Dete (3) se izgubilo na plaži u Leptokariji: U suzama došlo do Srbina, pa mu tražilo ovo

Navucite detetu šljašteće kupaće,ali ŠLJAŠTEĆEEE...sa kilometra da se vidi.Iz sopstvenog iskustva znam!

Ovo prvi put čujem da dete traži tatu? Ovi moji su trčali zamnom ko blesavi,samo je falilo da ih i ja ovako zagubim, nisam mogla da se kloniram. Sad kad su veliki momci moj mužič kaže " dobio sam drugare" i dođe mi da ga zgromim. Sad su sva trojica ko creva vezani pa i ja da predahnem dok ne stignu unučići.

Tata nije "ovo"..bar mislim, sta ja znam.

Kada te panika hvata prst pred okom ne vidis a kamoli dete u toj guzvi! Zato ja uvek stojim na par metara od deteta

Ja sam neko ko jako pazi decu,ko se vise umori nego sto se odmori na moru,ko jedva čeka da ode u apartman da se odmori. Ako su na plaži ja sam kao na iglama,ako su u vodi oci,mozak ma sve mi je na maksimumu. Ljudi sto bi neki rekli,alo zeno,to nije normalno,daj opusti se. I znam da nije normalno i mrzim sto sam takva,ali jednostavno ne mogu protiv toga,to je jače od mene. Ja bih naj vise volela da mogu kao neki,opusteno,a znam mnoge takve i roditelje i majke. Desilo mi se par puta pazite,meni takvom panicaru i nekome ko ih ne ispušta ni sekund iz vida da uhvatim sebe da se zagledam negde u nesto u nekoga u bilo sta pa se trgnem kao da me grom udari i panično ih trazim. To je možda 10,15 sekindi ali nekoj decici sasvim dovoljno da odtrce da se uplase jer ne vide roditelje pa trce panično i dalje i traže....Zato nemojte kriviti uvek roditelje jer i kada najvise pazis jednostavno desise tih par sekundi nesvesno kada "odlutas" kada koncentracija popusti. Mozda su ti ljudi savesni i verovatno su ga čuvali kao i svi mi sto čuvamo,i u 99% slucajeva je bude sve OK,ali na zalost nekada se dogode i ovakve situacije.