toga koliko daleko su automobili zvučali kada su eksplodirali.

"Automobili su zvučali kao bombe", rekao je Doni Rok. "Bio je mrak, bilo je 4 sata popodne, a izgledalo je kao ponoć."

Zid odvaja grad od okeana, a Roks je shvatio da se on i njegovi susedi suočavaju sa užasnom odlukom: ostati na zapaljenom zemljištu ili otići do vode. More je uzburkano i podmuklo čak i za jake plivače, a vetar je podizao talase.

"Da li želite da se opečete ili rizikujete i udavite se?", pitao se on. Preskočio je zid. Kao i desetine drugih, uključujući Majka Čikina i njegovu ženu.

Drugi su shvatili da treba da pobegnu - ali ne zato što su im zvaničnici rekli. Neki su čuli od prijatelja i komšija, drugi su samo imali osećaj.

"Ljudi će umreti"

"Nije bilo upozorenja. Apsolutno nije bilo", rekla je Lin Robinson. "Niko nije došao. Nismo videli vatrogasno vozilo ili bilo koga."

Napustila je stan u blizini ulice Front oko 4.30. Otprilike milju dalje, dečko Lejn Vijere svratio je do njene kuće i rekao da je video kako vatra ide prema njima.

"Rekao mi je direktno: 'Ljudi će umreti u ovom gradu; moraš da izađeš", prisetila se ona. Tako je i uradila.

En Landon je ćaskala sa drugima u svom kompleksu stanova za starije osobe. Rekla je da je osetila iznenadni nalet vrelog vazduha koji je morao biti više od 100 stepeni. Otrčala je do svog stana i zgrabila torbicu i psa.

"Vreme je da izađemo! Hajdemo napolje!", vikala je komšijama dok je jurila ka svom autu.

Već je spakovala pokretnu torbu u automobil, za svaki slučaj. Nije znala gde da ide. Zastala je i pitala jednog policajca, koji nije znao šta da joj kaže, osim da joj poželi sreću.

Krhotine su letele kroz vazduh. Naletela je na ljude koje je jedva poznavala, ali ih je prepoznavala. Rekli su joj da pođe sa njima u njihov dom. Zaglavili su u zastoju u saobraćaju, pa su napustili automobil. Stavila je psa na svoj kofer i odvukla ga niz ulicu Front, na plažu.

Unbelievable footage from Maui shows how everything happened and changed in a split of a second, people had no idea what was happening 🔥💔🤯🙏#Hawaii #hawaiifires #LahainaFires #MauiFires #lahaina #Maui #Prayformaui pic.twitter.com/CdN4OiNqYQ— T R U T H P O L E (@Truthpole) August 15, 2023

Horor uživo

Gorele su istorijske drvene zgrade u centru grada. Drvna građa koja se raspala letela je kroz vetar, i dalje plamteći.

"Nebo je bilo crno, i vetar je duvao, i žeravica je prelazila preko nas. Nismo znali da li ćemo morati da skočimo u vodu", rekla je ona. "Bila sam prestravljena, apsolutno užasnuta - tako, tako uplašena."

Ali put kroz dim se na trenutak raščistio, a policija je došla vičući da idu na sever. Trčali su.

Mnogi drugi ostali su zarobljeni na plaži.

Majk Čikino i njegova supruga skinuli su košulje, zamočili ih u vodu i pokušali da pokriju lica. Čikino je trčao gore-dole po zidu, vičući imena svojih izgubljenih pasa. Video je leševe položene pored zida. "Pomozite mi", vrištali su ljudi. Starije osobe i osobe s invaliditetom nisu mogle same da pređu zid. Neki su bili teško izgoreni, a Čikino ih je podigao koliko je mogao. Trčao je sve dok nije povratio od dima, gotovo zatvorenih očiju.

Sledećih pet-šest sati kretali su se napred-nazad između mora i obale. Čučali su iza zida, pokušavajući da se spuste što niže. Kada je plamen pao preko zida, zaronili su se u vodu. Krzno njihovih preživelih pasa je bilo izgorelo.

To every politician and Hollywood actor that virtue signaled their visit to Kyiv with Zelensky, I better see you visiting this American “war zone” in HawaiiThese people deserve a hell of a lot more than “no comment”pic.twitter.com/DjCnebfSMh— DC_Draino (@DC_Draino) August 14, 2023

"Ovo mora da je samo noćna mora"

Bilo je tako nadrealno, Čikino je pomislio da mora da sanja.

"Moj um se stalno vraćao na: 'Ovo mora da je samo noćna mora. Ovo ne može biti stvarno. To se zapravo ne može desiti'", rekao je on. "Ali onda shvatiš da goriš. Osećam bol, koji ne bol u noćnim morama."

Prvo obaveštenje američke obalske straže o požarima bilo je kada je komandni centar za potragu i spasavanje u Honoluluu primio izveštaje o ljudima u vodi u blizini Lahaine u 17.45, rekao je kapetan Aja Kirksi, komandant Sektora obalske straže Honolulu.

Čamci su bili teško vidljivi zbog dima, ali Čikino i drugi su koristili mobilne telefone da upale svetla i tako navode plovila da spasu neke, uglavnom decu. Vatrogasna vozila su na kraju došla i izvukla ih kroz plamen.

Traume preživelih

One koji su preživeli proganja ono što su preživeli.

Čikino se budi noću iz snova u kojima su mrtvi ljudi i mrtvi psi. Dva njegova psa i dalje su nestala. Muči se zbog odluka koje je doneo: Da li je mogao da spase više ljudi? Da li je mogao spasiti pse?

En Landon je bila praktično katatonična. Zamišlja svoje komšije koje se nisu izvukle i pita se da li je možda mogla da im pomogne. Bila je prekrivena pepelom, ali nije mogla da se istušira.

Njen pas nije hteo da jede dva dana.

(Telegraf.rs)