Isplivali detalji o gašenju računa britanskog političara koji je prijatelj sa Đokovićem: Šta piše u dosijeu?

Тема објављеног чланка јесте, ако се не варам, илустрација, кроз “случај Фараж” и банка у којој је имао рачун, до којих граница је ултралиберална хистерија политичког Запада одмакла и какве карикатуралне димензије је попримила - извесно до мере и границе која угрожава будућност човечанства, у смислу елементарних права и слобода, без опасних диктата “стасалих” на “тренди наративу”, окоћеном у, ако не самом паклу, а оно, барем, у његовом предворју... Портал је “мало експлоатисао” Новаково име да би нам, ето, на овој јулској врелини, “одвукао пажњу” и догађај се “закотрљао”.... Понекад су ми објављени коментари битнији од саме вести јер, читајући их, покушавам да одмерим пулс јавног мнења, тј. да “провирим” како Србија или, још шире, српски културни простор “дише”... И тако, нађе се свашта у “Божијој башти”, као и увек... У овом ишчитавању коментара прво ме је обрадовао завршетак код “Михаиловић” где сам, након “деценија апстиненције”, угледао (или “чуо”), коначно, речи из наше “древне, хумане педагошке прошлости”: “.... по себи суде по другима, лопов у свакоме види лопова....” И још се нисам престао (у себи, свакако...) захваљивати дотичном/ој на прастарој мудрости која ме врати у дане када су се учитељи, наставници или професори користили готово сваком приликом да нам дају какву ваљану моралну подуку за сав живот, кад, “при дну” (да ли случајно или симболички?) наиђох на морално дискутабилну “конклузију” од стране “А1” где дотични/на исписа речи “Нису имали капацитет за те радње а не зато што су, вековне, добрице.” (Истичем: пренео сам доследно како је написано, без обзира на флагрантне правописне грешке...)... И тако, “Господин Случај” споји, попут неких фантазмагоричних морално-етичких пазли, ова два коментара, очигледно међусобно удаљена космичким димензијама.... Хммм, после шпанске средњевековне конквисте и геноцида над јужноамеричким домородачким становништвом; после побијених 114 милиона северноамеричких “индијанаца” ( кажу да за све постоји евиденција у Националној библиотеци у Вашингтону....); после Косовске битке (у смислу етичког избора...); после НДХ, Јасеновца и некажњеног геноцида; после, дакле, свих осталих посртања кроз тужну људску повест, угледати реченицу са несумњивим тониблеровским цинизмом која, сасвим у маниру актуелног социјалног предаторства, морално слепачки и историјско игнорантски “констатује”:”Нису имали капацитет за те радње...” је више него трагимеланхолично, без обзира на окрутност епохе коју живимо. А и упозоравајуће јер указује до којег критично ниског нивоа је пала морална лествица у такозваној општој популацији и у ком несрећном смеру би све ово могло да се запути.... Историја има своје подуке, али оне су намењене оним, бар просечно, добрим ђацима који хоће да читају, да не би, колико сјутра, словкали....Или, не дај Боже, били презрени и прегажени понављачи те “учитељице живота”.... На њеном неумољивом кантару пише: волели смо слободу и бранили се; а у тој дозвољеној одбрани никада нисмо своје руке обешчастили дечијом крвљу. А, кад је тако било пређе, постоји ли, уопште, сумња, како би било кад би било, а кад су “добрице” у питању и “њихови капацитети”.... Ето, због “капацитета” самоумишљених “усрећитеља човечанства” и епизоде њихове банке са Најџелом Фаражом па, ни кривим ни дужним Новаком Ђоковићем те “епизоде” са вакцинама ваља се борити свим капацитетима па, чак, и - морално-етичким... Чекајте, ко је, оно, рекао да је све ово освета рђавих ђака?

Zato bi da nam ukinu keš. Ako nisi poslušan, ugase te...

Ovi sa zapada su stvarno preterali, zar ne razmišljaju svojom glavom? Izgleda da im glave služe samo za šišanje.