Viki je preživela napad serijskog ubice jer je napravila jedan važan potez: 30 godina ima metak u glavi

Viki Veb, koja je u januaru 1994. godine preživela napad serijskog ubice, nije ni slutila šta će joj se dogoditi kada je tog subotnjeg jutra otvorila svoju radnju u Indijanopolisu.

U jednom trenutku, mušterija je ušla u njenu radnju.

Preporučujemo

"Izgledao je drugačije, ali ne previše da bih pozvala policiju. Bio je nižeg rasta, ušao je i počeo da razgleda rafove. Počeo je da me ispituje da li imam dosta posla, pomislila sam da je radnik koji se bavi maloprodajom", ispričala je ona.

Viki je napadača opisala kao preplanulog belca, vitkog stasa, smeđe kose i braon očiju.

Nakon što je proćaskao sa Viki, on je napustio radnju, ali se ubrzo vratio.

"Rekao mi je da će doći njegova sestričina. Rekao je da treba da se ovde nađu. Često je gledao kroz prozor", ispričala je ona.

Kada mu je okrenula leđa da nešto uzme sa police, začula je jak prasak. Odmah je pala na zemlju.

"U tom trenutku nisam bila svesna da padam. Sve je delovalo kao usporeni snimak. U glavi mi je samo bilo da ne želim da umrem jer imam 13- godišnjeg sina kod kuće", priseća se Viki.

Ona je nakon pada pala na desnu stranu. Krišom je gledala kako je napadač preskače i uzima novac iz kase.

Viki je napadač pogodio u potiljak

"Zatvorila sam oči i pravila sam se da sam mrtva. Ideju sam dobila iz starih filmova koje volim da gledam. Da nije mislio da sam već umrla, sigurno bi me dokrajčio. Bilo mi je lako da glumim da sam mrtva, jer sam od šoka jedva disala. Bila sam potpuno paralisana od vrata na dole", kazala je Viki.

Napadač, čiji identet ni danas nije otkriven, odvukao je Viki iza pulta, svukao joj je pantalone, a zatim je snažno pritisnuo pištolj na njeno čelo.

"Povukao je obarač, čula sam da je kliknulo, a zatim je počeo da se smeje. Njegov osmeh je bio zloban, delovao je kao manijak. Čisto zlo", ispričala je ona u dokumentarcu koji je emitovan ranije ove nedelje.

Kada je čuo zvukove spolja, on se uplašio i pobegao.

Viki je sve vreme ostala paralisana na podu. Pokušala je da vrisne, ali je čula samo tišinu. Desetak minuta kasnije, dve mušterije koje su ušle u radnju, zatekle su je kako leži i odmah su pozvali policiju.

Ona je odmah prebačena u lokalnu bolnicu gde je hitno operisana. Zbog stepena povreda, lekari su se plašili da neće moći da diše samostalno do kraja života.

Foto: St. Charles PD

"Iako su prognoze bile loše, ja sam znala da ću biti dobro. Bila sam svesna sve vreme, znala sam da neću umreti. To nije bio dan u kojem mi je suđeno da umrem", kazala je ona.

Viki je napadač pogodio u potiljak i pred njom je bio dug oporavak.

"Morala sam ponovo da učim da hodam. Pomogla mi je porodica, ali je bilo teško. Bilo mi je jako teško jer nisam mogla da pišem, hodam i pomeram ruke. Oporavak je tekao sporo, ali ja sam bila živa i sa svojim detetom", kazala je ona.

Nekoliko meseci kasnije, Viki je od inspektora saznala da je najverovatnije preživela napad serijskog ubice, poznatijeg kao "I-70", čiji identitet nikada nije otkriven.

"I danas imam metak u glavi koji se nalazi između dva vratna pršljena. Još uvek sam u neverici, stalno razmišljam kako je ovo moguće. Jedino što sam želela je da on bude uhvaćen i da će platiti za sve što je učinio. Želim da mu iščupam grkljan. Želim da ga pitam zašto je ovo uradio, šta ga je navelo da uradi nešto ovako monstruozno", kazala je Viki.

Napadi serijskog ubice počeli dve godine ranije

Prvi napad serijskog ubice dogodio se 8. aprila 1992. godine. Radnica iz Indijanopolisa Robin Fuldauer (26) pronađena je mrtva upucana u potiljak. Tri dana kasnije policija je pronašla Patriciju Smit i Patriciju Magers, koje su takođe upucane vatrenim oružjem. Njihova tela pronađena su u pomoćnoj prostoriji radnje za prodaju opreme za venčanja.

Majkl Mauer pronađen je mrtav 20 dana kasnije, a policija veruje da je napadač mislio da je u pitanju žena jer je imao dugu kosu vezanu u rep. I on je kao i ostale žrtve upucan dok je bio okrenut leđima.

Radnica u obućarskoj radnji nensi Kicmiler, pronađena je ubijena 3. maja. Imala je samo 24 godine. Četiri dana kasnije, sara blesing ubijena je u farbarskoj radnji.

Penzionisani inspektor Majk Kurk, koji je u to vreme vodio slučaj, rekao je da je ubica na svakom mestu ostavljao identične čaure. Iako je nepoznati napadač, uvek iz kase uzimao i novac, veruje se da mu je ubistvo bio primarni motiv, a ne krađa.

Sve žrtve imale su duge smeđe kose i radili su u maloprodajnim objektima. Svi su upucani istim oružjem.

Iako je od ubistva prošlo 30 godina, policija je u novembru 2021. godine oformila radnu grupu koja je ponovo započela istragu o ovim zločinima.

Ubica do danas nije pronađen.

(Telegraf.rs)