Puč u Nigeru je problematični Sahel učinio još krhkijim, okreće se Rusiji? "Vojna intervenija je objava rata"

Od Malija na zapadu do Sudana na istoku, čitav deo Afrike je sada pod vođstvom vojske.

Niger je bio jedna od nekoliko preostalih demokratija u pojasu Sahel koji se prostire preko kontinenta. Međutim, sada kada je vojska preuzela vlast, postoje zabrinutosti oko toga šta će to doneti problematičnom regionu.

Preporučujemo

Predsednik Nigera Mohamed Bazum, ključni zapadni saveznik u borbi protiv islamističkih militanata, suprostavio se nakon što su vojnici u sredu objavili državni udar. Međutim, odmah je uhapšen, načelnik vojske je podržao vojnu vlast, a nije jasno ko je zapravo glavni.

Bivše kolonijalne sile Francuska i SAD imaju baze u zemlji bogatoj uranijumom, i obe su brzo osudile puč.

Postoji zabrinutost da bi novo vođstvo moglo da se udalji od zapadnih saveznika i približi Rusiji. Ukoliko to i uradi, ići će stopama svojih suseda - Burkine Faso i Malija, koje su se okrenule ka Moskvi nakon nedavnih vojnih udara u svojim zemljama. Bile su pod intenzivnim pritiskom islamističkih grupa koje su slobodno delovale u većem delu obe zemlje.

Foto: Tanjug/AP

Ali iako se Niger borio protiv sopstvene džihadističke pobune i ruralnog banditizma, izgledao je relativno stabilnije od svojih suseda.

Broj prijavljenih smrti od političnog nasilja od 2021. godine je bio niži u Nigeru, prema podacima Acled.

Međutim, pretnja od džihadista je bio glavni razlog zašto je vojska preuzela vlast, tvrdeći da treba da se bori protiv pobunjenika.

Major Amadou Abdramane, koji je govorio u ime hunte, citirao je "pogoršanje bezbednosne situacije" i lošu socio-ekonomska situacija kao razloge preuzimanja vlasti.

Njegovu izjavu su lako mogle da daju vođe puča u bilo kom od suseda Nigera, uprkos veoma različitoj situaciji na terenu.

Uprkos pučevima u obe zemlje i prisustvu oko 1.000 teško naoružanih plaćenika iz ruske Vagner grupe u Maliju, smrti od napada džihadista su zapravo porasli otkako je vojska preuzela vlast.

Takođe je bilo dobro dokumentovanih slučajeva kršenja ljudskih prava, uključujući ubijanje stotina civila u Maliju od strane snaga bezbednosti i stranih boraca.

Vlada predsednika Mohameda Bazuma takođe je bila partner evropskim zemljama koje pokušavaju da zaustave protok migranata preko

Sredozemnog mora, pristajajući da primi nazad stotine migranata iz pritvorskih centara u Libiji.

Takođe se obračunao sa trgovcima ljudima u onome što je bilo ključna tranzitna tačka između drugih zemalja zapadne Afrike i onih dalje na severu.

To se sada može dovesti u pitanje.

Ukoliko zapadne i trupe UN dobiju naređenje da napuste Niger, kao što se desilo u Maliju i Burkini Faso, to će biti veliki udarac borbi protiv islamskih pobunjenika, koji će verovatno brzo krenuti kako bi iskoristili bilo kakvu nestabilnost u zemlji.

Proruski komentatori su na državnim medijima i u Telegram grupama opisala puč kao put za ruski ulazak u Niger.

Međutim, portparol Kremlja je pozvao na puštanje predsednika i mirno rešavanje krize.

Uprkos tome što su među pristalicama puča viđene ruske zastave i osude Francuske, bivše kolonijalne sile, ne postoje dokazi da je Rusija imala ulogu u promeni vlasti u Nigeru.

Sada ostaje da čujemo šta će lideri hunte reći o budućem strateškom usklađivanju zemlje - da li će zadržati svoje veze sa Zapadom, ili se pridružiti svojim susedima u prihvatanju nove ruske sfere uticaja u Africi.

Ovo poslednje preuzimanje vlasti takođe postavlja pitanja o tome da li je spor napredak demokratije viđen širom Afrike poslednjih decenija sada pod pretnjom.

Čak i dok regionalni ekonomski blok zapadne Afrike Ekovas nastoji da posreduje u mirnom rešenju, stabilnost regiona je krhkija nego što je bila.

"Vojna intervencija će biti objava rata"

Burkina Faso i Mali, kojima upravlja hunta, upozorili su u ponedeljak da će se svaka vojna intervencija u Nigeru radi vraćanja svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma smatrati "objavom rata" njihovim zemljama.

Do upozorenja suseda Nigera došlo je dan nakon što su zapadnoafrički lideri, koje podržavaju zapadni partneri, zapretili da će upotrebiti silu da se vrati demokratski izabrani predsednik Bazum i uvedu finansijske sankcije pučistima.

U zajedničkom saopštenju, vlade Burkine Faso i Malija upozorile su da bi "svaka vojna intervencija protiv Nigera bila ravna objavi rata Burkini Faso i Maliju".

Oni su rekli da bi "katastrofalne posledice vojne intervencije u Nigeru mogle da destabilizuju ceo region".

Dodali su da "odbijaju da primene nezakonite, nelegitimne i nehumane sankcije protiv naroda i vlasti Nigera".

Na vanrednom samitu u nedelju, Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOWAS) zahtevala je da se Bazum vrati na funkciju u roku od nedelju dana, a u suprotnom će preduzeti "sve mere" za uspostavljanje ustavnog poretka.

"Takve mere mogu uključivati upotrebu sile", navodi se u saopštenju.

Blok je takođe uveo finansijske sankcije vođama državnog udara i zemlji, zamrzavajući "sve komercijalne i finansijske transakcije" između država članica i Nigera, jedne od najsiromašnijih nacija na svetu, koja je često na poslednjem mestu na Indeksu humanog razvoja UN.

Nigerska hunta optužila je u ponedeljak Francusku da pokušava da "vojno interveniše" kako bi povratila Bazuma, što je francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona negirala.

"Jedini prioritet Francuske je bezbednost naših državljana", rekla je Kolona za FRANCE 24, dodajući da francuski zvaničnici "veoma pažljivo prate situaciju".

Državni udari i džihadisti

Niger je treća zemlja Sahela koju je za manje od tri godine uzdrmao puč, nakon državnog udara u Maliju i Burkini Faso.

U sve tri nacije, pobuna džihadista je naprezala krhke vlade, izazvala gnev u vojsci i zadala ekonomske udarce nekim od najsiromašnijih zemalja sveta.

Zbacivanje izabranog predsednika praćeno je antifrancuskim i proruskim demonstracijama.

Demonstranti koji podržavaju huntu kažu da Francuska, tradicionalni saveznik te zemlje, nije uspela da ih zaštiti od džihadista, dok bi Rusija bila jači saveznik.

U Maliju je puč 2020. doveo do raskida sa Francuskom, koja je prošle godine povukla svoje trupe pošto je hunta uvela ruske paravojne formacije.

Francuska je takođe napustila Burkinu Faso nakon što su dva državna udara prošle godine dovela do uvođenja hunte koja je usvojila nacionalističku liniju.

Povlačenje je navelo Francusku da rekonfiguriše svoju decenijsku antidžihadističku strategiju u Sahelu, koncentrišući se na Niger, gde postavlja 1.500 vojnika sa velikom vazdušnom bazom u blizini Nijameja.

Niger je imao četiri puča od proglašenja nezavisnosti i brojne druge pokušaje, uključujući dva prethodna protiv 63-godišnjeg Bazuma.

(Telegraf.rs)