U nekoliko poteza drastično su smanjili broj zatvorenika i stopu kriminala: Ova država je napravila čudo u SAD

Godine 1999. Konektikat je imao toliko ljudi u zatvorima da se isplatilo poslati 500 njih na robiju u Virdžiniji. Gotovo 25 godina kasnije, ta američka savezna država ne samo da je prepolovila broj zatvorenika, već je uspela da zatvori više od 10 zatvora, uz stopu kriminala na najnižem nivou u poslednjih više od 40 godina.

"To je izvanredno", rekao je Majk Loulor, bivši državni zakonodavac i državni zvaničnik koji je radio na ovim pitanjima više od 30 godina. "Verovatno bismo mogli da zatvorimo još nekoliko."

Konektikat trenutno ima 13 zatvora u kojima boravi oko 10.000 ljudi. Dve trećine njih su na izdržavanju kazne; jednu trećinu čine oni koji tek treba da budu osuđeni. (Pet zatvora je zatvoreno, ali bi mogli biti ponovo otvoreni ako bude potrebno.) Stopa od 155 zatvorenika na 100.000 stanovnika u državi je sada deveta najniža u SAD i znatno ispod nacionalnog proseka od 350 ljudi na 100.000.

Na nacionalnom nivou, države su smanjile broj ljudi koji se drže u zatvorima za 25 odsto od najvećeg broja zatvorenika u svakoj državi, prema statistikama koje je prikupio "Projekat izricanja kazni". Ali iako neke druge države zatvaraju zatvore, nijedna se nije približila efikasnosti Konektikata. U protekle tri godine, osam država je otvorilo, renovirano ili finalizovalo planove za izgradnju novih zatvora, kaže Džejkob Kang-Braun, viši naučni saradnik "Instituta vera", neprofitne organizacije koja radi na transformaciji pravosudnih sistema širom SAD.

"Zabrinjavajuće je videti mnoge države koje i dalje pokušavaju da izgrade sve više zatvora", rekao je Kang-Braun.

"Pokazali smo tokom perioda od 15 godina kako da se ispravno napravi reforma krivičnog pravosuđa", rekao je aktuelni državni poslanik Stiv Stafstrom, demokrata iz Bridžporta, najnaseljenijeg grada u državi.

Foto: Shutterstock

Neverovatna statistika

Rad države na smanjenju broja zatvorenika pratio je pad kriminala. Nasilni zločini su smanjeni za 43 odsto od 2012. do 2021. godine, dok je imovinski kriminal opao za 29 odsto u istom periodu.

Napor Konektikata da reformiše svoj sistem krivičnog pravosuđa počeo je početkom 2000-ih, ali je ubrzan nakon što je Danel Maloj postao guverner 2011. godine, prekinuvši 16-godišnji niz republikanaca koji su bili na najvišoj funkciji u državi. Iznenada, uz podršku Predstavničkog doma i Senata koji kontrolišu demokrate, država je pokrenula niz promena, uključujući ukidanje smrtne kazne, povećanje starosne dobi u kojoj maloletnici mogu biti optuženi kao odrasli od 16 do 18 godina za većinu zločina, i eliminisanje nekih smernica za odmeravanje kazni koje su uticale pretežno na osobe koje nisu belci.

"Došao sam do zaključka da kao društvo pravimo neverovatne greške, što dovodi do toga da poreski obveznici plaćaju nečuvene račune za pogrešne pretpostavke o krivičnom pravosuđu", rekao je Maloj, trenutno kancelar sistema Univerziteta u Mejnu. "Iskreno govoreći, imamo tendenciju da previše kažnjavamo ljude."

On je rekao da država ne samo da je izgradila previše zatvora, već da je izgradila mešavinu starih zgrada i novih zatvora za maksimalnu kaznu, umesto objekata u kojima bi ljudi mogli da se rehabilituju. U Konektikatu oko 95 odsto zatvorenika na kraju bude oslobođeno.

Maloj, bivši tužilac, "nije se plašio da će unaprediti politiku koja je bila kontroverzna", rekao je Loulor. "Stvarno je verovao u ove stvari." Loulor je sada vanredni profesor na odeljenju za krivično pravo na Univerzitetu Nju Hejven.

Ideja po ugledu na Nemačku

Godine 2016. Maloj, Loulor i tim državnih zvaničnika posetili su zatvore u Nemačkoj, gde su se iznenadili kada su otkrili da tamo ima više socijalnih radnika nego čuvara. To putovanje dovelo je do stvaranja "TRUE" jedinice u Češirskom popravnom institutu. Akronim označava Istinitost (eng: True) prema sebi i drugima, Poštovanje (eng: Respect) prema zajednici, Razumevanje (eng: Understanding) sebe i onoga što nas je dovelo ovde i Uzdizanje (eng: Elevating) u uspeh.

Jedinica kombinuje muškarce u zatvoru od 18 do 25 godina sa starijim zatvorenicima koji deluju kao mentori. Starija grupa ima za cilj da nauči mlađe kako da se suoče sa prošlošću, rešavaju sukobe bez nasilja i nauče osnovne životne veštine.

Maloj je rekao da njegov cilj kao guvernera nije da zatvori zatvore, već da promeni zakone koji su nepravedni i da revidira sistem kako bi zatvorenici mogli da budu rehabilitovani pre nego što budu pušteni.

"Potpuno sam svestan da društvo ima pravo da zahteva neki oblik kazne ili odmazde, ali klatno je zamahnulo predaleko u Konektikatu i na nacionalnom nivou", rekao je on. "Mi smo društvo druge šanse, ali ako napravite grešku u oblasti kriminala, verovatno ćete biti kažnjeni do kraja života."

Foto ilustracija: Shutterstock

Problem rasnog dispariteta

Naravno, značajno smanjenje broja zatvorenika dovelo je do toga da država zatvori dobar deo svojih zatvora. Uštede nisu nužno velike; budžet Odeljenja za popravne kazne je 695 miliona dolara za fiskalnu 2024. godinu, što je smanjenje od samo tri miliona dolara u odnosu na 2008.

"Da i dalje imamo 20.000 zatvorenika, potrošili bismo duplo više", rekao je Loulor. Zdravstvena zaštita je glavni pokretač troškova u zatvorima, rekli su zvaničnici, posebno pošto starija populacija ima veće potrebe.

Stafstrom je rekao da država još treba da reformiše "zastareli" sistem kaucija koji drži previše ljudi u zatvoru pre suđenja. On je takođe pozvao na povećanje uslova za preinačenje i uslovni otpust, posebno za starije zatvorenike koji su dobili znatno duže kazne za zločine od ljudi koji su danas osuđeni za ista krivična dela.

Drugi su kritikovali državu zbog rasnog dispariteta koji je ostao u zatvorima.

"Istorijski pad broja zatvorenika je važan i neverovatan, ali nije uticao na rasne disparitete", rekao je Melvin Medina, potpredsednik politike zagovaranja "Projekta Konektikat". Ova neprofitna organizacija ima za cilj da eliminiše barijere vezane za rasu, prihode i geografiju koje bi mogle sprečiti jednake mogućnosti za stanovnike.

Dok su samo 12,9 posto stanovništva države Afroamerikanci, oni čine čak 42 posto zatvorenika, kaže Medina. To je isti procenat kao kada je država imala 20.000 zatvorenika, dodao je on.

Zaista, Afroamerikanci koji žive u Konektikatu imaju 9,4 puta veću verovatnoću da će biti zatvoreni nego belci. To je skoro dvostruko više od nacionalnog proseka i peta najviša stopa u SAD.

Dok je on aplaudirao državi što je smanjila broj hapšenja mladih za 144 odsto od 2008. godine, njegova grupa smatra da država treba da reformiše ne samo sistem krivičnog pravosuđa već i javne škole i zakone o zoniranju koji teraju ljude druge boje kože da žive uglavnom u gradovima umesto u bogatijim predgrađima.

Prostor za napredovanje

Aktuelni guverner Ned Lamont zatvorio je tri zatvora za pet godina na funkciji, ali ne koristi budžetsku uštedu za reinvestiranje u socijalne programe koji mogu pomoći današnjoj omladini, rekla je Kristina Kvaranta, izvršna direktorka Saveza za pravosuđe iz Konektikata.

Kada je država 2021. zatvorila Severni popravni zavod, svoj najbezbedniji zatvor, uštede od više od 12 miliona dolara operativnih troškova iskorišćene su za zatvaranje državnog deficita. Zatvor, izgrađen za 500 ljudi, imao je samo 55 kada je zatvoren.

Iako je država 2021. podigla minimalnu starosnu dob za stanovnike koji mogu biti uhapšeni, sa 7 na 10 godina, pokušaj da se starosna granica podigne na 14 godina, što je priznata najbolja međunarodna praksa, nije uspeo, rekla je ona.

Reforma krivičnog pravosuđa "nije bio veliki prioritet za guvernera Lamonta", rekao je Medina, ali on "nije velika prepreka reformama".

Sumirajući promene u krivičnom pravosuđu u državi, Stafstrom je rekao: "Daleko je jeftinije ulagati u podršku zajednice i druge alternative nego u zatvor. Jeftinije je od zaključavanja nekoga, a i efikasnije je."

(Telegraf.rs)