Honduras želi da izgradi jedini zatvor na ostrvu i unutra zatvori gangstere: Neki tvrde da to nije dobro

Honduras planira da izgradi jedinu zatvorsku koloniju na ostrvu na zapadnoj hemisferi i da tamo pošalje najopasnije gangstere.

Progresivni predsednik Hondurasa jednom je obećao da će se pozabaviti nasiljem bandi kroz sistemske reforme upravljanja i sistema krivičnog pravosuđa. Sada, predsednica Ksomara Kastro planira da izgradi izolovani zatvor za 2.000 vođa bandi na arhipelagu Islas del Cisne (Labudova ostrva), što je deo većeg obračuna nakon masakra 46 žena u jednom zatvoru.

Preporučujemo

Zatvori na ostrvu su nekada bili česti širom Latinske Amerike, sa objektima u Brazilu, Čileu, Kolumbiji, Meksiku, Panami i Peruu.

Smrtonosni neredi, brutalni uslovi i hrabra bekstva iz zatvora zaokupili su maštu filmskih stvaralaca i autora pre nego što je poslednji ostrvski zatvor zatvoren u Meksiku 2019.

U Hondurasu, vlasti se klade da će povratak u prošlost pomoći da se zaustavi talas nasilja, ali skeptici kažu da su takvi potezi nešto više od optike i da ne uspevaju da se pozabave osnovnim uzrocima endemskog nasilja.

"Novi zatvor je prilično beskoristan ako prvo ne povratite kontrolu nad ostalima koje već imate", rekao je Ticijano Breda, stručnjak za Latinsku Ameriku u italijanskom Instituto Affari Internazionali. "Kriminalne bande su kroz svoju istoriju pokazale da mogu da se prilagode", dodao je on.

Prošlog meseca, 46 žena je ubijeno u tuči članova bande u jednom zatvoru. Mnoge od ubijenih su stradale u pucnjavi i isečene mačetama na smrt. Neke zatvorenice su zaključane u ćelije, gde su polivene zapaljivom tečnošću i spaljene u najgorem zverstvu u ženskom zatvoru u poslednje vreme.

Foto: Tanjug/AP

Kastro je rekla da će "preduzeti drastične mere" kao odgovor i razbiti bande Bario 18 i Mara Salvatrucha, ili MS-13, koje su godinama terorisale naciju.

Jedini način da se komunicira sa Labudovim ostrvom je putem satelita, rekao je Hose Horhe Fortin, šef oružanih snaga Hondurasa u intervjuu za AP. Zvaničnici se nadaju da će to sprečiti vođe bandi da vode svoje operacije iz zatvora. Bekstvo bi bilo teško jer je do ostrva potrebno oko jedan dan da se stigne čamcem sa kopna.

"To je najdalje što mogu biti, tako da ove vođe bandi osete pritisak kada se nađu na ostrvu. Ideja je da izgube kontakt sa svime, kontakt sa celim društvom... i da zaista mogu da plate za svoje zločine", rekao je on.

Fortin nije želeo da precizira cenu projekta niti kada zvaničnici očekuju da će to biti urađeno, ali je rekao da je Kastro naredila da se objekat izgradi što je pre moguće.

Od krvoprolića, društvene mreže Kastro bile su išarane slikama zaplene oružja i muškaraca sa tetovažama bandi koji sede raširenih nogu, polugoli i pogrbljeni na zemlji okruženi teško naoružanom policijom.

Slike odražavaju one iz susednog Salvadora, gde je predsednik Najib Bukele zatvorio jednog od 100 ljudi u zemlji, bacivši hiljade u "mega zatvor". Bukele je rekao da zatvorenici nikada više neće ugledati svetlost dana, iako grupa za ljudska prava Cristosal procenjuje da samo 30 odsto zatvorenika ima jasne veze sa bandama, što podstiče optužbe o kršenju ljudskih prava i demokratskom propadanju.

Foto: Tanjug/AP

Oštar pad nasilja u Salvadoru podstakao je neku vrstu populističkog pro-Bukele žara širom Latinske Amerike.

"Ako je druga zemlja uradila nešto dobro, zašto to ne kopirati? Nećemo dozvoliti da se ova atmosfera terora nastavi", rekao je Fortin.

Ali Breda, ekspert, kaže da taj potez udaljava zemlju od politika kao što su iskorenjivanje korupcije, demilitarizacija i rad policije u zajednici koje bi mogle dugoročno uticati na rešavanje osnovnih uzroka nasilja bandi.

Predložene mere su dobro prihvaćene od strane mnogih stanovnika Hondurasa, poput 30-godišnjeg biologa Saida Santosa, koji je rekao da bi "okončanje problema kriminala jednom zauvek ovde u Hondurasu bilo idealno za ovu zemlju". Ali, dodao je, vlada treba da nastavi sa oprezom.

Uglavnom nenaseljena, zatvorska lokacija je više od tri decenije označena kao ekološki zaštićena teritorija. Prošle nedelje, Udruženje biologa Hondurasa objavilo je saopštenje u kojem je ovaj objekat nazvao "pretnjom" prirodi na ostrvu, to su bujni pejzaži i blistave plave vode pune života.

"Zatvor je nekompatibilan sa ekosistemima, vrstama, lepotom pejzaža i klimatskim uslovima arhipelaga", napisala je organizacija.

Laki Medina, sekretar za prirodne resurse i životnu sredinu Hondurasa, rekao je za AP da će zatvor maksimalne bezbednosti biti izgrađen "u skladu sa prirodom".

On je dodao da će nadležni pratiti zaštitu životne sredine, ali će objekat sigurno biti izgrađen.

(Telegraf.rs)