Da nije njih, situacija s požarima u Grčkoj bila bi još gora: "Vatra je rat, mi smo odbrana"

"Pre oko mesec dana leteo sam iz Tatoija za Krit i primetio sam požar u Didimi, pre Kranidija. Kontroli letenja sam odmah dao oznaku vatre. Poleteo je helikopter i ugasio je. Spasena je velika površina koja bi inače izgorela".

Nikos Markakis, predsednik Grčke federacije vazdušnih sportova (ELAO), opisuje tipičan nadzorni let avionom opšte avijacije. Svake godine tokom sezone požara, piloti amateri zabeleže beskonačne sate u vazduhu učestvujući u dobrovoljnim letovima za otkrivanje požara. Uprkos nepovoljnim uslovima, umoru i opasnosti, svake godine sve više ljudi izjavljuje da su spremni da lete kako bi zaštitili grčke šume i ljudske živote. Oni su "oči" Civilne zaštite u vazduhu. Oni obezbeđuju avione, a država gorivo, piše "Katimerini".

Preporučujemo

"Prošle godine smo pronašli 24 požara i napravili 654 leta. Ove godine smo zabeležili 181 sat, 46 "izlaza" i zatekli smo osam požara. Radimo u skladu sa standardima traganja i spasavanja. Kao što je već godinama u SAD s institucijom Civilne patrole. Naši piloti nisu plaćeni, oni su amateri. Ovo je Generalna avijacija", kaže predsednik Saveza.

Država daje gorivo

Dobrovoljni letovi počeli su 2016. godine kada je ELAO potpisao memorandum o saradnji sa Vazduhoplovnim snagama za dopunu aviona vojnim gorivom. Od tada, raspoloživi avioni, oko 150-160 širom zemlje, ulaze u planiranje Civilne zaštite i rade u danima kada je rizik od požara visok.

"Ministarstvo za klimatsku krizu i civilnu zaštitu daje nam vremena i područja koja su najopasnija, pa podižemo letelicu sa kapetanom i kopilotom-posmatračem da detektujemo požar. Mi smo sopstvenim avionom otkrili požar u Matiju i Kinetu", kaže predsednik ELAO-a.

"Bilo bi dobro da se ovi letovi odvijaju svaki dan, čak i kada nismo na narandžastom ili crvenom stepenu uzbune, jer zemlja ima takve prirodne lepote da ih je nepravedno izgubiti, a pošto volontiramo i državu ne koštamo ništa osim goriva, možda bi stručnjaci na to trebalo da gledaju još srdačnije", dodaje on.

Panajotis Podimatas, član Atinskog aerokluba, svakog leta učestvuje u dobrovoljnim letovima za otkrivanje požara.

"Leteo sam do Mitilinija, širom Dodekaneza, Ikarije, Samosa, Hiosa, letovima od šest ili čak sedam sati. Sektori koje preuzimamo napuštaju Vazduhoplovstvo i Civilnu zaštitu, mi preuzimamo teret umesto njih", kaže on za "Katimerini".

"Najvažnije je sprečiti požar u trenutku kada bukne, na početku. Ako se to uradi, vatrogasci imaju dobre šanse da ga ugase pre nego što se proširi", objašnjava Podimatas. "Radimo to da pomognemo vatrogascima i Oružanim snagama i naravno da zaštitimo naše bližnje."

Mala cena, velika korist

Prema rečima predsednika ELAO-a, avion opšte avijacije troši približno 40 do 50 litara goriva na sat. Za nadzorni let u ukupnom trajanju od deset sati, cena je oko 500 evra, pošto je vojno gorivo oslobođeno poreza.

"Za svaki region zemlje biće nam potrebno oko 2,5 tone goriva. Ne tražimo novac ili naknadu. Mogli bismo, dakle, stalno tokom letnjih meseci da pratimo reljef zemlje", ističe Markakis i jednostavnom matematikom pokušava da objasni kako bi država izašla kao pobednica.

"Prema Službenom listu 535B’/2018, jeftin jednomotorac Oružanih snaga ili Obalske straže košta od 1.300 do 1.750 evra po satu leta. Ako govorimo o bespilotnim letelicama, procenjujemo cena na od 2.600 do 14.800. Slične letelice imamo i u aeroklubovima, ali koštaju mnogo manje jer to radimo dobrovoljno, a njihovo održavanje mi preuzimamo. Država samo daje gorivo".

Ističe i da se piloti dobrovoljci pokazuju efikasnijim jer za kratko vreme pokrivaju velike površine.

"Regiji Krita je potrebno četiri do pet sati da bude nadgledana od kraja do kraja. Rodos oko sat i po, Peloponez oko četiri sata. Vatrogasnim patrolama vojske u džipovima potrebno je šest do sedam sati da pokriju malu provinciju. Uradićemo to za sat vremena. Letimo brzinom od oko 200 km/h i zbog visine vidimo dalje. Za nekoliko sati pokrivamo područja za koja bi automobilu bio potreban ceo dan!"

"Vatra je rat, mi smo odbrana"

Moglo bi se pomisliti da su nadzorni letovi u suštini korisni sati za pilota da zadrži svoju dozvolu i da se bavi svojim hobijem. Ili mnogo više, da leti bez brige o ceni goriva. Međutim, prema rečima Markakisa, ovi letovi su sve samo ne prijatni ili zabavni.

"Neko bi mogao pomisliti da želimo da gorivo ide za vožnju. Pozivam svakoga iz državnog aparata koji želi da dođe i poleti sa nama na takvom letu. Ovi letovi nisu laki kada ima previše vrućine ili vetra, avion ne leti glatko, ne možemo da idemo visoko s ovim avionima jer nemamo kompresibilnu kabinu, pratimo topografiju tla što rezultira jakim turbulencijama. To nije vožnja. Čvrsto smo vezani, postimo da nam se stomak ne nervira i to je zaista težak proces i zahteva snagu. Vatra je rat, mi smo odbrana", zaključuje on.

(Telegraf.rs)